Ćacizacija građevinske industrije i šta stoji iza spajanja dve strane rudarske kompanije u Srbiji

Posao kojim se niko ne bavi: Koje delatnosti u Srbiji imaju najmanje registrovanih firmi

Forbes Srbija, je koristeći dostupne podatke, pokušao da otkrije koje su to delatnosti kojima se niko ne bavi. Ili se bavi relativno mali broj preduzeća. Uslov je i da su aktivna privredna društva.

Možda ne čudi previše što sa pretežnom delatnošću vađenje prirodnog gasa u Srbiji nije registrovano nijedno preduzeće.

Metodološki problem u istraživanju je činjenica da se firme vode pod pretežnom delatnošću. To ih, međutim, ne sprečava da se bave i drugim sferama. U okvirima zakonom dozvoljenih aktivnosti. Tako da, iako pod nekom šifrom nema nijednog registrovanog privrednog subjekta, ne mora automatski da znači da se tom vrstom posla baš niko u zemlji i ne bavi.

Glavna delatnost nijedne firme u Srbiji ne nosi šifru 191. To je proizvodnja produkata koksovanja. NIS se bavi proizvodnjom naftnog koksa, ali potrebe Železare u Smederevu, makar do skoro, zadovoljavala je koksara u susednoj Bosni i Hercegovni, u Lukavcu kraj Zenice.

Zvanično u poslovnom registru nije upisna nijedna fabrika čiji je posao proizvodnja sintetičkog kaučuka. Ali nije istina da ga u Srbiji niko ne pravi. Ovakav pogon postoji u Elemiru, ali pripada većem sistemu – Petrohemiji.

Kasete, audio i video, preživele su u našem šifrarniku delatnosti, a u životu ih ima još u zaboravljenim fiokama, kutijama. Čast kolekcionarima koji ih se i dalje ne odriču. Tek, u Srbiji zvanično nikome nije posao da proizvodi magnetne i optičke nosioce zapisa. Makar nikome to nije osnovna delatnost. S obzirom na to da je reč o audio, video kasetama i magnetnim trakama – nije ni čudo. Zapravo je ova proizvodnja drastično opala u čitavom svetu, jer je digitalna trehnologija davno zamenila.

Predstavnika, moglo bi se pogrešno zaključiti, nema ni sanacija, rekultivacija i druge usluge u oblasti upravljanja otpadom. To su aktivnosti od sakupljanja, transporta, skladištenja, ponovnog iskorišćenja, do odlaganja otpada, pa čak i monitoring lokacija nakon odlaganja. Izvesno je da se sve ove aktivnosti obavljaju u Srbiji, ali se očigledno vode pod srodnom šifrom.

Elita u Srbiji, ako bi se verovalo poslovnom registru, ne angažuje ozbiljnu pomoć u kući. Makar ne onu kojoj su direktni poslodavci. U Srbiji nema nijedno zvanično registrovano domaćinstvo koje zapošljava poslugu.

Pivare bez slada nema. Proizvodio ga je i BIP, a verovatno i druge pivare. Trenutno, jedina zvanično registrovana sladara se nalazi u Bačkoj Palanci.

Mnogo je destilerija, ali samo jedna firma proizvodi „ostala nedestilovana fermentisana pića“. Iako Srbija nema more, ima jednu firmu registrovanu za primorski i priobalni prevoz putnika.

Samo dve firme su registrovane sa pretežnom delatnošću – proizvodnja staklenih vlakana. Šuplje staklo je glavna delatnost za pet preduzeća. Toliko je i pretežnih proizvođača sirovog gvožđa, čelika i ferolagura. Pet je i firmi registrovanih za proizvodnju ostalih tehničkih proizvoda od keramike.

Češki arhitekta Fiala za Forbes: Generalštab je memento zla koje ne bi smelo lako da se izbriše iz kolektivnog pamćenja

Stanislav Fiala upravo udara svoj drugi pečat u Beogradu. On je priznati češki arhitekta što bi trebalo da potvrde nagrade (arhitekta godine 2019.) ili zgrade (DRN, Palata Špork…). Odaje utisak čoveka koji time ne ume da se pohvali, ali je više nego ponosan. I siguran u ono što je uradio.

