ISTRAŽUJEMO Šta je bilo sa analizom finansija prestonice: Beograd rizičan za republički budžet

Umesto da bude najmanje fiskalno rizičan, Grad Beograd je trn u oku Međunarodnog monetarnog fonda. Ne zbog brige ove finansijske institucije za stanje u javnim finansijama glavnog grada, nego zbog mogućih posledica po republički budžet.

Nemogućnost da finansira svoje obaveze značila bi povećane transfere odnosno novac iz republičke kase. To onda predstavlja rashode na koje se inicijalno nije računalo. Takvi rashodi mogli bi, posledično, uticati i na visinu deficita budžeta Srbije. A Vlada je, mada to ne bi bilo prvo prekršeno obećanje dato MMF-u, dala reč da deficit neće prelaziti tri odsto vrednosti BDP-a.

Vlada je Fondu obećala i da će angažovati eksternog konsultanta koji bi do septembra ove godine trebalo da uradi podrobnu analizu finansija Beograda. I da Vladi u iscrpnom izveštaju predoči kako stoje stvari, ne bi li se očajao proces donošenja narednog budžeta.

Kako je rečeno, izveštaj bi trebalo da sadrži trenutnu finansijsku poziciju Beograda, ključne rizike i ključne projekcije za naredne tri godine.

Forbes Srbija saznaje od dobro upućenih izvora da je za potrebe izrade analize angažovana konsultantska kuća Ernst & Young. I to krajem maja ove godine.

Saznajemo i da njihovi analitičari imaju poteškoća da od nadležnih u gradu dobiju sve potrebne informacije kako bi u dogovorenom roku mogli da sačine traženi izveštaj.

Forbes Srbija poslao je upit pomenutoj konsultanstkoj kući u vezi sa ovom analizom, ali nismo dobili nikakav odgovor.

Istovremeno, pitanja smo uputili i na adresu Ministarstva finansija, sa pretpostavkom da je ono bilo nadležno za angažovanje konsultanta koji bi uradio analizu.

Dokaza da je sproveden neki javni postupak izbora eksternog konsultanta nema. I to smo, između ostalog, pitali Ministarstvo finansija, ali do objavljivanja teksta nismo dobili nikakav odgovor.

Drugim rečima, nemamo potvrdu, ali ni demanti da je Ernst & Young izabran bez javnog poziva, odnosno tendera za izbor konsultanta. Niti smo dobili informacije koliko je ova usluga plaćena i kada se očekuje izveštaj. Kao i da li su tačni navodi da nadležni u gradskim strukturama ne sarađuju najbolje sa konsultantima koji bi trebalo da prikupe podatke o stvarnom stanju u kasi Beograda.

Naši izvori kažu da ne isključuju mogućnost da budžet Beograda pretrpi i treći rebalans ove godine. Razlog je loše poslovanje glavnih javnih komunalnih preduzeća, ali i rast nekih drugih rashoda sa kojima se grad suočava.

Beograd je tokom ove godine dva puta prekrajao kasu. Najpre na proleće, a onda i početkom leta ove godine. Poslednji rebalans je, navodno, urađen zbog većih očekivanih prihoda. Činjenica da su njime povećani i rashodi, a i deficit gradskog budžeta.

Kako je Forbes Srbija već pisao, umesto inicijalnih 7,1 milijarde dinara iznosiće 9,7 milijardi.

Samo gubici tri vodeća javna komunalna preduzeća Beograd-puta, Gradskog saobraćajnog preduzeća i Beogradskih elektrana na kraju 2025. premašili su 1,7 milijardi dinara.

Ministarstvo krije koje kompanije su se prijavile za učešće u projektu Đerdap 3: Tajnovita akumulacija

Iz nadležnog Ministarstva rudarstva i energetike nisu odgovorili na pitanja Forbes Srbija kojih to šest kompanija se odazvalo na njihov poziv za strateško partnerstvo na projektu Đerdap 3. Resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović nedavno je obelodanila da je šest kompanija poslalo pismo zainteresovanosti. Drugim rečima, odazvalo se pozivu koji je trajao do 25. juna, a kojim su američke kompanije pozvane da iskažu zainteresovanost za učešće u projektu izgradnje hidroelektrane Đerdap 3.

Poziv je, podsetimo, usledio preko ambasade SAD-a u Beogradu, a na osnovu Međudržavnog sporazuma dve zemlje u oblasti energetike. Osim toga što u pomenutom Ministrarstvu nisu želeli da nam odgovore kojih šest kompanija je iskazalo zainteresovanost, nismo saznali da li je među njima i američki Behtel. To je posebno zanimljivo zbog činjenice da je upravo ova kompanija još pre nekoliko godina prepoznata u javnosti kao mogući strateški partner države na projektu Đerdap 3.

Takođe, ostali smo uskraćeni i za odgovor na pitanje da li su svih šest kompanija iz Sjedinjenih Američkih Država. To se gotovo izvesno može pročitati iz ranije upućenog javnog poziva. Ipak nadležni to nikada eksplicitno nisu potvrdili ili demantovali. U Ambasadi SAD-a, pak, ranije su za Forbes Srbija rekli da odgovore na pitanja u vezi sa tim potražimo upravo od Ministarstva rudarstva i energetike.

