Da je Hajle Selasije još malo poživeo ili kome su potrebni Arapi u NIS-u

Potrošnja za Nacionalni stadion na kraju godine povećana 17 puta: Država ubrzala plaćanja za velike projekte

Država je u prošloj godini potrošila 2,5 milijarde dinara za izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, pokazuju podaci Ministarstva finansija o izvršenju budžeta do 31.decembra.

To je 13,6 odsto planiranog izdvajanja za taj objekat u 2025, koje je bilo projektovano na 18,5 milijardi.

Pre toga, do kraja novembra je, od planiranih 18,5 milijardi za stadion za prošlu godinu, bilo potrošeno tek 0,78 odsto budžeta, odnosno 143,7 miliona dinara. Samo u decembru je potrošeno još 2,37 milijardi dinara. To sugeriše da je država u poslednjem mesecu obavila značajan deo plaćanja za izvedene radove.

Izveštaj koji objavljuje Ministarstvo finansija daje pregled potrošnje i za ostale kapitalne projekte.

Za projekat EXPO Beograd 2027 je od planiranih 50,54 milijarde dinara za 2025, do kraja decembra potrošeno 43,69 milijardi, odnosno 86,44 odsto plana. I ovde se vidi da je došlo do snažnijeg ubrzanja isplate za radove na EXPO jer je samo mesec ranije bilo potrošeno „tek“ 66,3% novca.

Ulazi li ADNOC u NIS zbog Petrohemije: Postaje li neželjeno siroče odjednom poželjno

Nudeći javnosti svakodnevno informacije za NIS na kašičicu, koje više zbunjuju no što objašnjavaju, resornoj ministarki Dubravki Đedović Handanović kao da je zadatak da u ovoj, po malo već cirkuskoj predstavi, glumi da je glavna uloga. Iako je jasno da nije.

Jer, kako drugačije objasniti potrebu ovdašnjih glasnogovrnika, na čelu sa njom, da uporno mešaju arapski ADNOC u priču o NIS-u. Uz objašnjenje da će to biti „predmet pregovara dve privatne kompanije“. I to, po svoj prilici, tek nakon što MOL preuzme od Gasproma svih 56,15 odsto akcija NIS-a.

Moguće je, mada ne i izvesno, da ADNOC zapravo ulazi u ovaj biznis sa namerom da upravlja Petrohemijom. Jer, za razliku od Gasproma ili MOL-a, Arapi u poslednje vreme investiraju upravo u petrohemijski biznis.

Kako je objavljeno marta prošle godine, ADNOC i autrijski OMV u kojem ADNOC ima četvrtinu akcija, spojili su svoj petrohemijski biznis i stvorili kompaniju vrednu 60 milijardi dolara. Kako je objavljeno, taj spojeni entitet nazvan Borouge Group International, biće četvrta najveća kompanija za proizvodnju poliolefina, objavio je tada Rojters.

Pokušaj naplate duga za oružje iz vremena Jugoslavije: Jugoimport traži izvršenje nad stvarima Etiopije u Beogradu

Preduzeće Jugoimport-SDPR pokušava da putem prodaje pokretnih stvari Savezne Demokratske Republike Etiopije koje se nalaze na dve adrese u Beogradu namiri dug te države za vojnu opremu koja joj je isporučena osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka.

Izvršenje se traži na osnovu arbitražne odluke koju je 2015. doneo Međunarodni arbitražni sud pri Međunarodnoj privrednoj komori u Parizu.

Etiopija do sada nije dobrovoljno platila dugovanja SDPR-u, pa srpsko preduzeće za promet naoružanja pokušava da svoja potraživanja namiri popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari te države koje se nalaze na dve adrese u Beogradu.

Kako se vidi iz dokumenata koje je Forbes Srbija dobio putem zahteva za informacije od javnog značaja, Etiopija je Jugoimportu dužna ukupno 26,3 milijardi dinara odnosno gotovo 225 miliona evra po sadašnjem kursu.

Godišnji promet na Beogradskoj berzi kao nedeljni u Ljubljani i Zagrebu: Ko je krivac za sunovrat

Beogradska berza i prošlu godinu završila je neslavnim rekordom. Ukupan promet bio je oko 210 miliona evra dok je promet na tržištu akcija iznosio samo 13,2 miliona evra.

Prema saopštenju brokerske kuće Momentum, ovo je dvostruko lošija realizacija u poređenju sa 2024. A i tada je promet na berzi bio manji od 30 miliona, što je mizerno u poređenju čak i sa regionalnim berzama. One u Zagrebu i Ljubljani ostvarile su u prošloj godini približno isti obim prometa na tržištu akcija – veći od 700 miliona evra.

“Promet akcija na Beogradskoj berzi tokom 2023. i 2024. beležio je skromne iznose. Bili su manji od 30 miliona evra po godini, a u protekloj godini su ubedljivo nadmašeni ovi neslavni rezultati. Promet od 13,2 miliona evra predstavlja više nego duplo slabije trgovanje u odnosu na lani. Promete ovog ranga berze u Ljubljani i Zagrebu zabeleže otprilike na nedeljnom nivou”, navodi se u analizi Momentuma.

Čemu će služiti novi fond NBS za restrukturiranje: Sa računa banaka za finansiranje državnih dugova

Odluka da formira Fond za restrukturiranje banaka koju je prošle nedelje donela NBS budi jasnu asocijaciju na vreme svetske ekonomske krize. Vreme kada su novcem poreskih obveznika vodeće zapadne ekonomije, zaklinjući se u svemoćnu ruku tržišta, stotinama milijardi dolara, spasavale alavost bankarske elite.

Slično se desilo i u Srbiji, samo nekoliko godina kasnije. Više od milijardu evra budžetskog novca utrošeno je kako bi se sanirali troškovi nastali lokalnom bahatošću. Na oko uspešne i stabilne banke, poput Privredne banke Beograd ili Agrobanke, takoreći preko noći došle su na ivicu ambisa.

Razlog je u suštini isti. Odgovorni u banci kreditirali su u našem slučaju, bez pravog pokrića, privredne poduhvate tada uspešnih i politički zaštićenih tajkuna. Ishod je oduzimanje licenci nekoliko banaka, sudski procesi koji ni danas nisu do kraja rasčivijani i više od milijardu evra štete za nedužne poreske obveznike.

Najproblematičniji deo odluke o formiranju Fonda zapravo se odnosi na mogućnost ulaganja novca. Sredstva koja će se u njemu prikupiti neće, pojašnjenja radi, stajati na nekom računu ili u sefu. I čekati da se nekada u nekoj finansijskoj krizi iskoriste za sanaciju banaka.