"Inteligentni" internet zahteva pametne zakone: Šta predlaže CENTR?

Zagovornici digitalnog raja tvrde da nas sa četvrtom fazom u razvoju interneta očekuje neverovatno uzbudljiva budućnost i još neverovatnije korisničko iskustvo. Oni obasipaju javnost porukama o evolutivnom iskoraku koji će čovečanstvo katapultirati u eru takozvanog inteligentnog ili simbiotičkog interneta. Web 4.0 kombinovaće najsavremenije tehnologije, kao što su veštačka inteligencija (AI), mašinsko učenje, Internet stvari (IoT), virtuelna i proširena stvarnost. Pobrojana čuda tehnologije omogućiće „besprekornu interakciju ljudi i mašina, stvarnog i virtuelnog sveta“, piše magazin Biznis i finansije.
Firme koje nastoje da iz tog tehnološkog raja „u nastanku“ izvuku maksimalnu zaradu, obećavaju nam svet u kojem će sve biti podređeno potrebama korisnika. Jedva ćemo čekati da se razbolimo, jer će nas čudotvorno lečiti personalizovana medicina predvođena veštačkom inteligencijom. Više se nećemo svađati sa bračnim partnerom i decom oko trošenja kućnog budžeta, zahvaljujući ličnim finansijskim savetnicima i automatizovanoj trgovini. Kako ćemo u konkurenciji sa mašinama zaraditi novac kojim bi trebalo da upravljamo, to je neko drugo pitanje. Za razliku od nas nesrećnika koji smo morali da bubamo svakakve gluposti, nove generacije će uživati u blagodetima adaptivnog obrazovanja, prilagođenog potrebama svakog učenika ponaosob, šta god to značilo.

Ova i brojna druga olako data uveravanja o tome kako ljude „srasle“ sa mašinama čeka vrli novi svet bez ijedne mane, nateraju vas da se zapitate šta je na pragu inteligentnog interneta ostalo od ljudske inteligencije.

Temelji za sigurnu digitalnu budućnost

Mnogo puta se potvrdilo da ako nešto krene po zlu, problem nije u tehnologijama, već u načinu njihove upotrebe. Dakle, početak i kraj cele priče je u ljudima i njihovoj volji da usvoje osnovna načela kako će se koristiti neka tehnologija za dobrobit svih, a ne samo uske grupe ljudi.

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) objavio je dokument „U susret snažnijem internetu“, u kojem Udruženje evropskih registara nacionalnih internet domena (CENTR) predlaže načela koja će obezbediti sigurnu digitalnu budućnost Evrope u predstojećoj deceniji.

Ona su zasnovana na iskustvima evropskih nacionalnih registara i drugih važnih aktera koji upravljaju infrastrukturom interneta. Pobrojani osnovni principi mogu biti putokaz za evropske političare i zakonodavce kako da svojim odlukama očuvaju suštinske elemente slobodne i otvorene svetske mreže. O načelima iz ovog dokumenta diskutovalo se iz različitih uglova i na ovogodišnjoj DIDS konferenciji, koja je bila posvećena razvoju interneta u narednim godinama.

Reč je o šest najvažnijih načela koja se odnose na interoperabilnost, konkurenciju, pristup internetu i digitalnu bezbednost, osnovna ljudska prava, sadržaj na internetu i upravljanje internetom.

Otvoren i decentralizovan sistem

Udruženje evropskih registara nacionalnih internet domena na prvom mestu ističe da internet sledeće generacije mora i nadalje da se zasniva na otvorenim standardima. Internet je postao opšte dobro upravo zahvaljujući načinu na koji su se razvijali standardi, kroz transparentne procese koji su bili dostupni širokom krugu učesnika.

Osnova budućeg interneta je postojeća infrastruktura i postojeći standardi, koji su razvijeni uz podršku velikog broja zainteresovanih strana u okviru nadležnih međunarodnih tela. Web 4.0 mora da osigura kompatibilnost i interoperabilnost sa postojećim, ključnim infrastrukturnim elementima koji su se pokazali sposobnim da isprate rast interneta tokom prethodnih faza u njegovom razvoju.

