Energetska efikasnost: Kako uštedeti 437 milijardi dolara godišnje

Ekonomija 27. okt 202314:58 0 komentara
Shutterstock

Svetska industrija mogla bi da uštedi oko 437 milijardi dolara godišnje do 2030. godine kroz uštede u vidu poboljšanja energetske efikasnosti.

Osim toga mogla bi da postigne veliko smanjenje emisija ugljenika, pokazao je izveštaj Pokreta za energetsku efikasnost zasnovan na prethodno sprovedenoj studiji.

U izveštaju „Pokreta za energetsku efikasnost„, industrijskog kolektiva, koji broji više od 400 članova a među njima su svetske renomirane kompanije kao što su švajcarski ABB, nemačka DHL grupu, švedski Alfa Laval ili Majkrosoft, navodi se da bi četiri gigatone emisije ugljenika mogle da se uštede do 2030. svake godine ako bi kompanije udvostručile mere efikasnosti.

„To bi bilo jednako uklanjanju 60 odsto vozila sa puteva u svetu koja imaju pogon na motor sa unutrašnjim sagorevanjem“, navodi se u izveštaju.

Kompanije bi mogle da sprovode redovne energetske revizije, pregledaju idealnu veličinu industrijske imovine, povežu lokacije i mašine kako bi iskoristile sinergiju energije i koristile efikasnije motore, navodi se u izveštaju.

„Uoči COP28, važno je pokazati da postoje zrela i konkretna tehnološka rešenja koja su lako dostupna za rešavanje problema globalnog zagrevanja sa kojima se suočavamo“, rekao je član izvršnog odbora ABB-a Tarak Mehta.

Konferencija o klimi COP28 održaće se od 30. novembra do 12. decembra u Dubaiju.

„Pošto obnovljivi izvori energije mogu da pruže samo deo odgovora, neosporna je kritična uloga koju energetska efikasnost igra u ubrzavanju energetske tranzicije ka dostizanju neto nulte emisije do 2050. godine“, dodao je Tarak Mehta.

Industrija, uključujući proizvođače cementa, čelika i hemikalija, koristi neke od proizvodnih tehnika koje najviše zagađuju i suočavaju se sa skupim procesom dekarbonizacije, kako bi ispunili klimatske ciljeve, kao i da bi ostali konkurentni.

Potrošnja nadmašuje efekte efikasnosti

Prošle nedelje, američka Uprava za energetske informacije (EIA) saopštila je da će globalna potrošnja električne energije verovatno porasti do 2050. godine i nadmašiti napredak u energetskoj efikasnosti, podstaknut rastom stanovništva i višim životnim standardom, između ostalih faktora.

Resursi zasnovani na nefosilnim gorivima, uključujući obnovljive izvore, proizvodiće više električne energije do 2050. godine, ali taj rast verovatno neće biti dovoljan da smanji globalne emisije CO2 povezane sa proizvodnjom elektrčne energije, navodi se u saopštenju.

Instaliranje visokoefikasnih motora

Prema izveštaju, u industrijskim preduzećima oko dve trećine potrošnje električne energije verovatno se odnosi na napajanje motora u pumpama, ventilatorima, kompresorima i drugoj opremi.

U izveštaju se dodaje kako bi se svetska potrošnja električne energije mogla smanjiti za do 10 odsto ako se danas funkcionišu više od 300 miliona industrijskih elektromotornih sistema zamenjeni optimizovanim, visoko efikasnim verzijama. Od poboljšane efikasnosti motora i smanjene upotrebe električne energije bi globalni komercijalni i industrijski sektori mogli da uštede do 68,8 milijardi dolara godišnje do 2030. godine

Korišćenje pogona sa promenljivom brzinom

Izveštaj otkriva da manje od trećine industrijskih pogona ima promenljive brzine koje prilagođavaju potrošnju energije i emisiju potrebnom opterećenju. Ovaj nivo bi se mogao otprilike udvostručiti u većini industrijskih okruženja, smanjujući troškove električne energije i emisije uz uštedu na održavanju i smanjenje vremena zastoja pomažući pogonima da traju duže.

Elektrifikacija vozila za 70 odsto manju emisiju

Prema izveštaju, na nivou flote, električna vozila (EV) mogu smanjiti emisije za oko 17 odsto na tradicionalnim mrežama i 30 odsto na električnu energiju iz uglavnom obnovljivih izvora. Do 2050. godine smanjenje emisija moglo bi iznositi 70 odsto prema scenariju dekarbonizovane mreže.

Održavanje efikasnih izmenjivače toplote

Prema Pokretu za energetsku efikasnost, izmenjivači toplote, koji se široko koriste u grejanju i klimatizaciji zgrada, hlađenju i hlađenju centara podataka i gorivnih ćelija, retko se održavaju na odgovarajući način. Ovaj nedostatak održavanja, prema izveštaju, mogao bi da predstavlja do 2,5 odsto globalnih emisija ugljenika, otprilike koliko emituje  celokupna avio-industrija. A novi izmenjivači toplote mogu biti i do 25 odsto efikasniji od starih.

