Forbes pregled nedelje: Zaposleni u Telekomu i Dunavu bune se zbog preseljenja na Prokop, deo termoelektrane Kostolac B radi bez dozvole

I dok se zaposleni u Telekomu i Dunav osiguranju bune zbog preseljenja na Prokop, iako zgrade imaju upotrebnu dozvolu, deo termoelektrane Kostolac B radi bez ove dozvole

1. Deo novog bloka termoelektrane Kostolac B radi bez upotrebne dozvole: Odbijeni četvrti put

Nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odbilo je nedavno, po četvrti put, zahtev EPS-a za izdavanje upotrebne dozvole za jedan deo termoelektrane Kostolac, tačnije bloka B3. I mada po Zakonu o planiranju i izgradnji ova dozvola predstavlja neophodan uslov za otpočinjenje rada, u EPS-u za Forbes Srbija kažu da je objekat već u funkciji. I da ima „pozitivan Izveštaj komisije za tehnički pregled objekta, u kojem je konstatovano da je podoban za upotrebu“.

Rešenje kojim se kao nepotpun odbacuje zahtev investitora, tačnije EPS-a, za izdavanje upotrebne dozvole za radove na izgradnji vlažnog elektrostatičkog filtera, u bloku B3 termoelektrane Kostalac B, nadležno Ministarstvo donelo je 11. juna. Ovo je od novembra 2024. četvrti pokušaj EPS-a da dobije upotrebnu dozvolu. I istovremeno, četvrto rešenje kojim im se to odbija uslišiti.

2. Koliko je ploča na Prokopu mogla da ponese: Beogradčvor pre 11 godina dao brojku koja nije velika

Koliko je objekata odnosno kvadrata mogla da ponese ploča na stanici Prokop široj javnosti je i dalje nepoznato. I dok su započeli radovi na sanaciji, za sad nam ostaju samo uveravanja nadležnih da je sve u redu i da je objekat bezbedan.

S obzirom na to da nije objavljena dokumentacija o radovima na Prokopu, nije jasno šta je uzrokovalo pojavu pukotina na peronskim gredama. Da li je reč o opterećenju zgrada izgrađenih na ploči, pojava klizišta ili izloženost atmosferskim uticajima tokom prethodnih nekoliko decenija.

Međutim, s vremena na vreme pojave se dokumenti koji daju informaciju više o stanici i kako se na njoj radilo. Jedan od takvih je Almanah objekata koji je izradilo preduzeće Beogradčvor, tačnije Preduzeće za izgradnju železničkog čvora Beograd doo.

Kako se može videti, dokument pod nazivom Beogradski železnički čvor – almanah objekata, je objavljen u junu 2014. U njemu su prezentovani svi objekti Železničkog čvora Beograd čiju je izgradnju vodio Beogradčvor.

Vremenski obuhvat ovog dokumenta je od 1974. do 2014. U njemu su prezentovani tuneli, mostovi, železničke stanice, stajališta, pruge i drugi objekti važni za funkcionisanje železničkog saobraćaja u glavnom gradu.

3. Menadžment Telekoma i Dunav osiguranja tvrdi za Forbes Srbija da će sedeti na oštećenim gredama na Prokopu

Zaposleni u većinski državnim kompanijama Telekom i Dunav osiguranje zabrinuti su zbog preseljenja u poslovne zgrade na železničkoj stanici Prokop. Ovo je potvrđeno Forbes Srbija iz više izvora. Deo zaposlenih u državnom telekomunikacionom operateru je već preseljen tokom jula. Kako nam kažu izvori, u kompaniji je vladala „vanredna situacija“, jer radnici ne žele da sede u novoj poslovnoj zgradi.

Slično je raspoloženje i u Dunav osiguranju. U ovoj kompaniji šefovi sektora nedavno su obavestili zaposlene da će selidba biti obavljena između 22. i 25. avgusta. Rečeno im je, kažu, da odlaganje za sada nije planirano, da je zgrada sigurna i nema bojazni od bilo kakvog urušavanja.

Radnici tvrde da im je ranije rečeno da neće moći da sele svoje lične stvari, kancelarijsko cveće, kao i umetničke slike koje poseduje ova kompanija u zgradi u Makedonskoj ulici u kojoj je trenutno sedište.

Forbes Srbija dobio je potvrdu menadžmenta i jedne i druge kompanije. U Telekomu Srbija kažu da su radnici već preseljeni, kao i da će menadžment ove državne firme sedeti upravo na Prokopu. I u Dunav osiguranju potvrđuju da je zgrada u koju se sele krajem avgusta novo poslovno sedište ove osiguravajuće kuće, te da je planirano da menadžment sedi na toj lokaciji.

I Dunav osiguranje i Telekom Srbija vlasnici su zgrada na železničkoj stanici Prokop. Iako u katastru nepokretnosti objekti koji se nalaze na staničnoj ploči još nisu upisani, i jedni i drugi kažu da je proces uknjižbe u toku. I navode da su vlasnici tih objekata.

