Ovo su teme o kojima je portal Forbes Srbija pisao protekle nedelje.

PMC gradnja nudila 20.000 evra stanarima kasarne Jakub Kuburović da se isele: Ministarstvo odbrane brani se ćutanjem

Stanari bivše kasarne Jakub Kuburović, koja od pre gotovo deceniju nije u vlasništvu Ministarstva odbrane, nego državnog preduzeća Jugoimport SDPR, odnosno njene ćerke firme PMC gradnja, tvrde da im je iz te firme nuđeno 20.000 evra da se isele iz svojih stanova.

O tome je Forbes Srbija pisao početkom ove nedelje.

U međuvremenu, poslat im je i zahtev za iseljenje u roku od mesec dana, ukoliko ne pristanu na vansudsko poravnanje sa ovom firmom. Na zemljištu kasarne planira izgradnju skoro 100.000 kvadrata stambeno-poslovnog kompleksa.

PMC gradnja jeste knjižni vlasnik pomenutog zemljišta. Odlukom Ministarstva odbrane i promenom njihovog Master plana kasarna je u zamenu za haubice NORA predata Jugoimport SDRP-u 2016. godine. Kako piše u dokumentu to je urađeno radi povećanja osnovnog kapitala preduzeća. Ovo državno preduzeće kasnije je kasarnu predalo firmi u svom vlasništvu, PMC gradnji, osnovanoj krajem 2020.

Ipak, više od 20 porodica koje žive u kompleksu kasarne više od dve decenije, tvrde da Jugoimport nikada nije ušao u posed. Primopredaja kasarne, kako tvrde, nikada nije izvršena. Istovremeno, na stanare se trenutno vrši pritisak da se isele iz stanova koje koriste. A koriste ih na osnovu rešenja i ugovora sklopljenih svojevremeno sa Ministarstvom odbrane.

Dodatno, iako se, kako tvrde, Ministarstvo odbrane proglašava nenadležnim, jer zemljište nije njihova imovina, oni njima uredno naplaćuju stanarinu.

Forbes Srbija imao je uvid u uplatnice pojedinih stanara koji stanarinu od oko 15.000 dinara plaćaju na vojni račun.

Ni Ministarstvo odbrane, ni PMC gradnja nisu, međutim, odgovorili na pitanja Forbes Srbija. Stanari, ali i drugi građani Zemuna koji se protive izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa na ovoj lokaciji su početkom marta u peticiji koju je potpisalo više od 1.500 građana od nadležnih organa tražili obustavu izdavanja građevinske dozvole.

Od prve ideje do završetka radova, cena rekonstrukcije pruge od Novog Sada do Mađarske praktično duplirana

Novi set dokumenata koje je objavila Vlada Srbije povodom izveštaja Ekspertske grupe Univerziteta u Beogradu, obuhvatio je i Nacrt idejnog projekta rekonstrukcije pruge od Novog Sada do granice s Mađarskom. Nacrt koji je izradio institut CIP u novembru 2017. dao je prvu procenu koliko će ovaj projekat koštati.

U tom trenutku, projektanti su cenili da će posao modernizacije pruge podrazumevati izdvajanje 681,4 miliona evra. Kada bismo taj iznos uporedili sa onim što je dosad izvedeno i plaćeno, to je praktično dvostruko – manje.

Kako se može pročitati iz nacrta, „procena investicija je izvršena na osnovu definisanih rešenja građevinske infrastrukture i iskustava sa prve dve deonice pruge“ (Beograd – Stara Pazova i Stara Pazova – Novi Sad).

Idejno rešenje i Nacrt Idejnog projekta su početna faza planiranja i projektovanja i sadrže najkonzervativniju procenu troškova, ali pitanje je koliko je opravdana ovolika razlika.

Generalno, nekoliko je razloga zbog kojih na građevinskim projektima može doći do značajne razlike u troškovima tokom različitih faza projektovanja i izvođenja radova. Tu su posebni zahtevi investitora za, recimo, ugradnju najkvalitetnije opreme i materijala ili većih količina nego što je predvideo projektant. To mogu da budu i nepredviđeni radovi koji se pojave tokom realizacije, ali obično se vode kao posebna stavka. Na kraju, na povećanje troškova može da utiče i eventualno naduvavanje troškova. Odnosno, preplaćivanje materijala, opreme i radova što bi u ovom slučaju trebalo da istražuje tužilaštvo.

Ipak, u ovom poslu ključna je bila ponuda kineskih izvođača, a koja uzima u obzir potrebe i želje države kao finansijera i projektnu dokumentaciju.

S njima se država prvobitno „pogodila“ na iznos od 1,16 milijardi dolara. Potom i kroz anekse dodala još oko 87 miliona dolara troškova.

Da je prvobitna procena u Nacrtu Idejnog projekta bila isuviše konzervativna za želje države možda sugeriše već finalna verzija Idejnog projekta, završenog u julu 2020. gde su troškovi „otišli“ značajno naviše. Bez poreza taj iznos je dostigao 789 milijardi evra, a sa PDV-om 1,04 milijardi.

