Forbes pregled nedelje: Srbija, praonica novca i "ribaonica" Kineza

1. Dokumentacija tužilaštva otkriva da su Kinezi dvaput „ribani“ za loše radove: Kako se radilo na pruzi do Mađarske

U junu i oktobru 2023. bivša pomoćnica ministra građevinarstva Anita Dimoski, koja se nalazi u kućnom pritvoru i na optužnici za rušenje nadstrešnice u Novom Sadu, uputila je dva dopisa kineskim izvođačima oštro ih kritikujući za pristup radovima na rekonstrukciji pruge.

Kritika je bila usmerena na kompaniju Šandong, koja je podizvođač glavnog izvođača, konzorcijuma kineskih kompanija CRIC-CCCC. Ovi dopisi pokazuju kako se radilo na realizaciji projekta, a deo su dokumentacije koju je pribavilo Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.

Neće postići rokove

U prvom dopisu na pune tri strane, ona navodi da svakim danom raste zabrinutost Ministarstva za dinamiku izvođenja radova „jer se na gradilištu ne izvode radovi, na način i sa tehnologijom koja potvrđuje da ćemo zacrtani rok i ostvariti, što se posebno odnosi na radove u subotičkom čvoru i na deonici od Lovćenca do državne granice“.

Ona navodi da Šandong „ne pokazuje spremnost, ne pokazuje odgovornost za preuzete obaveze za ubrzanjem realizacije izgradnje brze pruge, posebno na izgradnji objekata u Subotici – podvožnjaka, nadvožnjaka, mostova, galerija, čiji završetak izgradnje direktno utiče na rokove za završetak brze pruge“.

2. NIS vredi bar četiri milijarde evra: Postoje dve opcije za otkup ruskog dela i obe su pogrešne

Sjedinjenim Američkim Državama prihvatljivo je jedino da udeo ruskog kapitala u NIS-u bude nula. I taj uslov bi trebalo ispuniti do 25. februara. Ovo je jedino što je do sada poznato u vezi sa odlukom američke administracije o sankcijama ruskim energetskim kompanijama uključujući i onu koja posluje u Srbiji, to jeste NIS.

Sve ostalo je i dalje nepoznanica. Iako je predsednik Srbije o mogućim sankcijama govorio još pre nekoliko nedelja, javnost još ne zna postoji li i koji je krizni plan.

Šta će biti dalja sudbina NIS-a sada kada je njegovo poslovanje na ovaj način upitno i praktično onemogućeno? Kako država od čijih se zvaničnika poslednjih dana čuje jedino to da će snabdevanje naftnim derivatima biti redovno, misli to da i obezbedi?

Forbes Srbija istraživao je koji su načini da država ispuni zahteve američke administracije. Pritom, da ne ugrozi poslovanje NIS-a. I ima li načina da pritom ne ugrozi političke odnose sa Rusijom u potrazi za rešenjem?

3. Tokom tri godine više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stiže i kako se pere

Srbija je, prema nedavno završenoj proceni u srednjem riziku od pranja novca. Isti nivo pretnje vreba i od terorizma i finansiranja terorizma. Niz državnih i privatnih organizacija najmanje šest meseci analiziralo je podatke ne bi li otkrili koliko je u našoj državi prostora za legalizovanje nelegalno stečenog novca.

Predmet pranja novca, zaključuje se u ovoj strudiji, mogla bi da bude imovina nezakonitog porekla. Tokom tri godine, od 2021. do 2023 ona je procenjena na 1,56 milijardi evra. Ova suma predstavlja 0,8% BDP Srbije.

Deo te imovine nadležni su već zaplenili. Ugrubo, svaki deseti evro.

„U odnosu na iskazanu visinu pretnje, udeo trajno oduzete imovine u krivičnim postupcima, 165.179.934 evra, predstavlja 10,56% ukupne pretnje od pranja novca“, navodi se u Proceni rizika od pranja novca izrađenoj za potrebe Vlade Srbije, a koju je objavila NBS.

Kako bi se utvrdila pretnja od pranja novca prikupljani su i analizirani podaci o krivičnim postupcima za pranje novca, visina procenjene imovinske koristi, vrednosti imovine uključene u pranje novca… Uzeti su u obzir izveštaji o sumnjivim aktivnostima, prenosu novca preko državne granice, prilivima i odlivima novca.

4. Da li je ovo poslednji znak da Lasta i definitivno ide u stečaj

Umesto pregovora sa potencijalnim kupcima, saobraćajno preduzeće Lasta ovih dana pregovara sa svojim poveriocima. Naime, kako je preneo biznis.rs, na sajtu nadležnog Ministarstva privrede odnedavno ovaj prevoznik više nije na prodaju. Status je, posle više godina permanentne pripreme i najava privatizacije, promenjen. Sada piše da “objava javnog poziva nije moguća, jer su u toku aktivnosti vezane za Unapred pripremljeni plan reorganizacije“.

Ovaj institut (UPPR) definisan je Zakonom o stečaju i predstavlja istovremeno i šansu da se neko preduzeće oslobodi balasta dugova, ali i da se „kupi“ još nekoliko meseci pre nego što postane jasno da je jedino rešenje otvaranje stečajnog postupka.

Najava UPPR-a jasan je signal da Lasta nije u stanju da izmiruje svoje obaveze prema dužnicima. Nije, međutim, jasno šta država sada pokušava. Da odloži neminovno ili pak da pokuša da Lastu oslobođenu dela dugova pripremi za prodaju nekom kupcu.

5. Kinezi morali da garantuju bezbednost i polagali privremeni kolosek da bi poslanici SNS obišli prugu

U leto 2023. poslanička grupa prijateljstva s Kinom, koju većinom čine poslanici vladajućeg SNS-a obišla je radove na rekonstrukciji pruge od Novog Sada do Mađarske. Skupštinski sajt izvestio je javnost o poseti, ali više detalja sada daje prepiska koju je objavilo Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.

Iz nje se vidi da stručni nadzor nije bio u potpunosti za tu ideju, jer bi zahtevalo visokorizične radove. Poseta je ipak realizovana jer je kineski izvođač garantovao bezbednost poslanika.

U mejlu predstavnika Utibera navodi se da je nadzor procenio da su radovi preko vodovodne cevi na km 79+692,47 visokorizični. I da se ne slaže sa izvođenjem bilo kakvih radova bez prethodne zaštite cevi.

Iz ovog dopisa se vidi da je položen privremeni kolosek od čak 220 metara i da je izvođač (kineski konzocijum) „preuzeo svu odgovornost za posledice“ na mestu radova.