Da bi se to obezbedilo, potrebno je da se u procesu javnih nabavki na nivou EU i zemalja članica podstiču rešenja zasnovana na otvorenim standardima. To bi stvorilo uslove za veću konkurenciju na tržištu i korisnicima osiguralo da imaju slobodu izbora i izbegnu prekomernu zavisnost od jednog dobavljača.

Neophodno je da budući internet bude decentralizovan sistem, koji će uključivati raznovrsne tržišne aktere. Tržišno nadmetanje celokupnu mrežu čini otpornijom, otvara vrata za inovacije i sprečava koncentraciju moći. Tvorci EU politike ne bi trebalo da favorizuju nijednu tehnologiju kada je reč o zakonskim rešenjima koja se odnose na infrastrukturu interneta, a da istovremeno svima omoguće ravnopravno učešće tako što će insistirati na otvorenim standardima.

Bezbednost građana iznad interesa kompanija

Kada je reč o pristupu internetu i identifikaciji na njemu, primetno je da sve veći broj građana i preduzeća u Evropi za uspostavljanje svog onlajn identiteta koristi društvene medije koji su u vlasništvu američkih kompanija. Zato je potrebno regulatorno okruženje koje će, u duhu slobodnog tržišta, evropskim građanima i privredi omogućiti pouzdan i siguran pristup onlajn identifikatorima kao što su nazivi domena.

Evropski nacionalni domeni najvišeg nivoa su poželjniji, ističe se u dokumentu koji je objavio RNIDS, jer korisniku pružaju kontrolu nad sopstvenim identitetom i podležu lokalnim pravilima u čijoj srži se nalaze evropske vrednosti. Ukoliko se budućim zakonskim rešenjima oteža pristup evropskim digitalnim identifikatorima, uključujući nazive domena, to bi građane i preduzeća u EU prisililo da usluge potraže u drugim, manje zaštićenim i slabije regulisanim okruženjima.

Regulatori u Evropi trebalo bi da podstiču saradnju i kad je reč o digitalnoj bezbednosti, koja se zasniva na već utemeljenoj dobroj praksi u upravljanju internet infrastrukturom. Evropski nacionalni registri imaju višedecenijsko bogato iskustvo u sigurnom upravljanju internet domenima, koje istovremeno obezbeđuje zaštitu ličnih podataka i insistira na poštovanju ljudskih prava. Evropski registri nacionalnih domena najvišeg nivoa (ccTLD) mogu to iskustvo da podele s drugima.

Tokom rasprava koje se vode u pripremi novih zakona, regulatori bi trebalo da obelodane u javnosti sve procene o uticaju predloženih propisa na ljudska prava, bez izuzetka. Nova zakonska rešenja, takođe, ne smeju da naruše postojeće principe vezane za zaštitu podataka koji su zasnovani na aktuelnom zakonodavstvu EU, niti da budu u sukobu s njima. Bezbednost građana EU i njihova prava da upravljaju svojim ličnim podacima uvek moraju da budu iznad komercijalnih interesa koje imaju kompanije.

Jačanje kapaciteta za virtuelne svetove

Problemi povezani sa sadržajem na internetu treba da se rešavaju efikasno, a da pritom ne narušavaju osnovna prava. Kako uklanjanje sadržaja na nivou infrastrukture, kao što je privremeno ukidanje domena da bi se sprečio pristup sajtu sa problematičnim sadržajem, može negativno da utiče na ljudska prava, svaka intervencija mora da se izvodi transparentno, uz poštovanje propisanog zakonskog postupka i učešće nadležnog javnog organa. Evropski zakonodavci moraju poštovati te principe i pridržavati ih se prilikom usvajanja svakog zakonskog rešenja u budućnosti.

Kada je reč o upravljanju internetom, neophodno je da EU pruža podršku razvoju multiakterskog sistema, koji podrazumeva učešće velikog broja zainteresovanih strana. Internet je postao dobro koje koristi veliki deo čovečanstva i zato je u interesu svake države i svakog korisnika da ne dođe do rasparčavanja globalne mreže kakvu danas poznajemo.

Imajući u vidu da će u budućnosti biti sve teže povući jasne granice između virtuelnog i stvarnog sveta, sadašnji model upravljanja svetskom mrežom moraće i sam da se razvija i unapređuje, kako bi imao kapacitete da delotvorno zaštiti prava korisnika interneta.