Ekonomisti za N1 o novom zajmu Srbije: EPS-ov ili energetski kredit

Kao letnje kiše, iznenada i bez najave, predsednik Srbije dogovorio se sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o kreditu od bezmalo milijardu dolara.

"Ja mislim da ni u jednoj našoj strategiji upravljanja javnim dugom nije bilo predviđeno zaduživanje takvog obima", kaže Nikola Stakić, profesor Univerziteta Singidunum.

"Velike nevolje dolaze državi i režimu. Mi naravno imamo u narednih nekoliko meseci da vratimo 6,7 milijardi evra što glavnice, tako i kamata", kaže Vladimir Kovačević, predsednik Nove stranke - Da se struka pita.
"Mislim da je to potez koji će zadužiti značajno zemlju, ali će nam obezbediti sigurnost. Problem je što se novac koristi za potrošnju, a ne za investicije", smatra Milorad Filipović sa Ekonomskog fakulteta.

Ali, kako je ekonomski tigar dospeo u takvu situaciju? Ekonomisti sa kojima smo razgovarali kažu da je ovo čovek koji je oborio tigra na zemlju. Milorad Grčić - bivši direktor EPS.

"Na žalost ja mislim da će ga potrošiti na pokrivanje ceha koji koji su napravili partijski drugovi u sistemu EPS-a. Nije tajna da smo mi u tom sistemu u buli", kaže Vladimir Kovačević, predsednik Nove stranke.

"Poslednje tri ili četiri godine se EPS konstantno urušava, ima sve gore rezultate. Došli smo od 'imamo struje za izvoz' do lele-kuku. To Vam pokazuje da se nedomaćinski ponašamo", kaže Filipović.

"Mogao bih čak da kažem, polu u šali polu u zbilji da je ovo takozvani EPS-ov ili energetski kredit jer pazite - iznos od milijardu dolara to vam je tačno onaj iznos koji je EPS izgubio u poslednje vreme u havarijama i stopiranjem proizvodnje", kaže Nikola Stakić, profesor Univerziteta Singidunum.

Ekonomisti za N1 kažu i da je kamata po kojoj je ugovoren kredit najbolja moguća u postojećim okolnostima, da se po kamati od tri odsto trenutno zadužuju SAD, ali da treba sačekati da vidimo šta sve piše u ugovoru.

"Postavlja se pitanje zašto bi vam neka strana dala tako povoljne uslove. Posebno u kontekstu ove visoke inflacije. Dakle da vi vraćate tri odsto, a da vam je inflacija više od osam odsto u razvijenim zemljama. Mi možemo samo da nagađamo da li tu postoji još nešto, neka sitna slova ili nešto što nije u ugovoru naznačeno, da bude deo nekog celokupnog aranžmana čiji je ovaj kredit deo", kaže Nikola Stakić, profesor Univerziteta Singidunum.

"Ne znamo ni koja je ročnost kredita, niti da li postoji neki grejs period, ni da li povlačimo sredstva odjednom. Ne znamo da li smo dali neke kontragarancije za taj kredit i tako dalje", navodi Filipović.

"Ne smemo zaboraviti da mi u ovom momentu imamo 31,5 milijardi dugova, a da su isti ti koji o tome pričaju su nasledili dug prethodnika od 14,5 milijardi evra", kaže Kovačević.

Osim zaduživanja u Abu Dabiju, Srbija se u poslednja tri meseca zadužila i za novih 700 miliona dolara, putem obveznica. O tom zaduživanju gotovo da nije bilo ni reči u javnosti.