Koliko nas koštaju pruge, a šta je sporno u tenderu za sanaciju železničkih stanica

Počinje prijavljivanje za legalizaciju: Ovo su svi saveti kako da prođete proceduru i na šta da obratite pažnju

Osmog decembra počelo je podnošenje prijava za legalizaciju. Poslednji dan do kada građani mogu da podnesu prijavu je 6. februar 2026. U poplavi kontradiktornih informacija, namera nam je da u ovom tekstu jasno skrenemo pažnju na to šta u narednom periodu treba da se uradi u ovoj administrativnoj proceduri.

Pre svega, želimo da damo kratku i jasnu informaciju šta građani moraju da učine kako bi ostvarili pravo na legalizaciju po novousvojenom Zakonu. Takođe, građani se u ovom tekstu mogu upoznati sa tim šta bi trebalo da učine da bi to pravo ostvarili u najkraćem roku, na optimalan način.

U ovom momentu nužno je skrenuti pažnju i na to kako bi u toj proceduri trebalo da postupaju zaposleni u opštinama i poštanskim ekspoziturama. Oni su zaduženi da pružaju pomoć građanima u podnošenju prijava za legalizaciju. Oni su pre svega dužni da postupaju u skladu sa zakonom. Pogrešne instrukcije i uputstva nadređenih ta lica ne oslobađaju od odgovornosti za nezakonito postupanje.

Zaposleni u Agenciji za urbanizam i prostorno planiranje (Agencija) i Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) dužni su da postupaju u skladu sa novim Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, ali i sa drugim zakonima. Pre svega zakonima koji uređuju elektronski dokument, elektronsku upravu i postupak upisa u katastar.

Termin „legalizacija“ u ovom tekstu koristimo ciljano, jer svako ko negira da se upisom u katastar po novom zakonu vrši legalizacija, odnosno ozakonjenje objekta, istovremeno potvrđuje i da je neustavan ovaj poslednji u nizu zakona o legalizaciji. Neustavan u domenu umanjenja prava stečenih Zakonom o ozakonjenju i ranijim zakonima.

ISTRAŽUJEMO Kvazi liberalizacija na Bajatovićev način: Da li je osnivanje Gas infrastrukture u skladu sa propisima i šta Rusi imaju sa tim

„To je nešto što smo u elektroenergetskom sektoru već uradili. Imamo posebne kompanije koje se bave prenosom električne energije, proizvodnjom i distribucijom. Sad to isto radimo u gasnom sektoru. To je reformski proces koji će pre svega doprineti da sektor bude uređeniji, a da i u budućnosti budemo sigurniji i što se tiče izgradnje novih gasovoda i što se tiče snabdevanja gasom“.

Na ovaj način je resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović obrazložila odluku da se osnuje novo preduzeće Gas infrastruktura koje će biti operator transportnog sistema. Preciznije, ovo preduzeće, zvanično osnovano 4. decembra ove godine, biće vlasnik gasovoda, a pretežna delatnost mu je iznajmljivanje i upravljanje sopstvenim ili iznajmljenim nekretninama.

Prema osnivačkom aktu može da se bavi i svim drugim delatnostima, izuzev da bude proizvođač i snabdevač gasom. Posao snabdevača i dalje je u rukama Srbijagasa.

Tender za sanaciju stanica u Novom Sadu, Bačkoj Topoli i Subotici: Čekaju li nas veštačenje i arbitraža

Tender koji je Infrastruktura železnice Srbije raspisala, a kojim se traži projektovanje i izvođenje radova na sanaciji krila A i D stanice Novi Sad, kao i stanica Bačka Topola i Subotica, dodatno će poskupeti ovaj ionako veoma skup projekat. Uz to, potencijalno može i da zakomplikuje ionako komplikovanu situaciju nastalu nakon pada nadstrešnice.

