Forbes pregled nedelje: Misterija otvaranja firmi u Srbiji, kakvo je stanje u državnoj kasi

Profesor Zečević: Uprkos pričama o uspehu specijalizovanih Expo izložbi, iskustva kažu suprotno

Uprkos pričama o uspehu specijalizovanih EXPO izložbi, koje dolaze od organizatora (a to su uprave gradova u kojima su organizovani), dosadašnja iskustva – govore suprotno.

Izuzetak je izložba u Lisabonu koja je održana 1998. Generalno, mega događaji kao što je EXPO, mogu imati smisla samo kao prolazni razvojni cilj destinacija koje imaju dugoročni plan razvoja. I u kojima izložbe ovog tipa daju efekat u dugom roku, kažu sagovornici Forbes Srbija.

„Neki gradovi, odnosno (specijalizovane) izložbe čak nisu ni dosegle planirani broj posetilaca, ali su glavni problem gotovo svuda neiskorišćeni objekti koji su ostali nakon izložbe, i neuspeh u pretvaranju lokaliteta u nekakvu turističku atrakciju koja privlači dovoljan broj posetilaca koji bi opravdao investicije“, kaže za Forbes Srbija profesor Ekonomskog fakulteta Bojan Zečević.
Zečević je jedan od autora studije „Kritički pregled nasleđa mega događaja i budući pravci za naredne Svetske (EXPO) izložbe“.

Pored njega, autori ove studije su i profesori Ekonomskog fakulteta Goran Petković i Igor Kovačević. Kao i Ejmi Dori, vanredni profesor na Državnom univerzitetu Feris u Mičigenu.

Studija se bavi pitanjem da li uvek nakon organizovanja mega događaja ostaje neko nasleđe za destinaciju domaćina.

Goran Petković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, navodi za Forbes Srbija da je „destinacijski brending“ ključni motiv ulaganja u ovakve izložbe, kao što je Expo.

„Svi očekuju dobre rezultate marketinga“, kaže Petković. Međutim takvi rezultati su, dodaje, uslovljeni razvojem sadržaja koji će obezbediti kontinualno interesovanje posetilaca za destinaciju – odnosno atraktivnih sadržaja.

Loša procena efekata marketinga, međutim, nosi rizike, ukazuje Petković.
Nakon održanog EXPO-a, očekuje se da će događaj značajno poboljšati marketing destinacije i prepoznatljivost njenog brenda, kao i da će privući kontinuirani tok međunarodnih putnika u destinaciju domaćina.

„Ali, ako trend stranih dolazaka od osvajanja EXPO ponude do najmanje 10 godina nakon događaja ne pokazuje rast – to znači da aktivnosti upravljanja destinacijom nisu bile adekvatne“.

To bi, kaže, dovelo do nepovoljnog nasleđa EXPO-a. A takav negativan ishod bi se manifestovao kroz smanjenje prosečne popunjenosti smeštajnih jedinica, pad prosečnih dnevnih cena, smanjenje prosečnog trajanja boravka i povećanje sezonskog karaktera.

Pored destinacijskog brendinga, Petković kaže da su motivi za ovakve izložbe i generisanje tekućeg prihoda od posetilaca i marketinga. „Ali takav prihod jednokratno, samo od izložbe, neće uspeti da obezbedi povrat na investiciju“.
Zato se, navodi, u savremenoj industriji događaja (event industry) više govori o pokretanju sektora kreativne ekonomije povezane sa događajima.

„Efekti se više ne mere brojem posetilaca događaja, brojem događaja ili direktnim prihodom od nekog sajma ili kongresa. Mnogo je značajnije stvaranje klastera kreativnih i na znanju zasnovanih institucija i okupljanje kreativnih i kvalitetnih pojedinaca oko razvoja projekata koji privlače investitore“.

EKSKLUZIVNO Za koje radove je Starting tražio sedam miliona evra i koliko su koštali nadstrešnica i krov

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu objavilo je u svojoj dokumentaciji ugovore koje je Starting zaključio za radove na železničkoj stanici, ali ne i sve ponude koje su deo ovih ugovora. Dve ponude, vredne 1,9 i 5,11 miliona evra, date su za izvođenje radova na zgradi železničke stanice u Novom Sadu u prvoj i drugoj fazi.

