Forbes pregled nedelje: Kako je Mađarska ogolila sve slabosti Srbije

Predsednik je samo na Srbiju mislio, samo za nju radio, a posle decenije standard nam je tek na pola evropskog

Predsednik je samo na Srbiju mislio, samo za nju radio, a posle decenije vlasti standard nam je tek na pola evropskog. Razlog je razvojni model, koji forsira ova vlast, a u kojem se loše upravlja i nema odgovornosti. Tako bi se u najkraćem mogao sumirati ekonomski rezultat Srbije u tom periodu, na koji se u svom novom izveštaju osvrnuo Centar za visoke ekonomske studije.

Dokument pod nazivom „Upravljanje za konkurentnost: polazna ocena ekonomskog upravljanja“ ujedno ukazuje i na ključne razloge zbog kojih ekonomska politika nije imala bolji učinak, makar ne za sve.

Glavni ekonomista CEVES-a Pavle Medić otvorio je predstavljanje izveštaja podatkom da je naša ekonomija stabilno rasla u poslednjih 10 godina, posebno podstaknuta velikim prilivom stranih investicija, izvozom i javnim ulaganjima. Međutim, do 2024. naš BDP po glavi stanovnika stigao je tek sa 41% na 51% proseka Evropske unije. Što je ujedno slika našeg životnog standarda.

I takav rast možda ne bi morao da se posmatra negativno da ga je pratio rast produktivnosti slične brzine. Međutim, po tom parametru smo se pomerili sa 50% na 57% evropskog nivoa. Kako nemamo dovoljan rast produktivnosti, ovom „brzinom“ prosek EU ćemo dostići tek za 25 godina.

ISTRAŽUJEMO Šta je dovršeno, a šta nedovršeno ostalo iza osovine Orban-Vučić: Zaostavština po službenoj dužnosti

Iza decenije snažnog političko-prijateljskog odnosa dvojice lidera, Viktora Orbana i Aleksandra Vučića ostalo je i završenih, ali i onih nezavršenih projekata.

Saradnju njih dvojice, a onda posredno i Srbije i Mađarske dobro ilustruju sledeći podaci. Mađarska je u prethodnih deceniju i po postala jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera. Popela se na peto mesto. Razmena je u odnosu na 2010. povećana gotovo četiri puta i približila se iznosu od četiri milijarde evra.

Investicije su imale još veći rast. Sa oko 350 miliona evra koliko su iznosile do 2010. one sada prema izjavama i ovdašnjih i, do ove nedelje, tamošnjih vlasti iznose 1,5 milijardi evra. Jedna od najznačajnijih je svakako ulazak mađarske OTP banke na srpsko tržište.

Samo pola milijarde evra stiglo je u Srbiju, tačnije u Vojvodinu, u poslednjih 10 godina i preko Fondacije Prosperitati. Reč je o subvencijama odnosno finansijskoj injekciji koju je vlada iz Budimpešte, uglavnom preko Saveza vojvođanskih Mađara davala investitorima u Vojvodini.

KOMENTAR NIS je sinoć strašno poskupeo

Stvari su nakon sinoćnje ubedljive pobede opozicije na izborima u Mađarskoj prilično jasne i vode ka jednostavnom zaključku. Srbiji se bliže neke teške odluke i okolnosti kao direktna posledica promene vlasti u Budimpešti. To je najočiglednije na primeru NIS-a, koji je „čekao“ rezultate izlaska na birališta.

Lako je pretpostaviti da niko u odlazećoj mađarskoj garnituri i upravi MOL-a nije bio spreman da u atmosferi neizvesnosti uđe u avanturu zaključivanja posla i potpisivanja ugovora koji bi, u slučaju gubitka izbora (što se na kraju i obistinilo), nova vlast mogla da oceni kao nepovoljno.

Stvari su se okrenule kako niko nije želeo među dosadašnjim akterima pregovora o kupoprodaji NIS-a. Sve je izvesnije da će ovde najveći gubitnik biti vlast u Srbiji. Koja će po svemu sudeći morati da proguta veliku žabu i nacionalizuje/otkupi NIS. Zašto? Rusiji se sigurno ne dopada što više nema dosadašnjeg partnera oličenog u Orbanu. To se ne dopada ni američkoj administraciji.

PowerChina objavila finansijske izveštaje za svoje glavne firme u Srbiji: Milijarde za Ekspo, Stadion, tunel, most…

Kompanija Power Construction Corporation of China Limited (ogranak Beograd), koja između ostalog gradi Nacionalni fudbalski stadion i objekte za specijalizovanu izložbu EXPO, ostvarila je poslovni prihod od 56,5 milijardi dinara u 2025, pokazuje finansijski izveštaj te firme.

Poslovni prihodi te firme su se više nego udvostručili u odnosu 2024, kada su iznosili 25,15 milijardi dinara.

Međutim osim rasta poslovnih prihoda, firma je u 2025. zabeležila i veliki rast poslovnih rashoda. Oni su iznosili 58,87 milijardi dinara. I više su nego dvostruko veći nego godinu pre, kada su iznosili 24,17 milijardu dinara.

Firma je ostvarila i skok finansijskih prihoda (sa oko 635 miliona na milijardu dinara) pa kada se uračunaju ukupni prihodi, kao i ostali prihodi i rashodi firme, a ne samo poslovni, ovaj ogranak firme PowerChina u Srbiji je 2025. završio sa gubitkom od 1,6 milijarde dinara. Za razliku od 2024. godine, koju je firma završila sa neto dobitkom od 1,2 milijarde dinara.

Uticaj cena nafte i gasa na inflaciju i stagflaciju: Zašto je kriza neizbežna

Spremite se na nezamislivo, upozorila je nedavno prva žena Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva. Misleći, naravno, na domete ekonomske krize koju prete da razbuktaju ratovi i sa njim povezani energetski šok.

Stagflacija kao dvostruko negativan ekonomski fenomen koji istovremeno donosi i slabljenje ekonomskog rasta odnosno stagnaciju i rast cena, odnosno inflaciju, reč je koja se među ekonomistima gotovo svakodnevno pominje poslednjih nedelja.

Ričard Bukstejber, ekonomista kojeg mnogi nazivaju prorokom globalne krize iz 2008. dodatno je dolio ulje na vatru. I to tvrdnjom da „potencijalna katastrofa koja se nazire takva je da bi svetska ekonomska kriza mogla biti, u poređenju sa tim, „rado prihvaćena“.