Firma Željka Drčelića prodala obveznice za četiri miliona evra

Ekonomija 25. mar 202410:14 4 komentara
Shutterstock/Watchara Ritjan

Od početka ove godine tri preduzeća u Srbiji su odlučila da novac potraže na tržištu kapitala emitujući svoje korporativne obveznice. To su beogradska preduzeća W. D. Concord West i Spring Up Alijansa, kao i M.I. Finance iz Šapca. Prva kompanija je na ovaj način prikupila četiri miliona evra, druga nepunih 120.000 evra, a treća - nešto više od toga, oko 213.000 evra.

Ukupno 11 preduzeća u Srbiji izdalo je u protekle četiri godine korporativne obveznice koje još nisu dospele na naplatu. Među njima je i Telekom Srbija koji je tokom pandemije kovida na ovaj način došao do izvora finansiranja od 23,5 milijardi dinara, što je bilo oko 200 milona evra. Ove obveznice, prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, na naplatu dospevaju 25. septembra 2025. godine.

Pojedine od ovih 11 firmi su se više puta zaduživale upravo kroz emisije obveznica.

U ovoj godini, tokom februara i marta, tri preduzeća su u Srbiji emitovala korporativne obveznice.

Preduzeće W. D. Concord West, u većinskom vlasništvu Željka Drčelića, registrovano za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada, zadužilo se na tržištu kapitala 15. marta ove godine za ukupno 468.746.000 dinara, što je oko četiri miliona evra. Ova kompanija prodala je 40 komada svojih obveznica, pojedinačne vrednosti od 11.718.650 dinara (oko 100.000 evra).

O Drčeliću je pisao i Forbs u tekstu o novoj srpskoj poslovnoj eliti. Forbs je, između ostalog, naveo i da je Željko Drčelić osnovao W.D. Concord West pre 13 godina, a da se danas predstavljaju kao vodeća građevinska kompanija u Srbiji koja u svom portfoliju ima na desetine projekata – uglavnom je reč o izgradnji različitih predškolskih i školskih ustanova širom Srbije. W.D.Concord West vlasnik je još nekoliko manjih preduzeća koja posluju uglavnom u oblasti izgradnje i nekretnina. Drčelić je, od oktobra prošle godine, i predsednik Upravnog odbora košarkaškog kluba Crvena Zvezda (ceo tekst pročitajte ovde).

Ko kupuje obveznice

Ko su kupci korporativnih obveznica konkretnog preduzeća  – nije poznato.

Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum Securities za portal N1 kaže da su kupci „kovid obveznica“ bile mahom banke.

„Te emisije obveznica su, uprkos niskim kamatama, imale dobru prođu, jer je u zaleđini stajala centralna banka kojoj je omogućeno sticanje ovih obveznica na sekundarnom tržištu. Generalno, kada je u pitanju domaće dužničko tržište, najveći kupci su domaće banke, njihove matične kompanije i njihovi globalni institucionalni investitori“, kaže Gujaničić.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, W. D. Concord West će kupcima svojih hartija morati 31. januara 2025. godine da isplati vrednost obveznice uvećane za prinos investitora.

Još dva preduzeća su prodala svoje korporativne obveznice investitorima u ovoj godini.

Šabačko preduzeće M.I. Finance u vlasništvu Velimira Jovanovića, registrovano je za nespecijalizovanu trgovinu na veliko. M.I Finance vlasnik je Šabačke mlekare koju je kupio iz stečaja, a sestrinske firme su Mediolanum INV i Spring Up Alijansa u kojima je Jovanović suvlasnik. Sve ove firme finansirale su se prodajom korporativnih obveznica.

Konkretno, M.I. Finance je u februaru ove godine prodao ukupno 250 obveznica po ceni od 100.000 dinara za ukupno 25 miliona dinara.

Ove godine emitovanjem korporativnih obveznica zadužila se i već pomenuta Spring Up Alijansa. Ovo preduzeće u APR ima upisano čak 29 suvlasnika. Među njima su, osim Velimira Jovanovića (6,2%) i Nebojša Ćirić (3,8%), Aleksandar Zeremski (12,09%), Mia Grujić (10%),Vojislav Milovanović (7,1%), Aleksandar Radovanović (11,8%)…

Osnivački kapital ovog preduzeća registrovanog za trgovinom pićima je značajan, pa su pojedini suvlasnici u vlasništvo uneli i više od milion dinara.

Spring Up Alijansa je, prema podacima Centralnog registra, 14. marta ove godine prodala 140 korporativnih obveznica od sto hiljada dinara, za ukupno 14 miliona dinara. Obveznice na naplatu dospevaju za godinu dana – u martu 2025.

Za koga su korporativne obveznice pravi izbor

Nenad Gujaničić objašnjava da je izdavanje korporativnih obveznica generalno dobro za kompanije s obzirom da ostvaruju diversifikaciju izvora finansiranja i dobijaju šansu za potencijalno povoljnije obezbeđivanje sredstava.

„Ovo posebno važi za kompanije koje nisu toliko velike pa imaju relativno lak pristup finansiranju putem bankarskih kredita. Naravno, to ne znači da velike korporacije nemaju koristi od izdavanja obveznica jer ovim putem osim što obezbeđuju nove poverioce razvijaju i korporativnu kulturu što svakako može povećati efikasnost poslovanja“, navodi Gujaničić.

Subvencije države

Država je, podsetimo, u oktobru prošle godine najavila subvencionisanje preduzeća za izdavanje korporativnih obveznica.

