Forbes pregled nedelje: Zašto država sve češće uzima nepovoljne kredite, a šta još ima da proda?

ISTRAŽUJEMO U kakvom su stanju inspekcije koje bi trebalo da kontrolišu Rio Tinto

Forbes Srbija istraživao je kojim ljudskim kapacitetima raspolažu, imajući u vidu hroničan nedostatak inspektora u Srbiji.

Postoje inspekcije koje bi sve vreme bile zadužene za nadzor nad poslovima ukoliko zaživi projekat Jadar, kako u fazi razvoja rudnika tako i u fazi eksploatacije. To su pre svega Geološka i rudarska inspekcija, kao i Inspekcija za zaštitu životne sredine. Zajedno s njima, sve vreme na oprezu moraće da bude Inspekcija za preventivnu zaštitu odnosno tzv. protivpožarci, a ovoj grupi treba dodati i jednu „univerzalnu“ inspekciju kao što je Inspektorat za rad.

S druge strane, u fazi izgradnje rudnika, nadzor će morati da obavlja i Građevinska inspekcija dok će posle početka rada odnosno u fazi eksploatacije rude, odgovornost imati Inspekcija za opremu pod pritiskom.

Zbog nacionalnog značaja ovog projekta, ali i zbog samih nadležnosti, prema saznanjima Forbes Srbija, lokalne inspekcije ne bi trebalo da imaju posla kada je reč o nadzoru ovog projekta.

Sve ovo inspekcije, pak, imaju problema sa nedostatkom ljudskih kapaciteta i broj zaposlenih inspektora znatno je manji od onog predviđenog sistematizacijom.

SAZNAJEMO Bez rešenja uoči primene novih pravila fakturisanja: Rok kratak a dokumentacija oskudna

Elektronske fakture se ponovo menjaju. Ministarstvo finansija je, uz poruku da ide u susret unapređenju sistema elektronskog fakturisanja, početkom avgusta usvojilo nove pravilnike koji će se primenjivati od prvog dana septembra. Da bi ova pravila zaživela, programeri moraju da ih pretoče u softverska rešenja, a oni već danima upozoravaju nadležne da za to nemaju dovoljno vremena i traže da se primena odloži do Nove godine.

Iz Ministarstva finansija zasad nema nikakvih naznaka da bi mogli da usliše molbe privrede. A ako pri tome i ostanu, sasvim je moguće da će se podaci iz međusobnih transakcija firmi tih dana unositi – ručno. Reč je o desetinama tabela i polja.

Za mesečne obveznike PDV-a ova obaveza počinje od septembarskog obračuna PDV-a, a za tromesečne obveznike od oktobra. Najveća izmena odnosi se na potpuno novu obavezu evidentiranja prethodnog poreza u sistemu elektronskih faktura (SEF).

Programeri se žale da nemaju dovoljno vremena da pripreme primenu ovih novih pravila ali i da je dokumentacija Ministarstva finansija dosta oskudna i nejasna.

SAZNAJEMO Odložena prodaja rudnika Lece u stečaju zbog primedbi poverilaca

Forbes Srbija o prodaji rudnika Lece nadomak Medveđe pisao je nekoliko puta. Privredni sud u Valjevu doneo je pre nekoliko dana rešenje u koje smo imali uvid a kojim je prodaja rudnika kao pravnog lica odložena zbog primedbi poverilaca i zainteresovanih lica, među kojima je i bivši vlasnik Miroslav Bogićević. 

Njihove primedbe odnosile su se uglavnom na visinu cene otkupne dokumentacije od skoro 1,3 miliona dinara, ali i na nerealno nisku prodajnu cenu, s obzirom na trenutnu cenu zlata. 

Kako smo već pisali, a što sad tvrde i poverioci, vrednost rudnika Lece je potcenjena, što, kako tvrde izvori Forbes Srbija, stvara sumnje da je kupac unapred poznat. 

Sud je odluku o prodaji koja je bila zakazana za 26. avgust odložila, a stečajnoj upravnici je naloženo da se u međuvremenu revidira procena vrednosti rudnika jer sudu nije jasno na osnovu čega je procenitelj doneo odluku da se rudnik prodaje kao pravno lice, odnosno da je to efikasnije nego da se prodaje njegova imovina.