U drugoj, vrednijoj ponudi, našli su se i radovi na nadstrešnici i testerastom krovu. Forbes Srbija došao je do ovih dokumenata.

U tabeli za prvi ugovor, u koju je Forbes Srbija imao uvid, vidi se da je Starting dao predlog troškova za adaptaciju sale restorana u krilu C čija se terasa nalazi s desne strane nadstrešnice. Za taj posao tražio je 54.919 evra. Drugi posao bila je adaptacija sanitarnog bloka u istom krilu – 39.403 evra. Zajedno, 94.300 evra.

Treći posao u prvoj fazi radova bila je sanacija severne fasade zgrade na krilima B i C (prema peronima). Ponuda za ove radove iznosila je 87.454 evra.

Četvrta sanacija bila je neophodna u prostorijama za smeštaj signalno-sigurnosne i telekomunikacione opreme (SS i TK prostorija). Ovi radovi čine i najveći deo ponude u okviru prvog ugovora. Ponuđena cena – 160.191 evro.
Međutim, najvredniji deo poslova bio je projekat peronskih zidova na stanici. Koštali su, prema ponudi Startinga – 882.940 evra, a drugi po vrednosti bili su radovi na uređenju perona – 642.108 evra.

I na kraju, tu su bili i radovi na termotehničkim instalacijama od 23.895 evra. Kao i radovi na peronskim nadstrešnicama – 31.137 evra.

Sledeći ugovor, za drugu fazu rekonstrukcije stanice, zaključen je u julu 2022. Bio je vredan 5,11 miliona evra.

Dok dokument s ponudom za prvi ugovor ima više od 80 strana, u ovom je broj stranica neuporedivo veći – 289.

Ono što razlikuje ponude za prvi i drugi ugovor jeste i način na koji su koncipirane. Dok su kod prvog ugovora radovi razdvojeni po objektima – sala restorana, SS i TK prostorija, peroni i drugo, ponuda kod drugog je razvrstana po vrstama radova na celoj stanici.

Tako možemo da vidimo da je od 5,11 miliona evra, najviše novca traženo za radove na aluminariji i bravarskim radovima – 1,59 miliona evra.
Slede kamenorezački radovi od 847.000 evra, suvomontažni radovi – 611.000 evra, izolaterski – 464.000 evra, demontaža i rušenje – 266.000 evra, zidarski radovi – 241.000 evra i keramičarski radovi – 226.000 evra.

Kako je ponuda data prema vrstama radova, nešto je teže preciznije definisati ukupnu vrednost radova na nadstrešnici. Ipak, neki delovi su jasno uočljivi.
To je svakako metalno-staklena konstrukcija koja je dodata na nadstrešnicu. U ponudi i projektima je označena kao svetlarnik.

Iz ponude se vidi da je za ugradnju 117 kvadrata svetlarnika (šest delova dimenzija 5,88×2,51 metra i dva dela 5,75×2,51 metra) traženo 485,94 evra po kvadratu ili ukupno – 57.058,11 evra.

Tu je i oblaganje donje strane nadstrešnice mozaikom. Predviđeni su bili radovi na površini od sedam metara sa 48,5 metara po ceni od 150,36 evra po kvadratu. Ukupno, Starting je za mozaik tražio 51.047 evra.
Kako je ranije pisao Forbes, na ove radove treba dodati i hidroizolaciju gornje strane nadstrešnice koja je prema podacima iz privremenih situacija iznosila 12.644,31 evro.

Sve zajedno, nešto više od 120.000 evra.

U ponudi se na tri mesta vide i predviđeni troškovi za radove na krovu.
Prvi deo je uklanjanje starog sloja sa testerastog krova po ceni od 12,44 evra po kvadratu. Kako testerasti krov ima 1.495 kvadrata, ukupna ponuda za ovaj deo radova bila je 18.597,8 evra.

Potom je sledila termoizolacija testerastog krova po ceni od 33,56 evra po kvadratu ili 50.172,2 evra ukupno. I na kraju, ponuda sadrži i deo oko postavljanja hidroizolacione membrane. Ponuđena je cena od 37,76 evra po kvadratu ili 56.451,2 evra.

Ove tri stavke za krov nosile su ukupan trošak nešto veći od 125.000 evra.