Sada, u poslednjoj objavljenoj privremenoj situaciji, vidi se da su ugovoreni troškovi 1,24 milijardi dolara, a izvođačima je isplaćeno 1,2 milijarde dolara za gotovo 97% obavljenog posla.

Mahmud Bušatlija za Forbes: Šta će se desiti “Dan posle”

U autorskom tekstu savetnik za razvoj i investicije Mahmud Mušatlija navodi da bez obzira kako će se izvesti aktuelna tranzicija vladanja, nada se da će nam doneti upravljanje našom državom.

„Bitno je znati da oni koji su izabrani na izborima imaju ograničeni mandat za upravljanje javnim i državnim kapitalom, a nemaju pravo da umanje povereni im kapital.

Nasuprot upravljanju, od početka ovog veka naši političari primenjuju vladanje, za svoj račun i interese svoje oligarhije, koje zadužuje državu. To sumanuto zaduživanje za „investicije“ koje ne mogu povratiti uloženi novac, dovodi do rasta javnih dugova koje će vraćati građani.

Bilo da nam ova tranzicija donese prelaznu Vladu, tehničku Vladu, ili čak sasvim običnu Vladu, javna uprava će se suočiti sa monetarnom i fiskalnom krizom, koje su dosadašnjim sprovođenjem, ili manipulacijama tih politika, donela tešku krizu duga.

Posledica tih kriza je devastacija ekonomije, koja se jedva održava gotovo isključivo zaduživanjem. Uvoz cvate, izvoz zamire, a razvoj i kupovna moć opadaju. Jedino rastu BDP i cene. Prva stvar koja se pojavom ovih kriza dešava u zemljama u razvoju, jeste nagli zastoj stranih direktnih investicija (SDI – Sudden Stop of Foreign Direct Investment), što smo već doživeli 2008. i 2009. godine. Dolazi sa međunarodnog finansijskog tržišta i vezan je za kontrakciju kapitala iz koga se investira, zbog smanjenja profita i visokih rizika plasmana.

Kreditni rejting Srbije je BBB- spekulativni sa negativnom prospekcijom na srednji rok, a to već otežava dobijanje stranih komercijalnih i državnih kredita. Taj rejting ne pomaže ni SDI, investicijama koje stranci unose u našu zemlju. Dosadašnje SDI nisu pomogle ni razvoju ni kupovnoj moći, jer su uglavnom zapošljavali 250-300 radnika najnižeg obrazovanja i plata, a država ih je žestoko subvencijala da bi došle“, naveo je između ostalog Bušatlija.

Pavle Petrović o protestima: Gubici koji se možda dese zanemarljivi su prema mogućim dobicima

Ako je do predsednika Aleksandra Vučića, prethodna tri meseca studentskih i građanskih protesta i blokada su uništili privredu Srbije.

I ljudi iz biznisa u poverenju priznaju da su mnogi na oprezu do raspleta, a investicije na čekanju.

Brojke, međutim, uveravaju nas ekonomisti, usporavanje još ne beleže. I ne očekuju ih ni narednih nekoliko meseci.

I da nije unutrašnje, samo naše, političke krize, Srbija bi ovih dana imala o čemu da brine. Globalna kretanja, američke carine, slabljenje evropske auto-industrije i sankcije koje lebde oko NIS-a više su nego dovoljni za posustajanje.

„Bilo kakvi gubici, koji se dosad nisu desili, a možda se i dese ukoliko to potraje sledećih tri ili četirti meseca, zanemarljivi su prema dobicima koji bi mogli da se dogode kao rezultat protesta“, kaže Pavle Petrović, donedavni predsednik Fiskalnog saveta i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

„Politička nestabilnost može da dovede do usporavanja privrede. Ali je važnije što manjak demokratije ne može da reguliše različite društvene interese kroz institucije. Ako hoćete da sprečite nestabilnost i zaustavite smanjenje privredne aktivnosti, morate da rešite uzrok problema“, jasan je Petrović.

Profesor Petrović podseća da su međunarodne ocene o stanju sloboda u Srbiji od 2015. snažno pale. Paralelno sa tim u Srbiji građani sve češće protestuju. Skoro svake godine.

„S jedne strane slobode padaju i demokratija se urušava, a u zemlji se intenziviraju protesti. Društvo ne može kroz institucije da razreši suprotstavljene interese. Ako ne može kroz institucije, onda se to preliva na proteste. I oni, logično, mogu da utiču na smanjenje privrednog rasta, ali to se kod nas još ne vidi. Moguće je da će se videti kasnije. Ukoliko želimo da se ne nastavlja nestabilnost, moramo stvari da rešavamo u korenu“.

U našem slučaju, uveren je profesor Petrović, koren je u slabim institucijama.

„Moraju da se povećaju demokratske slobode kako bi se konflikti rešavali u institucijama, a ne na ulici. Ukoliko umesto statusa kvo, ovi protesti dovedu do toga da se osnaže institucije i počnu da rade svoj posao, kao i da se smanji korupcija, to će nedvosmileno pozitivno uticati na srednjoročni privredni rast“.