U Beogradu je po njegovom dizajnu podignuta stambena zgrada na Senjaku, a u toku je gradnja kompleksa Marina Dorćol. Projekat je naišao na kritike, pre svega ljudi iz susednog naselja, ali i pojedinih aktivista koji ukazuju na, po njihovom sudu, loše urbanističke i ekološke aspekte u realizaciji. Isti investitor planira gradnju i na prostoru Avala filma prekoputa Košutnjaka što ga je ponovo dovelo u fokus javnosti ne samo zbog kritika na račun potencijalnog ugrožavanja zelenih površina već i zbog načina kako je rešeno pitanje prostornog plana.

Iako Fiala nije radio na dizajnu naselja možda je u poziciji da razume (i pomiri?) dve strane. U razgovoru s njim se vidi da nije fan prepuštanja talasu svega što dolazi sa Zapada. Kao i da je apsolutno na strani zelenila što se vidi i iz njegovih radova.

U razgovoru za Forbes Srbija govorio je između ostalog o tome kako je nastao predlog za Marinu Dorćol.

Takođe se osvrnuo i na aktuelan slučaj potencijalnog rušenja kompleksa Generalštaba, dela arhitekte Nikole Dobrovića za koji je rekao:

„Ovo konkretno beogradsko mesto o kojem pitate ostalo mi je u sećanju od trenutka kada sam ga prvi put video. Ono je memento zla koje ne bi smelo tako lako da se izbriše iz kolektivnog pamćenja, jer predstavlja snažno upozorenje na nepromišljene, razorne interese često veoma uskih grupa moćnih i bezobzirnih ljudi.

Meni lično bi bilo žao da se to sećanje potpuno izbriše. I pokušao bih da pronađem rešenje koje bi makar delimično sačuvalo sliku te zastrašujuće istorijske epizode. To bi bio princip od kojeg bih pokušao da pođem“

Opširnije u tekstu na ovom linku.

Ćacizacija građevinske industrije: Nova građevina i kvalitet

U autorskom tekstu za Forbes Srbija Milan Milićević, diplomirani građevinski inženjer osvrće se na na novu građevinu i projektovanje.

„Ja mogu da potvrdim da su 70-tih, 80-tih, pa do polovine 90-tih, projekti individualnih i manjih poslovnih objekata, uključujući tekstualni (tada pisan na kucaćoj mašini) i grafički deo (tada crtan rapidografima na pausu, a distribuiran na ozolitskim kopijama) bio „debljine“ 2-3cm. Pri tome, nijedan crtež u odgovarajućoj razmeri nije bio veći od formata A-3 (kako bi izvođač mogao da nosi projekat na gradilište, a da mu ne pokisne). Danas to nije tako“.

Navodi da je u današnje vreme kvalitet projekata je ozbiljno narušen i to na više načina. Pre svega, već decenijama projektovanje se transformisalo iz kreativnog u industrijski proces. Da bi to bilo moguće (radi ubrzanja i pojeftinjenja), projektanti najčešće ne obiđu teren, i rade tako što kopiraju delove već postojećih projekata.

Na taj način veličina projekta za na primer jednu deonicu autoputa se ne mere u stranama, već u tonama i metrima kubnim prostora za registratore. Listovi crteža se rade u nepraktičnim dimenzijama (nekada i površine preko 1m2 !), pa majstori ne mogu crtež da stave pod mišku i izađu na mesto ugradnje.

Drugo, projektanti uglavnom nemaju operativno iskustvo u izvođenju (rešavanje svakodnevnih izvođačkih problema), pa prema tome i projekat često ima propusta u tom smislu.

Preduslov za projektovanje je dostavljanje raznih podloga i projektni zadatak. Od kvaliteta podloga i projektnog zadatka, direktno zavisi kvalitet projekta. Investitor ne mora da se razume u građevinu, ali onda mora da angažuje agenciju za savetovanje, koja treba da uobliči njegove zahteve i uskladi ih sa finansijskim mogućnostima. J

Svaki projekat počinje od izbora građevinski materijala (GM) od kojih konkretan objekat mora da bude izveden. Od izbora GM, direktno zavisi i kvalitet izvedenog objekta.

Sa svoje strane, projektant mora da obezbedi da njegova intelektualna svojina bude realizovana prema njegovoj zamisli, dakle u realnom okruženju i sa realnim resursima.