ISTRAŽUJEMO Misterija otvaranja firmi u Srbiji: Kako su stigli i nestali investitori iz Burundija

U junu 2022, u Srbiji potpuno neočekivano pojavili su se brojni investitori iz Burundija. U registru APR-a, tih dana prijavljeno je 10 novih firmi čiji su osnivači iz ove države. I sve su registrovane u formi društva s ograničenom odgovornošću.

Kao pretežna delatnost svake od ovih firmi registrovana je trgovina na veliko metalnom robom, instalacionim materijalima, opremom i priborom za grejanje.

Takođe, svi osnivači upisali su isti osnivački ulog – 10.000 dinara.
I to nije sve. Svi su overili osnivački akt na istom mestu, kod iste javne beležnice u Pančevu. Razlog? Svi su prijavili istu adresu prebivališta – Pančevački put BB. Uredno su platili naknadu za overu od 2.880 dinara.

Sve firme imaju po jednog vlasnika sa 100% udela, koji je ujedno i direktor.

Među njima su brojnije bile dame.

Međutim, naše istraživanje otkrilo je i da nijedna od ovih firmi do sada nije poslovala. To se može zaključiti iz činjenice da nijedna nije predala finansijski izveštaj za 2023. godinu.

Zanimljive su i lokacije gde su privrednici iz Burundija registrovali firme. Naime, nisu locirane samo u Beogradu, već i u Jagodini, Pančevu, Smederevu i Šapcu.

Neobičan je i izbor adresa. Iz prostog razloga što ne biste bili u prilici da nađete sedište bilo koje od ovih firmi ako biste se uputili na adresu upisanu u registru APR-a. Po pravilu, reč je o stambenim zgradama.

Upravnik stambene zajednice na jednoj od lokacija na kojoj je prijavljena firma iz Burundija, pokušao je da shvati o čemu je reč. U razgovoru s nama tražio je da ne otkrivamo njegovo ime, ali nam je rekao da je za firmu prijavljenu na njihovoj adresi saznao kada je stiglo pismo neke od agencija, koje kontaktiraju tek osnovana privredna društva nudeći svoje usluge.

Prema njegovim rečima, pismo je bilo ostavljeno na sandučićima, s obzirom na to da ne postoji sanduče firme u koje bi bilo isporučeno. Obilazeći stanare uverio se da niko nije ni čuo za firmu iz Burundija.

Ipak, na sajtu APR-a uverio se da su prijavili njihovu adresu kao sedište kompanije.

Stručnjaka za migracije Gordan Paunović kaže da je itekako upoznat sa problematičnom situacijom o kojoj je reč. Kako objašnjava, nije slučajno što su se „investitori“ iz Burundija pojavili baš 2022.

Prema njegovim rečima, vreme im je curelo jer su još te godine mogli da uđu u Srbiju bez vize. U oktobru 2022. Srbija je morala da ukine bezvizni režim za građane Burundija. Zato ne čudi što su svi, gotovo u isti dan (2, 15, 16, i 17. juna), doneli osnivačke akte na overu i registraciju u APR-u.

„Kada imaš registrovanu firmu, predstavništvo, bilo šta, onda se pojavljuješ kao neko ko ima pravo da aplicira za boravak u Srbiji i možeš ga dobiti“, objašnjava Paunović. Naš sagovornik objašnjava da se mnogi advokati bave ovim poslom, zarađujući ozbiljne sume novca. On smatra da osnivanje firmi po ovom osnovu ni na koji način ne može da bude opravdano.

Paunović objašnjava da je veliki broj Burunđana odavno napustio teritoriju naše zemlje. Najverovatnije, smatra, i oni koji su bili naznačeni kao vlasnici i direktori firmi za trgovinu na veliko metalnom robom s početka naše priče.

Paunović ocenjuje da Burunđane koji su osnovali firme u Srbiji niko neće poslati u njihovu zemlju iz koje su rado pobegli, ali im isto tako neće ni produžiti boravak. Biće im saopšteno da moraju da napuste zemlju, što će dovesti do kraja ove njihove priče.

Ne bi li bolje objasnio ovu naizgled jednostavnu, ali zapravo vrlo kompleksnu situaciju,

Gordan je dao jedan ne tako nezamisliv hipotetički primer: „Ako nekog od ovih stranaca zaustavi policajac na ulici i ako se ispostavi da boravi ilegalno, on će biti poslat u Krnjaču ili neki drugi kamp za migrante, gde će biti ostavljen. Tu će čekati da mu taj boravak dosadi“

Naša provera pokazala je da je Poreska uprava ipak reagovala.

