EXPO 2027 i Skok u budućnost: Šta je sve na spisku investicija od 17,8 milijardi evra

Preciznog, javno dostupnog odgovora na pitanje koje sve investicije ulaze u pomenuti trošak od 17,8 milijardi evra i dalje nema - nema ga ni u Fiskalnoj strategiji, ne zna ga ni Fiskalni savet, dok je MMF upravo objavio, bar za sada - "najdetaljiniji" prikaz investicija - postoje ukupno 323 projekta u vrednosti od 17,803 milijarde evra.

Sastoji se od pet stavki: EXPO 2027, infrastruktura, industrijalizacija, modernizacija i "integralni razvoj i turizam".

Ova podela navodi se i u Fiskalnoj strategiji, ali osim nekoliko investicija u okviru EXPO 2027 - ne precizira ništa.
Tako EXPO obuhvata šest projekata, u vrednosti od 1,29 milijardi evra. Na spisku je (po strategiji), osim Nacionalnog stadiona i objekata za samu izložbu, između ostalog i: infrastruktura za nove gradske četvrti u Beogradu, akvatik centar, železnica Zemun-Aerodrom Beograd - EXPO, stambeni kompleks od 1.500 stanova i novi kej na Savi.

O najavljenom delfinarijumu koji treba da bude u okviru EXPO, u izveštaju MMF - nema ništa.

Infrastruktura obuhvata četiri dela: puteve, lokalne puteve, pruge, i "vodni i vazdušni saobraćaj i druga infrastruktura".  Reč je o ukupno 121 projektu u vrednosti od 11,43 milijarde evra.

Putna infrastruktura - u upravo objavljenom izveštaju MMF, posle treće revizije aranžmana, navodi se da je reč o 13 projekata u vrednosti 5,247 milijardi evra. 

Na spisku su Moravski koridor, auto-put Vožd Karađorđe, Fruškogorski koridor, auto-put Preljina-Požega i drugi.

Za koje, konktretno, lokalne puteve će se izdvojiti dve milijarde evra - nije precizirano.

Kod železničkih pruga, ulagaće se u 11 projekata u vrednosti od 1,982 milijarde evra. Reč je o prugama Novi Sad-Subotica, Vrbas-Sombor, Niš-Dimitrovgrad, Niš-Brestovac i drugima.

"Vodni i vazdušni saobraćaj i druga infrastruktura" obuhvataju 97 projekata u vrednosti od 2,205 milijardi evra,  bez preciziranja o kojim investicijama je reč.

Sledeća oblast je - industrijalizacija koja obuhvata elektranu Kostolac B3, naftovod, vetropark Kostolac, proširenje skladišta gasa Banatski Dvor, zatim navodnjavanje i ulaganje u postrojenja za prečišćavanje vode. Reč je, kako se navodi, o ukupno 81 projektu u vrednosti 3,353 milijarde evra.

Modernizacija se odnosi na 97 projekata u vrednosti od 1,599 milijardi evra. U tom "paketu" su ulaganja u BIO4 kampus, distrikt inovacija, data centre, centre za obuku.

Na kraju, tu su i investicije u "integralni razvoj i turizam". Njih je ukupno 18, u vrednosti od 127 miliona evra.

MMF o ulaganju energetskih preduzeća: Teško bez države

MMF konstatuje da je predsednik Srbije u januaru 2024. godine predstavio ambiciozni investicioni program "Skok u budućnost-EXPO 2027", u ukupnoj vrednosti od 17,8 milijardi evra, što je oko 23 odsto očekivanog ovogodišnjeg BDP.
"Saobraćajna infrastruktura čini najveći deo programa i predviđa izgradnju i nadogradnju 500 kilometara autoputeva i brzih puteva, 2.000 kilometara železnice i dve prve linije metroa u Beograd", navodi se u izveštaju MMF.

Projekti u energetskom sektoru uključuju proizvodnju obnovljive električne energije (solarna i vetar), reverzibilne hidroelektrane, prošireno skladište prirodnog gasa, gasni interkonektor sa Severnom Makedonijom i naftovod do Mađarske.

"Dok tek treba da se odluči da li će se veliki energetski projekti finansirati iz budžeta ili iz sredstava državnih preduzeća u oblasti energetike, malo je verovatno da će bilansi tih državnih preduzeća moći da iznesu tako velika ulaganja bez budžetske podrške", upozorava MMF.

