Forbes pregled nedelje: Treća sreća za Beograd na vodi, ko ima najviše firmi u Srbiji i kako zaista ide IT sektoru

Treća sreća? Beograd na vodi ponovo u proceduri za rušenje Beogradske autobuske stanice

Mesec dana nakon što je drugi put odbijen njihov zahtev za dobijanje lokacijskih uslova za gradnju na prostoru sadašnje glavne autobuske stanice, predstavnici kompanije Beograd na vodi početkom meseca podneli su novi, treći zahtev. Novi pokušaj dobijanja uslova u sistemu je zaveden 3. aprila i ponovo je upućen Sekretarijatu za urbanizam Grada Beograda.

Ova informacija dolazi u trenutku kada se iz budžetske rezerve obezbeđuje novac za završetak nove stanice, a prvih 1,2 milijarde dinara odnosno nešto više od 10 miliona evra biće raspoređeno preko računa Ministarstva privrede. Planirano je i izdvajanje još toliko novca sledeće godine. Taj projekat probio je rokove. Inače, Beograd na vodi pokušava još od novembra da dobije lokacijske uslove kako bi na prostoru postojeće stanice izgradio nekoliko stambeno-poslovnih objekata. Prvi put su veoma brzo odbijeni, u roku od nedelju dana. Investitor je reagovao odmah i istog dana u sistemu se našao drugi zahtev, ali se o njemu odlučivalo oko tri meseca i na kraju je odgovor ponovo bio – ne.

Prvi put razlog odbijanja je bio u najvećoj meri tehničke prirode jer projekat nije bio čitljiv i dokumentacija nije dostavljena u propisanom formatu. Lista nedostataka u drugom zahtevu bila je mnogo duža. Jedan od najzanimljivijih je da je investitor propustio da opiše objekte koji se sada nalaze na prostoru Beogradske autobuske stanice odnosno koja je njihova površina i spratnost, ali možda i najvažnije – šta planira s njima, da li ih zadržava ili ruši.

Još mnogo milijardi na računima: Kakvi su bili rezultati nove poslovne elite u prošloj godini

Tokom ove nedelje Forbes Srbija doneo je i priču o tome kako su u prošloj godini poslovale kompanije srpske poslovne elite, barem one čiji finansijski izveštaji su do ovog trenutka dostupni na sajtu Agencije za privredne registre.

Za 20 godina Milenijum tim pozicionirao se kao lider u građevinskoj industriji. Prema bilansu uspeha, ova kompanija je u 2023. godini ostvarila gotovo 23 milijarde dinara ukupnih prihoda, što je za šest milijardi više u poređenju sa godinom pre.

Neto dobit Milenijum tima, pokazuje redovni godišnji finansijski izveštaj, povećana je za 40 odsto u odnosu na 2022. pošto je sa 1,09 milijardi skočila na 1,4 milijardi dinara.

Alta Pay, jednu od kompanija u vlasništvu Davora Macure, i Milenijum tim povezuje ne samo gotovo identičan procenat rasta profita u prošloj godini, nego i činjenica da ih na tenderima nema kao ponuđača.

Za razliku od Milenijum tima, Alta Pay nikada do sada nije učestvovao na nekom tenderu, pokazuju javno dostupni podaci. S druge strane, sami se na svom veb sajtu hvale kako su sklopili strateško partnerstvo sa EPS-om odnosno kako zajedno realizuju projekat Uvid u račun, mogućnost elektronskog uvida u račun za utrošenu električnu energiju.

Za razliku od prethodne dve kompanije W.D. Concord West zabeležio je u 2023. godini pad profita u poređenju sa 2022. Kompanija u većinskom vlasništvu Željka Drčelića koja se na svom sajtu hvali brojnim projektima koje je radila za državu, njene ustanove i institucije ostvarila je prošle godine dobit od 213,4 miliona dinara, dok je u 2022. ona iznosila 332,1 milion.

S druge strane, ukupni prihodi W.D. Concord West-a povećani su sa 12,6 milijardi na 13,9 milijardi dinara koliko su iznosili u 2023.

Najdrastičniji finansijski uzlet u prošloj godini među kompanijama nove srpske poslovne elite, odnosno onom njenom delu koji je do ovog trenutka predao finansijske izveštaje, ostvarila je kompanija Gat iz Novog Sada. Njen jedini vlasnik je Dejan Slijepčević, biznismen koji je svojevremeno našao u prostorijama Komandno-operativnog centra BIA, iako se nije znalo čijim odobrenjem.

Njegova kompanija ostvarila je 2023. godine rast ukupnih prihoda veći od 80 odsto, pošto su oni sa 5,4 milijardi dinara skočili tokom prošle godine na 9,8 milijardi dinara.

Rast neto dobiti je još drastičnija, iznosila je 165 odsto, odnosno porasla je više od 2,5 puta u poređenju sa 2022. godinom.

U njoj je Gat doo ostvario dobit od 234,5 miliona dinara dok je godinu dana kasnije ona iznosila 621,2 miliona dinara.

Za razliku od Concord West-a koji je tokom prošle godine ostvario rast prihoda uz pad profita, Termomont Dejana Burčula zabeležio je suprotan trend. Ukupni prihodi u toku prošle godine smanjeni su u poređenju sa 2022. godinom sa 4,8 milijardi dinara na 3,7 milijardi, ali je istovremeno neto dobit povećana sa 117,7 na 132,5 miliona dinara.

Matična kompanija Dragoljuba Zbiljića 2023. godinu završila je znatno slabije nego onu koja je prethodila, mada Zbiljićeva firma i dalje ostvaruje profit.

Prema podacima iz finansijskog izveštaja, Maneks koji je registrovan za trgovinu obojenim metalima, imao je ukupne prihode od 1,6 milijardi dinara za razliku od četiri milijarde koliko je prihodovao 2022.