Prelazak na toplotne pumpe

Prema izveštaju, toplotne pumpe su izuzetno efikasne, efektivno vraćaju više energije nego što je uloženo u rad.
Vremenom, navode, verovatno je da će sve niskotemperaturne i mnoge srednjetemperaturne industrijske primene, kao što su sušenje i prerada etilena, koristiti toplotne pumpe.

Primena pametnih sistema upravljanja zgradama

Prema modeliranju Pokreta za energetsku efikasnost, široko rasprostranjena upotreba sistema za upravljanje zgradama (BMS) mogla bi doneti godišnju uštedu električne energije između 994 teravat časova (TWh) i 1,5 peta vat časova (PWh) godišnje do 2030. godine, uz smanjenje godišnje upotrebe gasa za 126 do 252 teravata (TWh).

Povezane vesti

Ovo bi moglo doneti između 593 i 901 megatona ugljen dioksida (Mt CO2) uštede godišnje. Uzimajući procenu srednje tačke, ovo bi moglo da stvori skoro 3,5 gigatona uštede između 2024. i 2030. godine. BMS, navodi se u izveštaju, može da kontroliše do oko 70 odsto energetskog opterećenja zgrade ako je uključeno i osvetljenje.

Kombinovanje veštačke inteligencije sa digitalnim BMS može da smanji emisije sistemi grejanja, ventilacije i klimatizacije za čak 40 odsto i da smanji troškove energije za 25 odsto. Pametni BMS takođe može da uštedi značajne proporcije troškova korišćenja energije u zgradi kroz mogućnosti otkrivanja, dijagnostike, istorijske analize i predviđanja.

Na primer, navodi se u izveštaju, primena pametnog BMS-a u postrojenju u Bengaluruu, Indija, rezultirala je uštedom operativnih i upravljačkih troškova izgradnje do 10 odsto i uštedom od 19 odsto u troškovima upravljanja energijom. Primena pametnog BMS-a je takođe rezultirala uštedom emisija do 34 odsto.

Premestiti podatke u oblak

Prema izveštaju, postoje najmanje tri razloga zbog kojih će operateri centara podataka u oblaku težiti većoj uštedi u efikasnosti. Računarstvo u oblaku i objekti za kolokaciju obično rade na mnogo višem nivou efikasnosti u poređenju sa manjim, lokalnim serverima.

Upotreba energije čini značajan procenat ukupnih operativnih troškova operatera u oblaku, tako da postoji snažan finansijski podsticaj za optimizaciju operativne efikasnosti IT opreme. Napredne infrastrukturne tehnologije u hiperscale data centrima smanjuju energiju za osvetljenje i hlađenje objekta.

Revizijske operacije za energetsku efikasnost

Prema izveštaju, većina industrijskih preduzeća rasipa velike količine energije, ali to ne znaju. Predimenzionirane mašine, sredstva u stanju pripravnosti i loše održavan hardver, sve to doprinosi neželjenim opterećenjima koja koriste energiju bez ikakvog korisnog izlaza. Jedini način da se locira ova opterećenja je da se izvrši revizija.

Povezane vesti

Revizija koju obično sprovodi etablirana kompanija za pružanje energetskih usluga, revizija će dati osnovu za merenje napretka u pogledu efikasnosti, kao i potencijalnog doprinosa širim ciljevima kao što je postizanje ISO 50001 sertifikacije.

Revizije bi trebalo da se ponavljaju u redovnim intervalima i ako su praćene programom primene senzora mogu dovesti do kontinuiranog praćenja upotrebe energije u celom preduzeću, omogućavajući uštede da se postižu u realnom vremenu.

Optmizacija sredstava i procesa

Većina industrijskih sredstava ima tendenciju da bude prevelika iz niza razloga, kao što je stvaranje sigurnosnih margina ili omogućavanje procesima da se nose sa vrhunskom potražnjom. Međutim, stepen u kojem je ovo predimenzioniranje korisno varira u velikoj meri od jednog industrijskog preduzeća do drugog.

Iako ne postoje čvrsta i brza pravila o nivou smanjenja energije i emisija koja se mogu postići upotrebom opreme prave veličine, navodi se u izveštaju, poboljšanja mogu biti značajna. U izveštaju se navodi primer kompanije koja je uspela da ukloni celu liniju pakovanja, uštedeći milion dolara godišnje.

Digitalizacija u velikom obimu

Uprkos značajnim prednostima koje se mogu postići integracijom industrijskih sredstava u mrežu Interneta stvari (IoT), podaci istraživanja pokazuju da je samo 35 odsto preduzeća do sada preduzelo programe industrijske digitalizacije u velikom obimu. Takvi programi bi mogli da pomognu u smanjenju upotrebe industrijske energije za između 10 i 30 odsto, na osnovu procena organizacija kao što su Mkinsi I kompani I Američki savet za energetski efikasnu ekonomiju.


Pogledajte još:

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!