Firme imenjakinje bivše države: “Malo su nas zafrkavali zbog imena Jugoslavija“

Biznis 29. nov 202217:504 komentara
Izvor: Shutterstock

Građevinsko-zanatska zadruga „Jugoslavija“ jedna je od 25 aktivnih kompanija koja u nazivu ima puno ime države koja bi na današnji dan proslavila 79. rođendan po "AVNOJ-evskom" računanju ili 104 godine, ukoliko uzmemo u obzir rođendan Kraljevine. Direktorka GZZ „Jugoslavije“ Nada Glumac za Biznis.rs kaže da su ih devedesetih „malo zafrkavali“ i pitali da li će promeniti ime u „Srbija“ ili „Demokratija“, ali da zadrugari nisu hteli da menjaju naziv koji zadruga nosi od 1948. godine.

Kako stoji u aktuelnom Zakonu o zadrugama, zadružne vrednosti su – samopomoć, samoodgovornost, demokratičnost, jednakost, pravičnost i solidarnost, „koje se sprovode u skladu sa zadružnim principima, kojima se, kao smernicama konkretizovanim u zadružnim pravilima, članovi zadruge rukovode u upravljanju i poslovanju zadrugom“.

Pročitajte još:

Ako zvuči poznato, to je zato što su to i vrednosti koje su, makar na rečima ako ne na delu, važile i u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji kada je reč o organizovanju i poslovanju, navodi Biznis.rs.

Na današnji dan, a prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, 25 aktivnih pravnih lica – kompanija, preduzetničkih radnji i zadruga sa nazivom „Jugoslavija“ u imenu – posluje u različitim sektorima, od transporta i servisa mašina, preko marketinga i kulture do ugostiteljstva, trgovine i pekarstva.

Aktivno je preduzeće Savezna javna ustanova Radio Jugoslavija – u likvidaciji, a u stečaju je Jugoslavijapublik, kao i grafičko preduzeće „Nova Jugoslavija“ iz Vranja. Među „Jugoslavijama“ su tri pekare i tri trgovinske radnje, jedan taksi prevoznik i jedno preduzeće za drumski transport, a svih 25 „Jugoslavija“ zapošljavalo je ukupno 98 radnika na kraju 2021. godine.

GZZ „Jugoslavija“, u kojoj je direktorka Nada Glumac, na kraju 2021. godine imala je četiri zaposlena i 17 zadrugara, što je daleko od njenog vrhunca.

„Kada sam se zaposlila u zadruzi 1988. godine, sekretarica mi je dala da pišem pozive za Skupštinu i napisala sam 564 poziva. Zadrugari su uglavnom bili iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a radilo se po celoj SFRJ“, ispričala je.

Kako napominje – njihovi zadrugari su tada, kao i danas, bile tražene zanatlije – građevinci, moleri, električari, vodovodžije i drugi.

„Danas su oni preduzetnici koji preko zadruge učestvuju na javnim nabavkama“, priča Glumac i ocenjuje da „Jugoslaviji“, kao i Srbiji, nedostaje zanatlija, i da je sve teže i teže raditi.

Sudbinu istoimene države podelili su utoliko što su se devedesetih smanjili, ali ne i – raspali.

„Devedesetih godina, kada su se zakoni promenili, otprilike trećina zadrugara je osnovala svoje firme, deo je otišao u penziju, a deo je zatvorio svoje radnje, pa se njihov broj jako smanjio. Danas je inače teško naći dobrog majstora, a i mladi, pored toga što veruju da će im bolje biti u inostranstvu, nisu ni upoznati sa mogućnostima zadrugarstva“, ocenila je Glumac u razgovoru za Biznis.rs.

Komentari

Vaš komentar