S druge strane, rashodi su smanjeni tačno za milijardu dinara, tačnije sa dve na jednu milijardu, pa je Maneks zabeležio neto dobit od 642 miliona dinara, što je milijardu dinara manje nego prethodne godine, odnosno 60 odsto manje nego u 2022. godini.

Kako je radnik obezbeđenja postao vlasnik ili direktor gotovo 1.200 preduzeća: Ko ima najviše firmi u Srbiji

Dejan Paljević, rodom iz Sremske Mitrovice, je bivši električar, radnik obezbeđenja ili penzioner, u zavisnosti od toga koji od njegovih pet profila na društvenoj mreži Fejsbuk otvorite. Istovremeno, Paljević je, mada to ne piše ni na jednom od njegovih profila, direktor, vlasnik, zakonski zastupnik ili likvidacioni upravnik u 1.187 preduzeća, što ga čini prvim na listi direktora sa najvećim brojem preduzeća u svom portfoliju, pokazuju javno dostupni podaci.

I nije jedini. Kupovina zaduženih i „mrtvih“ preduzeća od stvarnih vlasnika u Srbiji je već jednu deceniju biznis i „paljevića“ ima barem desetak.

Internet pretragom se mogu naći agencije koje otkupljuju firme u blokadi, a oglasi koji nude isto postoje i na u Halo oglasima.

Od 2019. godine kada je istraživačka mreža BIRN radila prvo istraživanje o trgovini zaduženim i propalim preduzećima čime se izbegava plaćanje obaveza prema državi, radnicima i poveriocima, država je uradila malo šta da to suzbije. Da je drugačije, direktori koji su tada identifikovani danas ne bi imali nekoliko puta više preduzeća pod svojim okriljem.

A da nije baš sve po zakonu, svedoči i činjenica da su ovi ljudi uglavom istraživani od strane policije i tužilaštva, odnosno protiv njih postoje istražni postupci, što je za Forbes Srbija potvrdilo i Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu. Ipak, biznis i dalje, očigledno, cveta. Forbes Srbija doneo je ove nedelje priču o prvih pet ovakvih direktora u Srbiji- koliko imaju preduzeća, kako ta razrađena šema ustvari funkcioniše, da li su pod prismotrom istražnih organa ili nesmetano obavljaju svoj posao.

Kad Telekom Srbija tuži državu: Poreska uprava na sudu zbog 100 evra, a Ministarstvo odbrane za manje od 70

Najveći telekomunikacioni operater Telekom Srbija očigledno temeljno štiti svoje poslovanje i dužnike od kojih je nemoguće naplatiti potraživanja šalje na sud. Samo u aprilu, prema evidenciji u koju je Forbes Srbija imao uvid, više od 50 tužbi našlo se pred sudovima, mahom protiv fizičkih lica, a kao osnov spora se navodi dug.

Međutim, krajem marta pred sudom se pojavila i jedna interesantna tužba, takođe za dug.

Pred Privrednim sudom u Beogradu, Telekom Srbija tužio je Poresku upravu Srbije. I to za iznos od – 100 evra. Tačnije, dostupni podaci pokazuju da je iznos duga 12.115 dinara. Forbes Srbija pokušao je da ovu informaciju potvrdi sa dve strane, ali ni iz Telekoma Srbija ni iz Poreske uprave Srbije nisu odgovorili.

Telekom Srbija evidentno nema problem da parnice povede i protiv drugih državnih organa. Još svežiji primer je tužba protiv Ministarstva odbrane za dug od – 7.908 dinara. Privredni sud primio je predmet 10. aprila.

Da li je IT sektoru u Srbiji bilo toliko loše u prošloj godini: Verovati brojkama ili svojim očima

Uprkos stalnim vestima o otpuštanjima, finansijski izveštaji pokazuju da je zaposlenost među najvećim kompanijama za računarsko programiranje u Srbiji čak i rasla, a i prihodi su imali uzlazni trend.

S druge strane, mnogo više firmi je u crvenom kada je reč o profitu odnosno imale su pad neto dobiti (veoma malo je onih koje su zabeležile gubitak), ali pitanje je da li je to i najvažnije, pogotovo u kriznim vremenima.

U Srbiji je više od 11.000 aktivnih firmi i preduzetnika sa šifrom delatnosti računarsko programiranje, a još oko 7.000 je u privremenom prekidu. Ako se posmatra prvih 100 firmi za računarsko programiranje, u trenutku izrade teksta (finansijski izveštaji se još objavljuju) samo 24 su zabeležile pad prihoda i 23 su smanjile broj zaposlenih. Takođe, samo šest je imalo gubitak dok je kod 44 dobit bila niža nego godinu pre.

Kada se ovaj horizont proširi na veći uzorak, situacija se čak i malo popravlja iako bi se očekivalo da su se oni manji suočavali s većim izazovima. Među prvih 200 ima ukupno 42 firme sa padom prihoda (21%). Sa gubitkom je poslovalo ukupno 16 ili 8%, dok je 80 imalo pad dobiti (40%). U pogledu broja zaposlenih, situacija je takođe bolja nego u prvih 100. Manje zaposlenih imale su 42 kompanije.

Manje prihode imale su 104 kompanije i preduzetničke radnje ili 20,8%. U gubitku je bilo ukupno 37 ili 7,4%. I dalje je pad dobiti najbrojnija stavka sa 186 firmi i preduzetnika registrovanih za računarsko programiranje odnosno 37,2%.

Na kraju, pad broja zaposlenih imalo je ukupno 96 biznisa ili 19,2%.

Prema dostupnim podacima, otpuštanja su išla najviše do četvrtine zaposlenih.