Prema rečima Dubravke Đedović pristigle ponude će sada analizirati Radna grupa Vlade. Ova grupa, inače, ovlašćena je da u ime Vlade Srbije vodi proces izbora strateškog partnera na projektu Đerdap 3.

Preciznije, Radna grupa će izabrati jednog ili više ponuđača. Oni će onda ili pristupiti pregovorima ili će učestvovati u procesu konkurentskog nadmetanja za svaki projekat, iz redova kompanija koje su se odazvale javnom pozivu. I to u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast javnih nabavki. SAD neće imati nikakvu ulogu u izboru ponuđača. Sve ovo navedeno je u pomenutom Sporazumu Srbije i SAD u oblasti energetike koji je na snazi od 2024.

Drugim rečima, Radna grupa koju čine predstavnici Vlade Srbije doneće odluku ko ispunjava kriterijume za učešće u ovom projektu. Odnosno šta će biti naredna faza postupka. Ono što je već sada poznato je da će partner države svakako biti američka kompanija. Da li će biti direktno odabrana ili će se nekoliko njih međusobno takmičiti za status strateškog partnera, odlučiće Radna grupa.

Izgradnja naftovoda Srbija – Mađarska ipak neće još početi: Srušen tender za stručni nadzor

Tender koji sprovodi naručilac posla izgradnje naftovoda od Srbije do Mađarske, državno preduzeće Transnafta nikako da se privede kraju. Ovoga puta, zapelo je kod izbora stručnog nadzora.

Prema rešenju koje je donela Komisija za zaštitu prava, a postupajući po žalbi, deo tendera za izbor stručnog nadzora je srušen. Naime, Komisija je usvojila žalbu konzorcijuma koji predvodi firma Biro Veritas (Bureau Veritas) i naložila ponavljanje postupka.

Usvojen je kao osnovan zahtev za zaštitu prava konzorcijuma i naloženo je da se delimično poništi postupak javne nabavke.

Pojašnjenja radi, nabavka nazvana izgradnja naftovoda granica Mađarske – Novi Sad ima dve partije. Jedna se odnosi na izgradnju samog naftovoda, a druga na izbor stručnog nadzora na toj izgradnji. Delimično poništenje zapravo znači da će postupak izbora stručnog nadzora biti ponovljen, dok je izbor izvođača već obavljen i tu se ništa ne menja.

Inače, tender je raspisan decembra 2025. a procenjena vrednost obe partije je 15,4 milijarde dinara bez PDV-a. Samo partija koja se tiče izbora stručnog nazdora procenjena je na 599 miliona dinara.

Kako piše u rešenju Komisije, naručilac posla, odnosno Transnafta, donela je 12. maja ove godine Odluku o dodeli ugovora. Kao najpovoljnija ocenjena je ponuda konzorcijuma ili grupe ponuđača koju predvodi SGS doo. Tu su i firme Project Biro Utiber, SGS Czech Republic, Petrol Projekt, kao i Preventiva 012 iz Požarevca. Oni su ponudili cenu od 550,9 miliona dinara sa PDV-om.

Kako je Forbes Srbija pisao, na Portalu javnih nabavki Odluka o dodeli ugovora objavljena je 12. maja. Iz nje se vidi da je osim pobedničke postojala i ponuda za stručni nadzor koju je dao konzorcijum okupljen oko kompanije Biro Veritas. Reč je o ćerki firmi kompanije istog naziva iz Francuske. Njihova ponuda, kako stoji na Portalu javnih nabavki, bila je 667,9 miliona dinara sa PDV-om.

Opširnije u tekstu na našem portalu.

OTKRIVAMO Gradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona staje na tri meseca

Uprkos nedavnim izjavama predstavnika vlasti da će Nacionalni stadion biti završen do početka EXPO 2027 izvesno je da se to neće dogoditi. Tokom nedavne posete Forbes Srbija gradilištu u Surčinu potvrđeno nam je da je planirano da stadion bude završen početkom 2028. Jedan od glavnih razloga za probijanje rokova bila je potreba da se stabilizuje i učvrsti tlo na kojem je u toku izgradnja stadiona.

Kako nam je objašnjeno, postavljeno je oko 2.300 šipova za potrebe izrade temelja što je osiguralo da nema pomeranja objekta odnosno da ne može da „tone“ zbog terena na kojem se nalazi.

Međutim, jedan od razloga zašto su rokovi završetka Nacionalnog stadiona pomereni na početak 2028. jeste i to što će gradnja ovog objekta biti zaustavljena na tri meseca.

Prema informaciji do koje je došao Forbes Srbija, radova na stadionu neće biti od sredine maja do sredine avgusta sledeće godine. Odnosno, u vreme trajanja EXPO 2027.

