Fiskalni savet: Nepoznati uzroci poskupljenja EXPO i drugih velikih projekata za skoro 100 milijardi dinara

U odnosu na plan iz junske Fiskalne strategije, došlo je do primetnog rasta procenjene vrednosti pojedinih infrastrukturnih projekata, ukazao je Fiskalni savet u u Oceni revidirane Fiskalne strategije za 2026. godinu, sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu.

"Ukupna vrednost svih projekata prikazanih u tabeli u Revidiranoj Fiskalnoj strategiji iznosi 2.534 milijardi dinara, što je za oko 65 milijardi dinara više u odnosu na junsku Strategiju (2.468 milijardi dinara)", ukazuje Fiskalni savet.

Ovaj podatak, međutim, potcenjuje stvarni rast troškova, budući da je broj projekata u tabeli u međuvremenu smanjen sa 56 na 52.

"Naime, nekoliko projekata čija je realizacija završena (poput kreativnog centra Ložionica ili brodske prevodnice na HEPS Đerdap 1), ukupne vrednosti oko 31 milijardu dinara, više nisu deo ovog pregleda. To znači da je vrednost aktivnih projekata zapravo porasla za skoro 100 milijardi dinara (blizu 850 miliona evra) u odnosu na procenu od pre nekoliko meseci", objašnjava Fiskalni savet.

Revidirana Fiskalna strategija ne nudi nikakvo objašnjenje zašto je došlo do povećanja cene koštanja ovih projekata.

Fiskalni savet navodi glavne izvore ovih promena:

• Saobraćajna infrastruktura: Procenjena vrednost projekata u ovoj oblasti porasla je za čak 55,6 milijardi dinara.

Najveće povećanje troškova beleži se kod Fruškogorskog koridora (brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma), čija je vrednost skočila za 32 milijarde dinara (sa 74,4 na 106,2 milijardi dinara).

Značajno su poskupeli i projekat izgradnje puta Ruma–Šabac–Loznica (za 16,3 milijardi dinara) kao i projekat izgradnje obilaznica i tunela (za 7,4 milijarde dinara).

• EXPO 2027: Vrednost projekata direktno ili indirektno povezanih sa ovom manifestacijom uvećana je za 32 milijarde dinara.

To uključuje novo povećanje cene izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona za 7,5 milijardi dinara(sa 67,5 na 75 milijardi dinara), pri čemu se sada najavljuje i produžetak roka za potpuni završetak radova za 2028. godinu.

Najveći rast troškova u ovoj grupi beleži se kod prateće „linijske infrastrukture“ (koja sada uključuje i toplotni izvor), čija je vrednost skočila za 22 milijarde dinara (sa 40,5 na 62,5 milijardi dinara), dok je sama stavka „EXPO Beograd 2027“ uvećana za 2,6 milijardi dinara.

• Ostali projekti: Kod ostalih, manjih projekata, zabeležen je zbirni rast vrednosti od oko osam milijardi dinara, što se najvećim delom duguje povećanju procenjenih troškova za rekonstrukciju UKC Srbije, izgradnju Data centra u Kragujevcu i graničnog prelaza Sremska Rača.

Procenjena vrednost velikih putnih pravaca u izgradnji kontinuirano raste, pa ukupni troškovi sada već osetno premašuju prvobitno ugovorene iznose, upozorava Fiskalni savet.

Revidirana Fiskalna strategija otkriva značajno povećanje troškova za izgradnju dve velike saobraćajnice tokom 2025. godine – Fruškogorski koridor i put Ruma–Šabac– Loznica.

Ovo nije prvo poskupljenje ovih projekata, ukazuje Fiskalni savet, ali je po svom obimu prilično veliko i zaslužuje posebnu pažnju. Vrednost projekta Ruma–Šabac–Loznica (uključujući naknadno pridodatu deonicu Slepčević–Badovinci) narasla je sa inicijalnih 65,2 mlijarde dinara na trenutnih 122,9 milijardi dinara, što je porast za skoro 90 odsto.

Slično tome, procenjeni trošak Fruškogorskog koridora narastao je sa početnih 71,6 milijardi na 106,2 milijarde dinara, odnosno za 48 odsto.

Ova povećanja cena formalizovana su kroz brojne anekse ugovora.

Nedostupni aneksi ugovora

"Prema informacijama dostupnim u dokumentima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ugovor o putu Ruma– Šabac–Loznica imao je devet aneksa (u periodu mart 2020–decembar 2024), dok su ugovoru za Fruškogorski koridor pridodata četiri aneksa (u periodu mart 2023– septembar 2024). Uzroci poskupljenja su nepoznati jer aneksi ugovora nisu javno dostupni, tako da su poreski obveznici uskraćeni za objašnjenje ovih dodatnih troškova" , ukazuje Fisklani savet.

8 projekata skuplji 80%

Da nije reč o izolovanim slučajevima već o sistemskom problemu, pokazuje analiza Fiskalnog saveta koja je obuhvatila osam velikih i aktuelnih državnih projekata u oblasti putne infrastrukture.

"Njihova kumulativna vrednost pri ugovaranju iznosila je 412 milijardi dinara, da bi nakon brojnih korekcija cena naviše danas dostigla 742 milijarde dinara – što predstavlja povećanje za čak 80 odsto, pri čemu postoji rizik da konačni iznosi budu još veći (kao što je već slučaj sa Moravskim koridorom gde su troškovi izgradnje više nego udvostručeni u odnosu na prvobitnu ugovorenu cenu)", ukazao je Fiskalni savet.