Rudnik, inače, i uprkos činjenici da je sedam godina u stečaju, posluje pozitivno, a njegovi finansijski rezultati su iz godine u godinu bolji. 

Zašto država sve češće uzima nepovoljne kredite kod komercijalnih banaka za izgradnju auto-puteva

U gomili zakona o kojima su krajem ovog jula raspravljali poslanici u Skupštini, našli su se i oni o dodatnom zaduživanju, pa i kod domaćih komercijalnih banaka. I to namenjeni izgradnji putnih pravaca, što se u poslednje vreme dešava učestalije nego ranije.

Ovoga puta Skupština je usvojila tri ovakva zakona, onaj o zaduživanju kod Unikredit banke u iznosu od 11,7 milijardi dinara i to za realizaciju projekta puta Ruma – Šabac – Loznica, kredit za isti projekat od 15 milijardi dinara uzet od Banke Inteza, kao i 12 milijardi dinara za obilaznicu oko Kragujevca od OTP banke.

Ovi zakoni usvojeni su na osnovu prethodno potpisanih ugovora o dugoročnom investicionom kreditiranju sklopljenih sa pomenutim bankama, a uslovi pod kojima ih je država uzela manje-više su slični, i reč je o dinarskim zajmovima.

Tako je kamatna stopa kod Unikredita šestomesečni belibor uvećan za kamatnu maržu od 2,9 odsto, dok je kod Inteze razlika samo u tome što se kredit usklađuje sa tromesečnim beliborom.

Isto je i sa kreditom uzetim od OTP-a, s tim što je kamatna marža 3,05 odsto.

Drugim rečima, ukupna kamata za ove kredite je nešto veća od osam odsto, kada se saberu marža i trenutna vrednost belibora.

Ova najnovija zaduživanja koja ukupno iznose 38,7 milijardi dinara ili oko 330 miliona evra, samo su nastavak trenda uočenog poslednjih godina a reč je o zaduživanju države kod komercijalnih banaka za izgradnju putne infrastrukure, što je ranije uglavnom nije dešavalo.

Forbes Srbija istraživao je zbog čega se država sve češće zadužuje kod poslovnih banaka što je nepovoljniji vid zaduživanja u poređenju sa uzimanjem kredita na osnovu bilatelarnih sporazuma sa drugim državama ili emitovanjem obveznica na finansijskom tržištu.

Šta još država može da proda i završi privatizaciju: Banje ostale poslednja vredna porodična srebrnina

Prihodi od privatizacije nisu redovna stavka Zakona o budžetu. Ni nadležni dugo već od transformacije kapitala ne očekuju da će stići značajna sredstva. Novac od prodaje preostalih državnih preduzeća, koja su i dalje u ovom procesu, sada bi verovatno mogla da se vode kao „primanja od prodaje nefinansijske imovine“. U tom slučaju, budžet ove godine računa da će na ovaj način prikupiti sedam milijardi dinara.

Na spisku preduzeća viđenih za privatizaciju je ukupno 50 matičnih brojeva. Kupac se trenutno traži za tri – Jugoslovensko rečno brodarstvo, NIP „Borbu“ i Energo zelenu.

U statusu pripreme i analize je preostalo 47 firmi. Većina, međutim, nije blizu javnom pozivu. I to iz različitih razloga. Što se Ministarstva privrede tiče, deluje da bi u potragu za kupcem, ove godine, mogli da krenu u slučaju devet preduzeća. Forbes Srbija istražuje ima li među njima vrednih zalogaja koji su nekako preživeli godine rasprodaje. Neki zaboravljeni komad porodične srebrnine.

Na korak do oglasa su Prehrana iz Sombora, Bačka iz Sivca, Ivan Milutinović PIM, Lasta, Ribarsko gazdinstvo, Televizija Kragujevac, Progres, Jugoinspekt i Jat-apartmani Kopaonik.

Na spisku firmi koje bi nekada, ali ne još, mogle da se bace u potragu za privatnim vlasnikom je i devet banja. Od prodaje ih, njih sedam, dele sporovi sa PIO fondom dok su dve postupak okončale,ali PIO nije upisao stečena prava. I sporovi kao da su zastali, kod većine se pravne radnje ne sprovode – godinama.