Sve su i dalje u aktivnom statusu u APR-u. S druge strane, gotovo sve su privremeno izgubile PIB, poslednja od njih Lamokidija pre mesec dana, dok još jedino Kabavete može nesmetano da posluje.

Oduzimanje PIB-a (poreski identifikacioni broj) ih onemogućava da sada, i da žele, posluju. Time je i država zvanično potvrdila da je reč o fiktivnim firmama.
Autorka teksta je Milica Tošić, studentkinja Fakulteta političkih nauka. Tekst je nastao uz mentorsku podršku urednika Forbes Srbija u okviru Radionice ekonomskog novinarstva koju organizuju Fakultet političkih nauka i nedeljnik Vreme

Zašto Dunav prodaje imovinu: Zgradu u Novom Pazaru kupio Zvonko Veselinović, a u centru Beograda vršački Eurocons

Iako se centrala Dunav osiguranja i dalje nalazi u zgradi u centru Beograda, u Makedonskoj 4, ovaj objekat je zapravo prodat.

Poznato je da Dunav osiguranje poslednjih godina rasprodaje svoje nepokretnosti i u Beogradu, ali i po Srbiji, iako javnost o tome malo zna. Tako je i u slučaju Makedonske 4 javno objavljen oglas o prodaji nepokretnosti od 5.820 kvadrata, ali ne i kome i za koliko.

Slično je i sa ostalim nepokretnostima. Javnost je tako nedavno saznala da je odmaralište na Zlatiboru kupila firma koju je osnovalo Udruženje osiguravača Srbije. Sa druge strane, prećutkuje se činjenica da je novi vlasnik nekadašnjeg objekta Dunav osiguranja u Novom Pazaru, zapravo Novi Pazar put. Ovo je jedna od firmi u sastavu kompanije Inkop čiji vlasnici su braća Zvonko i Žarko Veselinović.

Planovi ove državne osiguravajuće kuće su da svoju centalu preseli u zgradu u Hajd park sitiju. Reč je o poslovnom kompleksu u sklopu Železničke stanice Prokop. Nedavno je obelodanjeno i kako Dunav osiguranje počinje izgradnju devetospratnice u Jurija Gagarina bruto površine od oko 18.000 kvadratnih metara.

Forbes Srbija istraživao je zbog čega ova kompanija rasprodaje imovinu?
U Dunav osiguranju kažu da je posredi sprovođenje Strategije o upravljanju nepokretnostima. Naime, u odgovorima za Forbes Srbija oni kažu da je to deo procesa restrukturiranja portfolija nepokretnosti koje imaju u vlasništvu.

„Fokus je pre svega stavljen na poslovne objekte u Beogradu koji su najproblematičniji. Oni su problematični sa stanovišta najveće razuđenosti, odnosno najvećeg broja objekata u centru grada, nedostatka parking mesta i dostupnosti. Istovremeno, na pojedinačnoj osnovi, analiziraju se mogućnosti i opcije u vezi sa nepokretnostima izvan poslovnog sedišta kompanije. Osnovni ciljevi navedenog procesa su racionalizacija i optimizacija poslovnih procesa i snižavanje troškova”, odgovaraju u Dunav osiguranju.

U Dunavu potvrđuju da je zgrada u Makedonskoj 4 prodata. Ne kažu, međutim, kolika je bila kupoprodajna cena. Takođe, uveravaju da novom vlasniku ne plaćaju zakup zgrade u kojoj se i dalje nalaze, iako je ona prodata pre tri godine.

„Cena po kojoj je prodata značajno je viša od njene knjigovodstvene vrednosti koja je utvrđena na osnovu procene jedne od renomiranih kuća u oblasti upravljanja nepokretnostima. Kompanija je uspela da obezbedi da, bez dodatnih troškova, ostane u zgradi u Makedonskoj ulici značajan vremenski period. Odnosno do momenta preseljenja u novu poslovnu zgradu koja će biti novo sedište a nalazi se u okviru kompleksa Hyde Park City”, kažu u Dunav osiguranju.