„Od 1. januara 2024. očekujemo izdavanje velikog broja korporativnih obveznica, a država Srbija će podržati tu inicijativu i snosiće trošak emitovanja“, rekao je Mali 23. oktobra 2023, na sednici Skupštine Srbije, prenela je eKapija.

Dodao je da država, prihvatanjem troškova emitovanja korporativnih obveznica, želi da podstakne da preduzeća traže nove izvore finansiranja, a da to nije komercijalna banka.

Detalji još nisu poznati.

„S obzirom da se čitav program lansiranja korporativnih obveznica odvija pod pokroviteljstvom međunarodnih finansijskih organizacija, vrlo verovatno je da će se neke od njih podržati emisiju sticanjem obveznica. Gro ostalih kupaca bi trebalo da dođe sa strane domaćih institucionalnih investitora (banke, osiguranja, penzioni fondovi)“, navodi Nenad Gujaničić.

On ističe da su prilično komplikovane procedure i visoki troškovi najveće prepreke za razvoj tržišta obveznica.

„Te je ovaj program stimulativan na način što će emitenti (korporacije) dobiti besplatan postupak emitovanja obveznica. U okviru programa su definisani i kriterijumi, a s obzirom da je cilj razvoj tržišta kapitala prednost bi trebalo da imaju korporacije koje su kotirane na berzi ili koje nameravaju da budu listirane“, pojašnjava sagovornik N1.

Na pitanje da li će izdavanje korporativnih obveznica da utiče na Beogradsku berzu, Gujaničić kaže da je, iako je značajno da se pojave novi papiri na tržištu – malo verovatno da će na kraće staze oživeti sekundarno tržište kapitala.

„I ako se realizuju emisije, u šta nema sumnje, verovatno će biti mali broj kupaca pa će to biti jedan od ograničavajućih faktora za sekundarno tržište. Jednostavno, bez masovnosti učesnika nije moguće postići likvidnije sekundarno tržište“, zaključuje Gujaničić.

Obveznice prodate 2020.

Uz Telekom Srbija koji je 25. septembra 2020. godine emitovao i prodao 2.350.000 komada obveznica, nominalne vrednosti od 10.000 dinara, za ukupno 23,5 milijardi dinara, tokom 2020. godine sredstva finansiranja na tržištu kapitala potražilo je još preduzeća (detalje o prodaji obveznica Telekoma i kupcima pročitajte u ovom tekstu).

To su kćerka firma Jugoimporta SDPR – Borbeni složeni sistemi (5,4 milijarde dinara, obveznice dospevaju na naplatu u septembru 2027),  Energoprojekt holding (3,3 milijarde dinara, obveznice na naplatu dospevaju u decembru 2025), zatim Javno preduzeće Jugoimport SDPR (15,27 milijardi dinara, obveznice dospevaju u septembru 2025), PMC inženjering (2,82 milijarde dinara, obveznice dospavaju u septembru 2025).

Godinu kasnije, tokom 2021, još nekoliko preduzeća je emitovalo korporativne obveznice.

Obveznice prodate 2021.

Mediolanum INV je tokom 2021. godine imao dve emisije korporativnih obveznica – prva je bila u septembru (235,2 miliona dinara, obveznice na naplatu dospevaju u septembru 2026), a druga u decembru (110 miliona dinara, dospeće decembar 2026).

Obveznice prodate 2022.

Preduzeće, Mediolanum INV, prodalo je obveznice i u februaru 2022. godine, ovaj put u vrednosti od 235,2 miliona dinara. Na naplatu dospevaju u februaru 2027. godine.

I Jugoimport SDPR je imao novu emisiju obveznica – u oktobru 2022. prodao je ovih dužničkih hartija od vrednosti za 6,65 milijardi dinara, koje na naplatu dospevaju u oktobru 2032. godine. Dan kasnije, zadužila se ponovo i kćerka-firma Borbeni složeni sistemi, sada za 5,08 milijardi dinara, dospeće je takođe u oktobru 2032.

Mlekara Šabac prodala je svoje obveznice za 60 miliona dinara u junu 2022. (dospeće jun 2024), a nešto kasnije, u septembru, još 50 miliona dinara (dospeće septembar 2024), pa u decembru iste godine još 80 miliona dinara (dospeće decembar 2024).

Obveznice prodate 2023.

Mlekara Šabac nastavila je zaduživanje kroz emitovanje korporativnih obveznica i tokom 2023, kada je prodala ukupno 500 komada za 50 miliona dinara (dospeće na naplatu u martu 2025).

Jugoimport SDPR je prodao desetogodišnje obveznice i u februaru 2023, u ukupnoj vrednosti 47 milijardi dinara.

M.I. Finance iz Šapca zadužio se u 2023. kroz tri emisije obveznica: u avgustu, oktobru i decembru – prva dva puta za po 35 miliona dinara, a treći put za 30 miliona dinara. Dospeća obveznica su, redom: februar 2027, april 2025. i mart 2025.

Preduzeće RT Timber, registrovano za seču drveća, zadužilo se u martu 2023. prodavši 3.000 obveznica za po 1.100 dinara – ukupno se zaduživši za 3,3 miliona dinara.

Hartije ovog preduzeća na naplatu dospevaju ove godine – 25. marta.

Obveznice prodate 2024.

Tokom ove godine, prodajom obveznica zadužile su se već pomenute firme: W. D. Concord West za 468.746.000 dinara (dospeće obveznica u januaru 2025), Spring Up Alijansa za 14 miliona dinara (dospeće mart 2025) i M.I. Finance za 25 miliona dinara (dospećče februar 2026).

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare