Forbes Srbija pregled nedelje: Novi slučaj Prokop, novi kvadrati na Vračaru...

Novi slučaj Prokop? Radovi na stanici Novi Beograd se izvode zbog problema s nosivošću konstrukcije i bez dozvole

Radovi na sanaciji stubova koji drže most na kojem je železnička stanica Novi Beograd izvode se bez odobrenja.

Razlog je potreba da se rekonstrukcijom obezbedi veća nosivost ovog mosta kojim saobraćaju voz Soko, Inter Regio i Beo voz, a koji je izgrađen pre 55 godina.

Kako se vidi iz sistema za izdavanje građevinskih dozvola, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pribavilo je lokacijske uslove za izvođenje radova u junu ove godine.

Potom je Ministarstvo podnelo zahtev za dobijanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova na rekonstrukciji mosta na železničkoj stanici. Međutim, odbijeni su 15. avgusta.

Usledio je novi zahtev koji je u sistemu zaveden 22. septembra. Njegovo rešavanje je u toku.

Ipak, kako smo se uverili na terenu, radovi na stubovima uveliko traju što sugeriše da se izvode bez dobijenog odobrenja.

Kako se može videti iz dostupne dokumentacije, postoji niz konstatacija koje ukazuju na stanje konstrukcije stanice.
U idejnom rešenju najpre se konstatuje da konstrukcija mosta „nije izvedena u celosti prema prvobitno urađenoj projektnoj dokumentaciji“. S tim u vezi, navodi se da je promenjen broj i prečnik šipova na pojedinim temeljima dok su pojedini nosači koloseka sanirani dodavanjem kablova za prednaprezanje zbog kvaliteta betona koji nije odgovarao onom iz projekta.

Telekomove antene kupcu donele milijarde i najveći rast dobiti u Srbiji: Ko je lane najviše uvećao, a ko smanjio profit

Ne znamo da li bi uspeh bio isti da je ostao stari vlasnik imovine, te Sky Towers Infrastructure upisao se kao firma kojoj je lane najviše porastao profit. Ima veze i što je ovo preduzeće i formalno proradilo tek krajem 2023. kada je njegova „majka“, Actis Luna Telekom Tower, od Telekoma Srbija kupila antenski sistem. A Telekom je sada jedan od njihovih najvrednijih klijenata.

Iznajmljivanje antena i prateće infrastrukture, Sky Towers Infrastructure lane je donelo čak 3,2 milijarde dinara poslovnih prihoda. Naspram 130 miliona koliko su uspeli da ostvare tokom 2023. godine. Ali su vlasnici nekadašnjih Telekomovih antena, kako se vidi iz osnivačkog akta, postali tek u decembru 2023. godine.

Prošlu godinu su tako završili sa profitom od 2,6 milijardi dinara, naspram oko 51 miliona koliko su zaradili u 2023.

Napomene uz finansijski izveštaj ove firme pokazuju i da im je prodavac, Telekom Srbija, danas među glavnim klijentima. Na kraju prošle godine od njega su potraživali 234 miliona dinara.

Rezultat Sky Tower Infarstructure primetila je i Agencija za privredne registre u ediciji „Sto naj“. Pažnju je privukao na listi kompanija sa najvećim dobitkom.

Sky towers infrastructure bavi se uslugama iz oblasti telekomunikacija kao nezavisna kompanija za telekomunikacione tornjeve na teritoriji Balkana. Na listi „Sto naj“ po dobitku drži 51. mesto. Vlasnik firme je Actis Luna Telecom Tower Beograd.

Drugi na listi najvećih skokova dobitka je firma Elixir Craft iz Šapca. Deo je Elixir Grupe. Firma je osnovana 2018. godine i registrovana za nespecifične građevinske radove.

Kako napominju u izveštaju o poslovanju, ova firma pruža usluge u oblasti izgradnje i održavanja. Imaju tim za upravljanje građevinskim i mašinskim radovima, pružaju uslugu „ključ u ruke“.

Profit je lane značajno porastao i kompaniji MPZ-Agrar iz Novog Sada. Reč je o jednoj od firmi koja pripada bračnom paru Matijević, Zori i Petru. Osnovna delatnost je gajenje žita.

Interesatno je da je profit ove firme prošle godine bio daleko veći od njenih poslovnih prihoda. MPZ-Agrar je naime imao poslovne prihode od 226 miliona dinara, tri miliona manje nego godinu pre. Profit, je međutim, dostigao skoro 2,3 milijarde dinara. Približan skok su zabeležile i Lili drogerije, pa ih APR zajedno komentariše.

Opširnije u tekstu Forbesa Srbija.