Pre svega to znači da budući izvođač bude dovoljno obrazovan i iskusan, da ume da izvede objekat i dostavi dokaznice kvaliteta sopstvenog izvođenja. Drugo, to znači da izvođač može da nabavi sve potrebne materijale i opremu na lokalnom tržištu kako bi mogao da izvede objekat koji ispunjava projektovane standarde. Pošto u trenutku projektovanja projektant ne zna ko će da bude izvođač, onda mora da se služi raznim „trikovima“, navodi između ostalog u ovom autorskom tekstu.

Koji naši poznati privrednici vode biznis u Srbiji kao stranci

Srbija spada među države koje omogućavaju svojim građanima da postanu strani državljani. Tretman ovog pitanja nije isti u svim državama. Pa ni među našim susedima.

Petar Matić je poznat kao vlasnik MPC Holdinga i velikog broja šoping centara u Beogradu. Od Ušća, preko Merkatora do Delta sitija. Stvarni je vlasnik više kompanija. A u registru se vodi kao – strano lice. Prema ranije dostupnim podacima, on je državljanin i Velike Britanije.

Aleksandar Aleks Kostić, vlasnik MK Grupe nosi i kiparsko državljanstvo. Većina krovnih firmi MK Grupe su registrovane u Holandiji. Kiparske firme sada uglavnom imaju veze sa poslovima sa nekretninama.

Vlasnik PSP Farmana Branislav Grujić, takođe, je prijavljen kao strano lice. Karijeru je ranije razvijao u Rusiji. Holding, kako piše na sajtu, kroz mrežu predstavništava i zavisnih kompanija posluje na teritoriji Ruske Federacije, Belorusije, Ukrajine, Belgije, Italije, Velike Britanije i Srbije. Grujić, međutim, državljanin je i Italije.

Stranu ispravu prilikom registracije podnela je i njegova supruga Branka Grujić. Ona je vlasnik firme BB-link investment. Prijavljena je uz švajcarsku ispravu. Firma BB-link investment je većinski vlasnik Aqua termal club-a.

Među malo manje poznate naše privrednike sa stranim državljanstvom su Gojko i Evica Krunić. Svako od njih vlasnik je po 25 odsto firme Thermowool. Oni su državljani Austrije.

Po svoj prilici prijava vlasništva nad firmom sa stranim pasošom ne donosi značajne pogodnosti. Ni proceduralne, niti poreske.

„To što je vlasnik firme strani državljanin ne obezbeđuje mu poreske olakšice“, kaže za Forbes Srbija Aleksandar Vasić, poreski savetnik.

Srbija, dokle god je neko njen rezident, bez obzira na to čiji je državljanin, ne diže ruke od njegovog poreskog doprinosa. A da bi neko prestao da bude srpski rezident mora da je van Srbije duže od 183 dana godišnje i da mu u domovini više nije centar životnih i poslovnih aktivnosti.

ISTRAŽUJEMO Iza spajanja dve strane rudarske kompanije stoje i projekti sa zlatom i bakrom u Srbiji: Ko je naša inženjerka u celoj priči

Kombinovanjem Elektrumovih perspektivnih i naprednih resursa bakra i zlata u Srbiji sa MinRex portfolijom u Novom Južnom Velsu u Australiji, stvorićemo jaču i finansijski moćniju kompaniju. Ovo su reči Džejmsa Pirsa, direktora kompanije MinRex nakon dogovora dve kompanije o spajanju.

Naime, australijska kompanija MinRex Resources i kanadska firma Electrum Discovery obelodanile su pre nekoliko dana dogovor o spajanju. Realizacija se očekuje u martu, a nakon nje u vlasničkoj strukturi spojene kompanije akcionari MinRex imaće oko 51 odsto udela, dok će akcionari Electrum Discovery posedovati 49 odsto. Baviće se daljim razvojem svojih projekata istraživanja zlata i bakra na teritorijama Srbije i Australije.

Prema poznatim podacima, kompanija Electrum Discovery, registrovana u Kanadi, u Srbiji razvija dva rudarska projekta. Jedan nazvan Tlamino gold, na području Bosilegrada i drugi Istočni Timok u Boru, u blizini rudnika koji pripadaju kineskom Ziđinu.

Forbes Srbija istraživao je šta obuhvataju ovi projekti. Koje firme pomenuta kompanija ima registrovane u našoj zemlji, kao i šta obuhvataju dozvole za istraživanje ruda koje imaju od nadležnog Ministarstva rudarstva i energetike.

Elena Klarići je, prema podacima sa sajta kompanije Electrum Discovery, registrovane u Vankuveru, u Kanadi, izvršni direktor ove kompanije. Istovremeno, u Srbiji je zakonski zastupnik tri domaće firme.

Javno dostupni podaci pokazuju da je ona direktor u firmama Electrum Discovery doo, Medgold istraživanja doo, kao i firmi Balkan metals Coproration doo. Sve tri registrovane su na istoj adresi. U Beogradu, u ulici Dragoslava Srejovića 64.

Dalje, vlasnik Electrum Discovery doo je kanadska firma istog naziva, u čijem vlasništvu je i Balkan metals. Za razliku od njih, vlasnik Medgold istraživanja je firma Tlamino mining, registrovana na Malti. Sve tri firme, pak, imaju istu direktorku u Srbiji.

Na sajtu kompanije Electrum Discovery Corp moguće je videti i da je Elena Klarići suosnivač i direktor ove kompanije, ali i da je izvršna predsednica kompanije Pan Pacific Resoruce Investments. Navodi se da je reč o privatnoj venture capital firmi fokurisanoj na kritične metale i energetsku tranziciju.

Diplomirala je rudarstvo na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu. Doktorirala je na temu primene AI u rudarstvu na Royal School of Mines, Imperial College u Londonu.

Prema podacima iz poslovnih registara, firma Electrum Discovery doo Beograd registrovana je u maju 2018. godine. Zvala se Golden Age Resource doo. Prvi vlasnik je bio Zoran Bulović. U aprilu 2022. firma menja vlasnika, pa novi postaje Balkan metals Corp iz Kanade (kao direktor i stvarni vlasnik je upisan srpski državljanin Nenad Protić). Na kraju iste godine, Elena Klarići postaje direktor ove firme.

Konačno, 2024. firma dobija svoj sadašnji naziv odnosno Electrum Discovery.

Medgold istraživanja doo je preduzeće registrovano u januaru 2016. Prema finansijskom izveštaju ima jednog zaposlenog. Registrovano je za uslužne delatnosti u vezi sa istraživanjem i eksploatacijom ostalih ruda. Prema finansijskom izveštaju, imalo je 10,6 miliona dinara ukupne prihode, dok nije ostvarilo poslovne. Dobit je na kraju 2024. iznosila 1,6 miliona dinara.

Balkan Metals Corporation doo je osnovan u oktobru 2021. U 2024. nije imao poslovnih aktivnosti, nema ni prihode ni rashode, a nema ni zaposlene.

Prema podacima iz Katastra istražnih i eksploatacionih polja, Electrum Discovery ima istražna prava na pet lokacija, odnosno pet dozvola. Reč je o lokacijama Bukova glava u Majdanpeku, Luka i Makovište u Boru, Brod u Crnoj Travi i Žuta Bara u Kuršumliji i Prijepolju.

Isti registar pokazuje i da firma Medgold istraživanje ima ovo pravo kada je reč o najvažnijem projektu pomenute kompanije u opštini Bosilegrad. Reč je o projektu Tlamino. Ova firma ima dve dozvole, jednu za lokalitet Donje Tlamino, drugu za Surlica-Dukat, u istoj opštini.

Mnogo više podataka o ovim projektima, međutim, moguće je naći na sajtu same kompanije Electrum Discovery corp.

„Naš trenutni fokus je dvostruk: Unapređenje istraživanja bakra i zlata na projektu Timok Istok, koji se nalazi u neposrednoj blizini borskog rudarsko-topioničarskog basena i svetski poznatog Timok magmatskog kompleksa, regiona u kojem se nalazi više rudnika bakra i zlata kojima upravljaju velike rudarske kompanije. I proširenje projekta zlata Tlamino sa resursom od 670.000 unci ekvivalenta zlata, koji je deo šireg projekta Novo Tlamino, smeštenog na nedovoljno istraženom području srpsko-makedonskog masiva“, piše na sajtu ove kompanije.

Navodi se i da se projekat sastoji od sedam rudarskih dozvola, da obuhvata 521,8 kvadratnih kilometara istražnog prostora i da je u 100 odsto vlasništvu kompanije Electrum Discovery, uz dobijene sve potrebne dozvole.