Fiskalni savet o Fiskalnoj strategiji: Raste deficit i trošak za kamate

Vlada Srbije usvojila je Fiskalnu strategiju za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu.

Fiskalni savet objavio je Mišljenje na Fiskalnu strategiju konstatujući da se najvažnija promena koju donosi nacrt nove Fiskalne strategije odnosi na buduće kretanje budžetskog deficita i javnog duga Srbije.
"Prethodna Strategija predviđala je da će od 2025. do 2027 fiskalni deficit da se definiše u skladu s opštim fiskalnim pravilima, što je konkretno značilo da će deficit da iznosi najviše 1,5 odsto BDP. Međutim, pošto su nacrtom nove Strategije opšta fiskalna pravila suspendovana, sad se planira da fiskalni deficit u periodu od 2025. do 2027. bude preko 1,5 odsto BDP, odnosno da iznosi u proseku 2,4 odsto BDP", ukazuje Fiskalni savet.

Veći fiskalni deficit posledično vodi i većem javnom dugu u odnosu na prethodne projekcije, konstatuje Fiskalni savet.

"Po novim projekcijama, javni dug Srbije na kraju 2027. iznosiće 50,5 odsto BDP - približno 47,7 milijardi evra. U odnosu na stare planove, javni dug na kraju 2027. povećan je za oko 2,5 milijardi evra, što je primetna razlika. Trebalo bi takođe imati u vidu i to da su kamatne stope trenutno na relativno visokom nivou, pa će ovo povećavanje zaduženja zemlje uticati i na znatan rast budućih troškova budžeta za plaćanje kamata. Fiskalna i makroekonomska stabilnost Srbije ipak ne bi trebalo da bude ugrožena novim politikama koje donosi nacrt Strategije", konstatuje Fiskalni savet.

U analizi se ukazuje da dugoročna fiskalna stabilnost Srbije presudno zavisi od kontrole penzija i plata u javnom sektoru i "ovde ne bi smelo da se prave improvizacije".

Iza povećanja fiskalnog deficita stoji, kako se ističe - planirana dodatna ekspanzija javnih investicija.

"Osnovni razlog zbog kog je Srbija odustala od primene opštih fiskalnih pravila, tj. opredelila se za veći budžetski deficit i zaduživanje, jeste uvođenje novih investicionih projekata u javne rashode (bez odgovarajućih ušteda na drugim pozicijama kojima bi se ovo povećanje kompenzovalo). Premda su za javne investicije i u starim fiskalnim planovima bila predviđena velika izdvajanja u srednjem roku (6,7% BDP, tj. oko 5,6 milijardi evra godišnje) - ona su sad dodatno povećana na čak 7,4 odsto BDP u proseku od 2024. do 2027. godine (oko 6,3 milijardi evra godišnje)", navodi Fiskalni savet.

Skok u budućnost od 17,8 milijardi evra

Planirana dodatna ekspanzija javnih investicija najvećim delom odnosi se na program "Skok u budućnost“, ukazuje Fiskalni savet, napominjući da je ukupna vrednost ovog programa procenjena u nacrtu Strategije na 17,8 milijardi evra, što čini oko 70 odsto vrednosti svih planiranih javnih kapitalnih rashoda u periodu 2024–2027. godine.

"Investiciona politika države najvećim delom će se realizovati mimo standardnih procedura što nosi određene slabosti i rizike. Potreba za povećanim javnim ulaganjima u Srbiji je nesporna, naročito uzimajući u obzir loše stanje opšte infrastrukture, koje je u pojedinim oblastima i katastrofalno (npr. zaštita životne sredine). Uz to, javne investicije predstavljaju po definiciji ekonomski najkvalitetniji i najproduktivniji vid javne potrošnje, koji povoljno utiče na privredni rast. Ipak, teško je objektivno oceniti koliki će uticaj na kvalitet opšte infrastrukture i privredni razvoj imati planirana ekspanzija javnih ulaganja u narednim godinama. U nacrtu Fiskalne strategije investicioni planovi države nisu detaljno i jasno predočeni i ne daju osnovne informacije o očekivanim efektima i opravdanosti najvećih planiranih projekata", navodi Fiskalni savet.

Savet konstatuje da bi takođe trebalo primetiti i to da se svi najveći investicioni projekti države već neko vreme sprovode se po tzv. posebnim postupcima – uz delimično ili potpuno izuzeće iz opšte zakonske regulative u oblasti javnih nabavki, eksproprijacije, planiranja i izgradnje.

"Ovakav pristup planira se i u narednom periodu jer je krajem 2023. usvojen lеks specijalis za EXPO 2027 s Nacionalnim stadionom i pratećom infrastrukturom", podseća Fiskalni savet.

Savet upozorava da ni ova Fiskalna strategija ne najavljuje preko potrebni zaokret u socijalnoj politici.

"Vlada bi u narednoj verziji Fiskalne strategije trebalo da pronađe prostor i za strukturne reforme u sektoru školstva i zdravstva. Reforme u oblasti školstva i zdravstva kakve su neophodne Srbiji predstavljaju ambiciozne poduhvate, čije planiranje i sprovođenje predstavlja izuzetno kompleksan zadatak. Stoga je razumljivo to da Fiskalna strategija nije mesto gde će planovi za poduhvate tolikih razmera biti razrađeni do detalja, već su to pre svega sektorske strategije. Upravo te strategije bi u narednom periodu trebalo da postave temelje za rešavanje glavnih problema u oblasti prosvete i obrazovanja - loša kadrovska politika, nedovoljne investicije i slično", ukazuje Fiskalni savet.