Kako nam je rečeno, jedan od razloga je bezbednost posetilaca Ekspo događaja. Očekuje se da ova manifestacija privuče veliki broj građana. Deo manifestacije najbliži stadionu biće tzv. Zona najboljih praksi i korporativna zona sa montažnim objektima i velikim senilom, kroz koju će prolaziti gosti.

Drugi izazov je logistički. Prilaz Ekspo kompleksu sa autoputa, obilaznice oko Beograda i puta Novi Beograd-Surčin, dobrim delom ide pored gradilišta Nacionalnog stadiona. Stadion se nalazi između hala i glavnog ukrštanja saobraćajnica koje vode do celog kompleksa.

Takođe, stadion je i na poziciji koja je između hala Ekspa i železničke stanice kroz koju će prolaziti posetioci. Prolazak velikog broja kamiona i građevinskih mašina verovatno ne bi bio ni lep prizor za one koji dolaze na izložbu.

Tokom nedavne posete, mogli smo da se uverimo da je pri kraju izrada metalne konstrukcije na koju će biti postavljen krov stadiona, a u toku je bilo postavljanje elemenata koji će činiti tribine.

Međutim, kako je reč o izradi osnovnog dela konstrukcije stadiona, jasno je da predstoji još mnogo radova na unutrašnjosti objekta.

ISTRAŽUJEMO Ovo su velika preduzeća u Srbiji koja imaju nula zaposlenih: Ko je u društvu BW Galerije

U Srbiji, prema podacima iz Godišnjeg izveštaja o poslovanju privrede APR-a, postoji pet velikih preduzeća koja nemaju zaposlene. Tačnije kojima je broj zaposlenih nula.

„U 2025. na privredna društva bez zaposlenih odnosi se 29,3 odsto ili 32.773 društva, koja čine značajan segment domaće privrede. Najviše ih je evidentirano u sektoru trgovine na veliko i malo, stručne, inovacione i tehničke delatnosti, prerađivačke industrije i građevinarstva. Među njima, 98,5 odsto je mikro, malih je 423, srednjih 48, a velikih pet“, stoji u ovoj publikaciji.

Razvrstavanje preduzeća po njihovoj veličini reguliše Zakon o računovodstvu. I na osnovu njegovih odredbi se njima dodeljuje ova „titula“. Kriterijumi su broj zaposlenih, ostvareni poslovni prihodi i ukupna aktiva nekog preduzeća. Da bi bilo razvrstano u neku od kategoriji – mikro, malo, srednje ili veliko – preduzeće mora da ispunjava dva od ova tri kriterijuma.

Forbes Srbija istraživao je koja preduzeća u Srbiji imaju nula zaposlenih, a po druga dva kriterijuma spadaju u velika. U kojim sektorima posluju i čime se bave?

Iako ih prema pomenutom Godišnjem izveštaju o poslovanju ima pet, suštinski samo dva velika preduzeća ispunjavaju zakonom propisane kriterijume da budu u ovoj grupi. Razlog za to su zakonom dozvoljeni izuzeci.

Naime, prema podacima koje je Forbes Srbija dostavila Agencija za privredne registre, u Srbiji je u stvari 10 velikih privrednih društava koja se svrstavaju u velika. Njih pet zapravo su investicioni fondovi kojima upravljaju Društva za upravljanje investicionim fondovima. I kao takvi nisu u obavezi prema pomenutom Zakonu o računovodstvu da ispunjavaju nijedan od navedenih kriterijuma kako bi bili svrstani u velika. To mesto im pripada po automatizmu.

Dobar primer ovakvog društva je investicioni fond TS ventures fond doo Beograd. Vlasnik 98,35 odsto ovog fonda je Telekom Srbija, dok 1,65 odsto vlasništva je u rukama upravo Društva za upravljanje fondom TS Ventures.

Podaci iz finansijskih izveštaja pokazuju da ovaj Fond ne ispunjava niti jedan kriterijum da bi imao status velikog. Ali je tu automatski svrstan. Tako objašnjavaju u Agenciji za privredne registre.

Osim ovoga, tu su FQV I doo, fond koji ima na desetine vlasnika. Njime upravlja Društvo za upravljanje investicionim fondom Fifth Quarter Ventures. Jedan od suvlasnika je i državni Fond za inovacionu delatnost.

Nijedno od tih preduzeća nema zaposlenih, a ni po drugim kriterijumima ne ispunjava uslove da bude veliko.

Među onih pet koje prepoznaje Godišnji izveštaj o poslovanju privrede je firma BW Galerija. U vlasništvu je, kao i ceo Beograd na vodi, arapske kompanije Igls Hils i države Srbije. Osnovana je septembra 2017. a pretežna delatnost je iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima.

Prema finansijskom izveštaju iz 2025. ova kompanija imala je poslovne prihode od 5,67 milijardi dinara, odnosno vrednost ukupne aktive od 27,9 milijardi dinara.

Pošto su kriterijumi za razvrstavanje u veliko preduzeće prihodi veći od 40 miliona evra, odnosno vrednost aktive veća od 20 milione evra, nesumnjivo je da oni pripadaju toj grupi.