Pištaljka: EPS dva puta odbio Rečno brodarstvo dok je bilo državno, kad je privatizovano - ugovoreni poslovi

JRB, koji je konzorcijumu privatnih firmi prodat upola cene, posao transporta uglja dobio je mimo javnih nabavki, navodi portal Pištaljka.

Uz pomoć softvera za praćenje plovila, Pištaljka je uočila da su u proteklim mesecima brodovi iz flote Jugoslovenskog rečnog brodarstva istovarali na privremenom pretovarnom mestu Tenta B u Obrenovcu, koje koristi isključivo EPS za pretovar uglja.

Na portalu javnih nabavki, međutim, kako navodi Pištaljka - nema traga o ovom poslu jer je prošle godine EPS obustavio tender za prevoz uglja do Tenta B i to nakon što je Republička komisija za zaštitu konkurencije u postupcima javnih nabavki dva puta poništila njegove odluke o dodeli posla. Pištaljka je pisala da je po žalbi tada državnog JRB-a, čija ponuda je prvo odbijena, Komisija naložila da EPS ponovo odluči o ponudama. U ponovljenom postupku, Elektroprivreda Srbije posao je dodelila JRB-u, da bi pet dana posle toga Ministarstvo privrede oglasilo prodaju tog državnog brodarskog preduzeća.

U toku privatizacije, tenderska odluka je ponovo ukinuta, ovaj put po žalbi konzorcijuma koji se pored JRB-a jedini takmičio. Zbog toga je EPS posle pet meseci obustavio javnu nabavku i do danas je nije ponovio.

Objavljivanje informacije o poslu, koji je nekad išao preko javnih nabavki - ugrožava bezbednost zemlje?

Pištaljka je nezvanično saznala da je Jugoslovensko rečno brodarstvo nastavilo da prevozi ugalj, ali ne na osnovu ugovora sa EPS-om, već da je u posao uveden posrednik – švajcarska firma Telf AG, sa kojom EPS ima ugovor, a koja angažuje JRB. Elektroprivreda Srbije za Pištaljku je potvrdila da poseduje ugovore sa švajcarskom firmom, ali je odbila da ih dostavi.

„Dostavom traženih dokumenata javnosti bi bile dostupne informacije vezane za zakonom određene objekte od posebnog značaja za nacionalnu bezbednost zemlje, a koji predstavljaju kritičnu infrastrukturu i od posebnog su značaja za upravljanje ekonomskim procesima u zemlji. Dostupnost javnosti traženih informacija bi uticala na tržišno pozicioniranje i poslovni rezultat EPS AD u negativnom smislu uz stvaranje otežanih uslova nabavke uglja za proizvodnju električne energije i stabilnost elektroenergetskog sistema Republike Srbije”, piše u rešenju EPS-a.

Na zahtev Pištaljke da EPS dostavi odluku na osnovu koje se tvrdi da ugovori sa švajcarskom kompanijom ne mogu biti dostupni javnosti i informaciju po čijem nalogu je to učinjeno iz EPS-a im je stigao odgovor da takva dokumenta ne poseduju i da EPS „nema evidentirane poslovne tajne”.

Ministarstvo energetike za Pištaljku je navelo da ne poseduje ugovore EPS-a i Telf AG-a, ali ni informacije o tome ko je i na čiji predlog odlučio da bi objavljivanjem ovakvih podataka bila ugrožena bezbednost zemlje i poslovanje EPS-a.

Vlada Srbije na pitanja Pištaljke nije odgovorila.

Jedini zvaničan podatak koji je Pištaljka za sada uspela da dobije je da je na privremenom pristaništu od početka godine ukupno pretovareno 336.672 tona uglja, što je polovina godišnjeg tereta koji je JRB ranije, dok je bio u državnom vlasništvu i posao dobijao na tenderu, prevozio iz Konstance. „Za ostale tražene podatke upućujemo vas da se obratite nadležnim institucijama”, navela je u odgovoru Agencija za upravljanje lukama.

Tako smo ostali bez objašnjenja zašto bi objavljivanje informacije o poslu koji se nekada dodeljivao javno, na portalu javnih nabavki, sada kada je Jugoslovensko rečno brodarstvo privatizovano ugrozilo bezbednost zemlje i poslovanje EPS-a.

Podsetimo, Pištaljka je pisala da je Ministarstvo privrede prodalo jedinu državnu brodarsku kompaniju koja obavlja strateški važne poslove za zemlju i u čijem statutu piše da „obavlja poslove odbrane zemlje, koji se odnose na planiranje, organizovanje, pripremanje i osposobljavanje za rad u ratnom i vanrednom stanju” u postupku koji su pratile razne sporne situacije. Nadmetanja za kupovinu ovog preduzeća nije bilo, jer su uslovi koje je Ministarstvo privrede raspisalo ograničavali domaće firme da učestvuju.

Za kupovinu JRB-a, sa 51 potisnicom (baržom), ministarstvo je zahtevalo da kupac ima 15 registrovanih potisnica, da je prošlu godinu završio u plusu i ostvario profit od tri milijarde dinara. Ovim uslovima učešće u privatizaciji je ograničeno na svega dve firme. Ograničavanje konkurencije dalje je omogućilo da se prvi pokušaj prodaje proglasi neuspešnim jer nije bilo ponuda, pa da država u sledećem pokušaju smanji cenu za 50 odsto.

Na kraju je konzorcijum predvođen sanitarno-ekološkom firmom „Sani eko vita”, koja se nikad ranije nije bavila brodarstvom, kupio firmu. Konzorcijum su činile još i firme „Rakakop” (Raccacop), registrovana za ekspoataciju šljunka, „NS skver gradnja”, koja se bavi izgradnjom stambenih zgrada, i „Karin komerc”, sa delatnošću razrade građevinskih projekata. U godini u kojoj je država prodala JRB firmu za 10,9 miliona evra, ova kompanija je ostvarila 14,6 miliona evra prihoda, navodi Pištaljka.