4. Deo kupaca se privikao na političku krizu i kreće u kupovinu: Ovo su cene luksuznih kvadrata u Beogradu

Na tržištu nekretnina Beograda su počeli da se pojavljuju manji projekti. To nije bio slučaj u prethodne dve godine dok je trajala stagnacija tržišta. Manji projekti ukazuju na samopouzdanje koje investitori imaju u tržište s obzirom na to da se dosta ovakvih projekata oslanja na veći nivo pretprodaje kao glavni izvor finansiranja.

To za Forbes Srbija kaže Miodrag Gazibara, direktor konsultantske kuće Kordon, koji podseća da je tržište pre nekoliko meseci usporilo usled političke krize u Srbiji, ali i u svetu (carine Donalda Trampa). Situacija se sada menja.

„Većina parcela koje pratimo do tada je već bila otkupljena, pa smo videli još jednu manju stagnaciju koja se ogleda u tome da bager stoji na parceli, ali da nema aktivnih radova. Trenutno deluje da se dosta malih gradilišta pokrenulo. To ne sugeriše da je političkoj krizi kraj, već da su se kupci navikli na istu i da više ne utiče na njihove odluke. Za jedan deo kupaca je politička kriza i dalje faktor pri ovako velikoj kupovini, pa je logično očekivati da će se nešto kasnije uključiti u proces“, ističe Gazibara. Kordon je u svojoj analizi evidentirao čak 19 projekata koji su sada najinteresantniji na tržištu, a kod kojih cena kvadrata premašuje 6.000 evra. Napominju da njihov pregled nije kompletan odnosno da je broj projekata u Beogradu i veći od onoga što su posmatrali zbog čega su podaci informativne prirode i

ne odražavaju kompletnu sliku tržišta. Isto se odnosi i na razliku u istaknutim cenama, po kojima su ostvarene poslednje prodaje, a koje se mogu razlikovati u odnosu na one koje su postizane na početku prodaje.

U najvišem cenovnom rangu među popularnim lokacijama je Princess Park na Senjaku. Ovaj projekat koncipiran je u vidu 12 vila od 660 do 890 kvadrata. Cene vila kreću se od 5,6 do 7,4 miliona evra, a useljenje je planirano za april 2027.

Sledi projekat Danube Riverside odnosno objekti na mestu nekadašnjeg Hotela Jugoslavija. Još nije poznato kada će biti useljeno planiranih 525 stanova, a kvadrat na toj lokaciji je premašio 8.000 evra. Cena parking mesta je 50.000 evra i kupce očekuju teretana, spa centar, golf simulator, privatni bioskop i dr.

Delta distrikt kod Hotela Hajat takođe bi trebalo da bude useljen 2027. Kvadrat se prodaje za više od 7.500 evra, a parking od 42.000 do 56.000.

5. Poslovanje specijalnih preduzeća osnovanih za EXPO: Šta su i od koga nabavljala

Preduzeće EXPO 2027 menja menadžment. Dušan Borovčanin više neće biti direktor, zameniće ga Danilo Jerinić. U ovom preduzeću tvrde da je reč o reorganizaciji jer projekat ulazi u novu fazu realizacije.

Forbes Srbija analizirao je sada kako su poslovala specijalna preduzeća koja je država osnovala zbog izgradnje stambenih i nestambenih zgrada u okviru specijalizovane izložbe EXPO 2027.

Čak sedam SPV firmi koje je država osnovala za te potrebe. Zajedno imaju nula zaposlenih. Njih šest osnovano je, podsetimo u drugoj polovini januara prošle godine, dok je SPV Akvatik registrovan u februaru iste godine. Ono jedino i ima nešto drugačiju šifru delatnosti. Reč je o izgradnji ostalih nepomenutih građevina.

Sva ona, međutim, imaju specijalnu namenu i ograničen rok trajanja. Onog trenutka kada se objekti izgrade, odnosno dobiju upotrebnu dozvolu i upišu u katastar nepokretnosti, sledi im gašenje.

Analizom finansijskih izveštaja kod svih sedam preduzeća uočavaju se najmanje dve podudarnosti. Najpre, ukupni prihodi su im uglavnom za oko milion dinara manji od ukupnih rashoda. Prihodi su posledica povećanja vrednosti zaliha, pošto poslovnu aktivnost praktično ne ostvaruju. Rashodi, opet, su uglavnom troškovi proizvodnih usluga, pošto drugih rashoda nemaju. Ni na zaposlene, ni na energiju i gorivo, ni na amortizaciju.

Druga podudarnost, sa izuzetkom firme Akvatik, jeste dugoročni kredit koji su ova preduzeća uzela u zemlji. Iznos je uglavnom veći od milijardu dinara, ali se u napomenama uz finansijski izveštaj ne navodi za šta tačno. Nije jasno ni ko je kreditor preduzeća koja niti raspolažu imovinom, niti imaju neka druga sredstva obezbeđenja. Izuzev, moguće, državne garancije.