Fiskalni savet: Stvara se prostor da se naknadno ubace neplanske investicije

Fiskalni savet nedavno je analizirao Fiskalnu strategiju za 2025. godinu sa projekcijom za 2026. i 2027. koju je usvojila Vlada Srbije.

U analizi se navodi da se očekuje se da program Skok u budućnost – Srbija 2027, bude glavni nosilac investicione aktivnosti države.
"Iz informacija iznetih u Nacrtu Strategije može se nedvosmisleno zaključiti da će ovaj program biti glavni  enerator javnih investicija u naredne tri godine, budući da njegova vrednost može da objasni čak 70 odsto ukupnih kapitalnih rashoda koje država planira da sprovodi u periodu od 2024. do 2027. godine. Iako je pohvalno što je država konačno odlučila da objavi neke detalje o ovom velikom investicionom planu, analitički značaj priloženog plana nije preterano veliki", ukazao je Fiskalni savet.

Naime, plan koji je prezentovan u Nacrtu Strategije 2025-2027, u osnovi, svodi se na jednu malu tabelu na 44. strani dokumenta u kojoj su, pored procenjene vrednosti ukupnih investicija u okviru programa „Skok u budućnost“ i broja projekata, navedene i vrednosti (i broj projekata) za pet užih oblasti.

"Postoji čitav niz informacija koje su od suštinske važnosti za ovaj investicioni plan, koje u Nacrtu Strategije uopšte nisu pomenute", upozrava Fiskalni savet.

Sektorska podela investicija je, kako se ukazuje - "isuviše opšta i neobavezujuća, a uz to ni ne nalikuje uobičajenim sektorskim podelama kapitalnih rashoda kakve se u međunarodnoj praksi najčešće primenjuju".

Zato se, navodi Fiskalni savet, za pojedine oblasti čak i na elementarnom nivou nemoguće utvrditi na šta se konkretna ulaganja zapravo odnose.

"Takav je slučaj, recimo, sa urbanom modernizacijom i/ili industrijalizacijom, oblastima u koje država planira da uloži čak pet milijardi evra, tj. skoro 30 odsto ukupne vrednosti investicija u okviru programa Skok u budućnost. Iz tekstualnog dela Strategije se, posredno, može zaključiti da bi se investicije u oblasti energetike potencijalno mogle naći unutar industrijalizacije, ali i tu postoje brojne nepoznanice – koliko je predviđeno za proizvodnju električne energije (koliko iz uglja, koliko iz obnovljivih izvora i dr), koliko za sektor gasa i sl", navodi se u analizi.

Postoji visok rizik da su ulaganja koja su najveći ekonomski i društveni prioritet – zaštita životne sredine i obrazovanje – ponovo neopravdano skrajnuta sa liste prioriteta i da će nastaviti da budu nedopustivo niska, upozorio je Fiskalni savet.

"Razlog za to vidimo u činjenici da se ove dve važne oblasti uopšte ne mogu prepoznati u tabeli koja objedinjuje program Skok u budućnost, iako se deklarativno pominju u tekstualnom delu Strategije kao prioriteti. Ako se one, pak, nalaze u okviru neke agregatne stavke od pet gore pomenutih, to bi jasno trebalo napisati, kvantifikovati vrednosti, jasno definisati rokove realizacije i slično", navodi se u analizi.

Takođe, nedostaje detaljna lista projekata po konkretnim oblastima (koji državni putevi, koje pruge, da li se grade novi lokalni putevi ili je reč o održavanju), nema informacija o njihovoj pojedinačnoj vrednosti, rokovima, izvorima finansiranja i dr.

"Na taj način ne samo da je nemoguće u realnom vremenu pratiti da li se stvarna realizacija odvija u skladu sa onim što je planirano, već se stvara prostor da se neke investicije koje inicijalno nisu bile predviđene programom (i koje objektivno možda i nisu prioritet) naknadno ubace umesto nekih važnih ulaganja koja kasne", ocenio je Fiskalni savet i preporučio Vladi Srbije "da problem nedostatka važnih informacija o planiranim javnim investicijama adresira u revidiranoj Strategiji, koja će biti usvojena u oktobru tekuće godine".