Prema podacima iz Katastra nepokretnosti, objekat u Makedonskoj 4 je i dalje u vlasništvu Dunav osiguranja. Međutim, vidi se i da je preduzeće Eurocons grupa Vršac, društvo sa ograničenom odgovornošću za konsalting, inženjering i zastupanje upisalo predbeležbu sa rokom za opravdanje do 3. januara 2026.
Ovo bi, naime, trebalo da bude potvrda da je upravo Eurocons kupac zgrade u Makedonskoj. Ovo potvrđuju i podaci koji se mogu naći u njihovom finansijskom izveštaju. Naime, u njemu stoji da imaju obaveze prema Dunav osiguranju po osnovu kredita koji ova firma koristi kod Dunav osiguranja. Očigledno se zapravo radi o isplati kuporodajne cene za zgradu u Makedonskoj u tranšama.

ISTRAŽUJEMO Kakvo je stanje u državnoj kasi: Prihodi ne rastu, iako bi trebalo

Umesto prošlogodišnjeg rasta javnih prihoda od oko osam odsto, ovog januara je taj rast tek 0,9 odsto. Ovo pokazuju makroekonomski i fiskalni podaci Ministarstva finansija.

Da se stanje u javnim finansijama pogoršava konstatuju i autori Kvartalnog monitora u svojoj najnovijoj analizi. Oni naime kažu da u prvom mesecu ove godine usporava većina makroekonomskih pokazatelja. Isto se dešava i sa naplatom poreza, što ukazuje na moguće pogoršavanje situacije u državnoj kasi.

Forbes Srbija istraživao je u kakvom su stanju srpske javne finansije. Da li i zbog čega padaju poreski prihodi, šta se može očekivati u narednim mesecima i kakve bi to moglo imati posledice po ekonomiju u celini?

Izvor Forbes Srbija blizak Ministarstvu finansija, kao i ekonomisti sa kojima smo razgovarali kažu da trenutna situacija u budžetu ne obećava, mada je rano za definitivan zaključak.

Jasno je iz januarskih podataka o javnim prihodima da njihov rast znatno usporava. A ne bi trebalo. Podaci govore da za razliku od izvoza, uvoz u Srbiju raste, pa bi to trebalo da znači i povećan rast prihoda od PDV-a. To se, međutim, ne dešava. Ovi prihodi, prema podacima iz januara, ali i nezvaničnim podacima za februar, stagniraju. Odnosno njihov rast je daleko manji nego što je bio u istom ovom periodu prethodne godine.

Kako objašnjavaju ekonomisti sa kojima smo razgovarali, ovo može značiti usporavanje privredne aktivnosti. Politička kriza koja traje već pet meseci očigledno uzima danak. Pogotovo što je udružena sa onom ekonomskom koja pogađa vodeće evropske ekonomije.

Sagovornici Forbesa kažu da je enigma i zbog čega se smanjuju prihodi od poreza na dobit. Naime, ovaj porez se plaća akontaciono, u odnosu na ostvarene rezultate iz prethodne godine. Nejasno je zbog čega je došlo do pada ovog budžetskog prihoda. Iako rezultati o poslovanju privrede za 2024. još nisu objavljeni, nije očekivano da oni budu lošiji nego što su bili godinu dana ranije. Pogotovo što je Srbija prošlu godinu završila sa rastom BDP-a od 3,9 odsto.

Za razliku od prihoda od PDV-a i poreza na dobit koji ukazuju na potencijalnu budžetsku krizu, konsolidovani bilans države ovog januara ukazuje na rast prihoda od poreza na zarade i rast doprinosa.

Ovo se dalo i očekivati s obzirom na zabeleženi rast zarada u Srbiji, ali ekonomiste plaši činjenica da zarade rastu brže od produktivnosti, što će se negativno odraziti na srpsku privredu i destimulisati investicije.

Prema tvrdnji izvora Forbes Srbija, i februarski fiskalni podaci koji bi uskoro trebalo da budu i zvanično objavljeni, pokazuju stagnaciju poreskih prihoda. Sa druge strane, rashodi rastu. Naime, država je pre nešto više od mesec dana, kao što je Forbes Srbija pisao, prepakivanjem budžeta preko tekuće budžetske rezerve obezbedila obećanih 12 milijardi dinara za prosvetu.

Ipak, pitanje je da li je taj oduzeti novac sa razdela gotovo svih korisnika budžeta unutar javne uprave njihova trajna ušteda. Ili će se deo tog novca morati nadoknaditi tokom narednih meseci.