Na Portalu javnih nabavki ne navodi se procenjena vrednost radova. Međutim, Infrastruktura železnice Srbije objavila je da je Vlada za ove namene izdvojila 453,75 miliona dinara odnosno oko 3,9 miliona evra (uz još oko 1,3 miliona evra za uređenje stajališta tehničko-putničke stanice Novi SAD). Imajući u vidu da je predviđena sanacija praktično četiri objekta (krila A i D su tehnički posmatrano zasebne celine), može se naslutiti da nije reč o preterano obimnim radovima.

Oni su, ipak, kako se može videti iz tenderske dokumentacije, neophodni na osnovu inspekcijskih nadzora sprovedenih nakon pada nadstrešnice, kao i elaborata o proveri statičke stabilnosti objekata.

Potvrđen još jedan kredit države za Moravski koridor: Cena puta gotovo utrostručena, završetak kasni više od dve godine

Do kraja 2021. imaćemo auto-put do Kruševca, do kraja 2022. Čačak – Kraljevo, a Kraljevo – Kruševac će biti gotov do kraja 2023. Odlično. Brzo i efikasno… Za četiri godine će kompletan auto–put biti završen“. Ovako je pre tačno šest godina govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljući svečano početak radova na izgradnji Moravskog koridora.

Malo pre toga, država je sa američko-turskim konzorcijumom Behtel – Enka potpisala ugovor o izgradnji pomenutog puta. Vrednost projekta je utvrđena na 745 miliona evra, s tim što se zbog nepredviđenih okolnosti ona može povećati maksimalno 20 odsto. Drugim rečima, auto-put od Pojata do Preljine, planiran u dužini nešto većoj od 112 kilometara, ne bi smelo da košta više od 900 miliona evra.

Šest godina kasnije, auto–put nije završen. Novi rok za završetak najavljuje se tek za jun naredne godine, tri godine nakon prvobitno utvrđenog roka.

Cena je, pak, u odnosu na prvobitno utvrđeno gotovo utrostručena. Ako je i ovih 252 milijarde dinara ili nešto više od 2,15 milijardi evra konačna vrednost.

OTKRIVAMO Koliko će nas koštati održavanje koloseka za brzinu od 200 km/h: U kakvom su stanju pruge u Srbiji

I pored „nesumnjivih aktivnosti“ na realizaciji projekata rekonstrukcije, modernizacije i izgradnje železničke infrastrukture u Srbiji, stanje je i dalje ispod proseka zemalja članica Evropske unije, navodi se u predlogu Nacionalnog programa železničke infrastrukure. U ovom dokumentu se, između ostalog, ukazuje na dugogodišnje nedovoljno ulaganje u održavanje železničke infrastrukture.

Železničke pruge kojima upravlja Infrastruktura železnice Srbije stare su više od jednog veka. Više od 55 odsto svih pruga izgrađeno je u 19. veku. Prosečna starost koloseka je oko 55 godina, a elektrotehničkih postrojenja između 30 i 40. Značajno se povećava i dužina pruga na kojima je smanjena najveća dopuštena brzina vozova.

Ovo su podaci iz predloga Nacionalnog programa javne železničke infrastrukture za period 2025-2029. Predlog dokumenta je dostupan na sajtu e-konsultacije. Objavilo ga je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Iako su projektovane brzine na železničkim prugama znatno povoljnije, zbog istrošenosti elemenata železničke infrastrukture proisteklog dugogodišnjim i akumuliranim nedovoljnim održavanjem, samo na 232,3 kilometara ili 6,27 odsto od ukupne dužine koloseka u Srbiji, vozovi saobraćaju brzinama većim od 100 kilometara na čas.

Sa druge strane, na 1.712 kilometara ili na 46,23 odsto od ukupne dužine koloseka, vozovi saobraćaju brzinama ispod 60 kilometara na čas.

Nacionalni program je, kako se navodi, osnovni dokument kojim se određuju prioriteti razvoja, izgradnje, rekonstrukcije, obnove i održavanja funkcionalnosti železničke infrastrukture, za period od pet godina.