Ovako drastična probijanja inicijalnih cena izgradnje važnih infrastrukturnih projekata potencijalno, kako se ističe, predstavljaju ozbiljan fiskalni rizik i neophodno ih je svesti na najmanju moguću meru.

Preduslov za to je povratak u standardni proceduralni okvir planiranja, ugovaranja i realizacije krupnih investicionih projekata, o čemu je Fiskalni savet već opširno pisao u prethodnim izveštajima.

I dalje netransparetno korišćenje budžetske rezerve

Vlada je odustala od najavljenog povećanja transparentnosti tekuće budžetske rezerve – što je ozbiljan udar nastojanju da se bolje urede javne finansije, konstatovao je Fiskalni savet u Oceni revidirane Strategije.

"Tekuća budžetska rezerva koristi se u Srbiji previše široko i netransparentno, bez jasnih pravila i ograničenja u njenoj upotrebi. To je veliki, dugogodišnji i sistemski problem javnih finansija na koji Fiskalni savet kontinuirano ukazuje", ističe Savet.

Prvi konkretan korak ka rešavanju ovog problema bio je napravljen u junskoj verziji Fiskalne strategije, gde je Vlada najavila mere usmerene ka većoj transparentnosti i kontroli korišćenja ovih sredstava – kroz jasnije definisanje kriterijuma za upotrebu rezerve, objašnjenje izvora njenog finansiranja i unapređenje kvaliteta i ažurnosti izveštavanja.

"Taj pomak Fiskalni savet pozitivno je ocenio u junu, a u revidiranoj Strategiji očekivali smo dalje preciziranje mera i definisanje konkretnih rokova u kojima će početi njihovo sprovođenje. Međutim, desilo se potpuno suprotno – u revidiranoj Strategiji sve ove najavljene mere u potpunosti su izbrisane, što ukazuje da je Vlada odustala od planiranih unapređenja. Tako je umesto očekivanog napretka, napravljen korak unazad u pogledu transparentnosti i odgovornosti u upravljanju budžetskim sredstvima", konstatuje Fiskalni savet.

Ozbiljni rizici energetskog sektora netretirani odgovarajuće

Revidirana Strategija ne tretira na zadovoljavajući način brojne i ozbiljne ekonomske rizike koji Srbiji prete iz energetskog sektora.

"Sankcije NIS-u, obezbeđenje sigurnog snabdevanja zemlje gasom, početak naplate emisija CO2 za energetski intenzivan izvoz Srbije u EU kroz mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (CBAM), kao i strukturni problemi domaćih elektroenergetskih preduzeća - predstavljaju neposredne izazove za ekonomiju i javne finansije Srbije", ukazuje Fiskalni savet.

Pored toga, i dugoročni proces energetske tranzicije, na koju se Srbija obavezala Pariskim sporazumom, zahteva ogromne investicije u energetskom sektoru.

Međutim, revidirana Strategija uglavnom ostaje na nivou prepoznavanja ovih izazova i konstatacija onoga što se već desilo - bez bilo kakvog konkretnijeg uvida u buduće korake države, moguće alternative i njihove potencijalne ekonomske i fiskalne implikacije. Ilustrativan je odnos Strategije prema uvođenju dva zakona koji su osmišljeni kao odgovor Srbije na uvođenje CBAM-a – Zakona o porezu na emisije gasova s efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.

"Ovi Zakoni stavljeni su na javnu raspravu u oktobru 2025, a njihova primena planirana je već od početka 2026. godine. Iako je rad na njima, po svemu sudeći, bio u toku u vreme izrade junske verzije Strategije, u njoj nije ni pomenuto da će Srbija uvesti nove poreze. Čak ni sad, kad se zna da će ovi porezi i evropski CBAM uskoro stupiti na snagu, njihovi ekonomski i fiskalni efekti nisu ni okvirno procenjeni u revidiranoj Strategiji – već se to najavljuje za narednu Strategiju. Ovo jasno demonstrira suštinsku slabost fiskalnih strategija da unapred prepoznaju i integrišu fiskalne posledice sektorskih politika, čak i kad je reč o promenama koje mogu znatno da utiču na buduće kretanje čitave ekonomije i javnih finansija", navodi se u Oceni revidirane Strategije.

Inače, revidirana Fiskalna strategija zadržava nepromenjenim osnovne ciljeve fiskalne politike u kratkom i srednjem roku.

"Ekonomija Srbije trenutno prolazi kroz period izraženih neizvesnosti koje imaju i spoljne i domaće uzroke. U takvim okolnostima, očuvanje makroekonomske stabilnosti predstavlja najvažniji zadatak u planiranju i sprovođenju fiskalne politike. Posmatrano iz najšire perspektive, revidirana Strategija odgovorila je ovom zadatku. I pored određenog pogoršanja makroekonomskog okruženja, zadržani su raniji planovi o visini fiskalnog deficita u kratkom i srednjem roku – u 2026. projektovan je deficit opšte države od tri odsto BDP-a, koji bi trebalo da ostane na istom nivou i u narednoj godini", navodi Fiskalni savet.

Nakon toga, predviđeno je umereno smanjenje deficita na 2,5 odsto BDP-a u 2028. godini. Strategijom je takođe potvrđeno opredeljenje za politiku postepenog smanjivanja učešća javnog duga u odnosu na BDP. Planirani fiskalni deficiti omogućili bi da dug raste nešto sporije od očekivanog rasta privrede, što bi dovelo do blagog pada njegovog udela u BDP-u – sa oko 45 odsto na kraju 2025. godine na 44,1 odsto u 2028. godini.

Cela Ocena revidirane Fiskalne strategije za 2026. godinu dostupna je na sajtu Fiskalnog saveta.