Šta srpska privreda „šapuće“ o aktuelnoj političkoj krizi: Samo da ne potraje

Kako i obično, ako se izuzme nedavni susret političkog vrha sa onim poslovnim nedavno u Privrednoj komori Srbije, srpska privreda „mudro“ ćuti o aktuelnoj političkoj krizi. Barem javno. To je i razlog što niko od onih od kojih je Forbes Srbija pokušao da sazna kakvo je njihovo istinsko poslovanje poslednjih meseci i imaju li krizni plan ako se kriza prolongira, nije želeo da govori imenom.

Nezvanično, pak, mnogo su rečitiji. Plan nemaju. Čekaju razrešenje i „formiranje neke Vlade„. I nadaju se što skorijem rešenju. Kakvo god da bude. I da ne bude zabune, većina njih rekla nam je da suštinski podržavaju zahteve koje su ubrzo nakon pada nadstrešnice isporučili studenti. To, ipak, ne umanjuje njihovu bojazan da će biznis plan koji su napravili sa protokom vremena sve teže biti ostvariv. A onda će se to odraziti na njihove rezultate, zaposlenost, a time i na ekonomski rast cele zemlje.

Strani investitori uglavnom se, kako čujemo, raspituju šta je krajnji ishod. Zanima ih kako će se aktuelna politička kriza završiti, ali pre svega kada će se završiti. Iako se nedavno i predsednik Srbije požalio, valjda u nameri da zaplaši neodlučne, da posle niza godina „rekordnih rezultata u privlačenju stranih direktnih investicija“ one po prvi put padaju, naši sagovornici tvrde da se to u praksi još ne dešava. Barem ne masovno.

Pogotovo ne zbog trenutne političke krize. Pre će biti zbog globalne ekonomske neizvesnosti, nezapamćene krize u evropskoj automobilskoj industriji i posrtanja Srbiji najznačajnije evropske ekonomije, Nemačke.

„Nas svakako čeka neki vid ekonomske krize. Ono što se trenutno dešava u svetu, a pre svega u Evropi, mora se odraziti i na našu privredu. Skoro izvesno, stopa rasta će biti manja“, kaže za Forbes dobro upućeni analitičar.

On smatra da bi naša, lokalna kriza, mogla najpre uticati na sektor građevinarstva, koji se poslednjih godina zahuktavao, što zbog javnih infrastrukturnih projekata, što zbog investicionog buma. Pad nadstrešnice i propusti koji su tom prilikom napravljeni sasvim sigurno će uticati na sporije procedure u budućnosti, a to će usporiti rast građevinarstva.

„To bi moglo negativno uticati na ekonomiju, ali da ne bude zabune, to ne znači da je procedure i odgovornost potrebno ukinuti. Naprotiv, odgovoran i savestan rad institucija je neophodan, iako će on u prvi mah značiti nešto opreznije i sporije izdavanje dozvola i veći oprez u tom sektoru zbog nesreće u Novom Sadu“, objašnjava on.

Intimno se nadaju, pak, da će se doći dan u kojem će se obistiniti mantra koju svi ponavljaju u teoriji, ali ne sprovode u praksi. I to što pre. Ona o tome kako je nasušna potreba Srbije rast domaćih privatnih investicija. Jer one strane, ali i javne već dotiču plafon.

Dan u kojem naša ekonomija neće imati nikakav pozitivan efekat od stranih investicija, jer će njihov priliv biti jednak ili manji od količine novca koji ti investitori iznesu iz Srbije po osnovu profita i dividendi, sve je bliži. Sa druge strane, isplativnost javnih ulaganja odavno je upitna, a vrednost kredita kojima se one finansiraju sve veća.

A da bi taj dan došao, mnogo šta u poslovnom ambijentu mora da se menja. Ali, kako kaže jedan srpski privrednik, ne na način na koji je to urađeno pre nekoliko dana na sastanku u Privrednoj komori Srbije.

Promene moraju biti sistemske, a tekuće probleme u administraciji moraju rešavati institucije, a ne predsednik partikularno i usmenim dekretom, od slučaja do slučaja. Kao pre neki dan u PKS.

Sigurno je da onom delu privrede koja je bliska sa aktuelnom vlasti, protesti ne odgovaraju. Jednako kao što im ne odgovara ni usporavanje procedura ili eventualno suzbijanje korupcije u sektoru građevinarstva i investicione gradnje. Oni, ipak, čine daleko manji deo ukupne srpske privrede.

„Situacija nije jednostavna. I mada to niko naglas neće reći, jer ne želi da se to protumači kao da staje na stranu aktuelne vlasti, posledice ove krize se već osećaju. Privreda nema krizni plan, ona jednostavno čeka neki rasplet. I nada se da će on doći uskoro. Jer svedoci smo ovih dana da se prolongira realizacija nekih investicija, kao i da se otkazuju neki planirani događaji. To je ono što je već vidljivo“, kaže nam iskusni investicioni konsultant.

Očigledno je da će prve posledice biti vidljive upravo u sektoru hotelijerstva i usluga tog tipa. Uostalom, to smo već videli tokom kovid krize.