Poskupeli radovi na izgradnji garaže u Skerlićevoj: Izvođač naišao na šaht Železnice i cisternu za mazut

Izgradnja podzemne garaže „Skerlićeva“ u Beogradu poskupela je za oko 18,3 miliona dinara, usled nastupanja „nepredviđenih okolnosti“. U toku realizacije ugovora izvođač radova je naišao na šaht Železnice. Pored toga je konstatovano da na lokaciji postoji podzemna cisterna za mazut koja služi za grejanje Narodne biblioteke Srbije koju je, sada, potrebno zaobići.

Na portalu Javnih nabavki objavljeno je obaveštenje o izmeni ugovora koji se odnosi na izgradnju garaže sa izradom tehničke dokumentacije.

Ugovor za izgradnju ove garaže zaključen je u maju 2022. nakon postupka javne nabavke koji je sprovelo Javno komunalno preduzeće Parking servis.

Ugovor je dodeljen firmama W.D. Concord west, Teming electrotechnology, Mašinoprojekt KOPRING a.d. Beograd, DBS d.o.o, Elektrozapad i Premer Savković. Za većinu posla, 88 odsto, zadužen je W.D. Concord West.

Prvobitna vrednost ugovora ugovora iznosila je 1.199.274.300 dinara. A posle ovih izmena iznosi 1.217.533.980 dinara – bez PDV-a.

Kako stoji u obrazloženju izmene ugovora, razlog za poskupljenje je to što je potrebna izmena dela tehničke dokumentacije. Potrebna je korekcija idejnog rešenja, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje – usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.

U toku realizacije osnovnog ugovora izvođač radova je naišao na šaht Železnice, koji nije bio definisan u lokacijskim uslovima Železnice.

To zahteva lokalnu izmenu geometrije podrumskih zidova u zoni šahte, odnosno izmenu u projektima arhitekture, konstrukcije i obezbeđenja temelja jame, te je neophodno izvršiti izmenu građevinske dozvole.

Osim toga, u toku realizacije ugovora, konstatovano je da na lokaciji postoji podzemna cisterna za mazut.

Cisterna služi za potrebe grejanja Narodne biblioteke, pa je neophodno da se izvrši i izmena izlazne rampe, kako bi cisterna bila zaobiđena, što povlači i znatne izmene tehničkog bloka objekta garaže koji je u toj zoni.

Urbanizam i novi kvadrati na Vračaru: Broj stanovnika u bloku kod Južnog bulevara biće povećan za još 3.000 ili 60%

U bloku između nekoliko ulica na Vračaru, u blizini Južnog bulevara, razmatra se mogućnost izgradnje još 66.300 novih stambenih kvadrata. A procena je da će broj stanovnika na tom prostoru u budućnosti porasti za više od 3.000.

Reč je o bloku između ulica Todora od Stalaća, Jovana Rajića, Sazonove, Đerdapske, Južnog bulevara i planirane trase unutrašnjeg magistralnog prstena na Vračaru. U njemu još dominiraju niži objekti odnosno porodične kuće što ga, iz ugla investitora u nekretnine, čini pogodnim za gradnju većih stambenih zgrada.

S druge strane, stanari se odavno suočavaju sa problemom raspoloživog parkinga, malim uređenim parkovskim površinama za decu i drugim komunalnim problemima. I osnovna škola obuhvaćena ovim planom ima problem kapaciteta odnosno manjka učionica da bi primila sve đake čiji roditelji žele da tu upišu decu.

Trenutno u ovom bloku ima 1.913 stanova. Planira se još 1.168 novih, čime bi ukupan broj stanova u ovom delu grada mogao da poraste na 3.081. Tako se ovim planom predviđa da broj kvadrata poraste sa postojećih 136.150 na 202.450.

Kada se radi o broju stanovnika, u ovom bloku ih je trenutno 5.356. Projekcija је da će u budućnosti da ih bude još 3.271. Time bi ukupan broj stanovnika u budućnosti mogao da iznosi 8.627.

To su podaci u Nacrtu plana detaljne regulacije za ovaj blok. Do 22. oktobra svi zainteresovani mogu da dostave svoje mišljenje, primedbe, sugestije na predložena rešenja.

Plan detaljne regulacije predstavlja osnov za izdavanje lokacijskih uslova potrebnih za gradnju na osnovu kojih se kasnije pribavlja građevinska dozvola.

Prema nacrtu plana, prostor koji je njime obuhvaćen podeljen je na devet blokova.

ISTRAŽUJEMO Sporne izmene Krivičnog zakonika: Šta se (ne)menja kod zloupotrebe javnih nabavki

Ukoliko Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o krivičnom postupku bude identičan postojećem nacrtu, nabavke na koje se usled brojnih izuzeća ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, i nadalje će biti izvan radara.

Stručnjaci koji su za Forbes Srbija analizirali postojeći nacrt kažu da s obzirom na broj izuzeća od primene propisa koji reguliše javne nabavke neophodno je da se i one obuhvate izmenama krivičnog zakonika. I one na koje se propis ne primenjuje zbog male vrednosti, a pogotovo na one na koje se zbog međunarodnih ugovora, direktnih pogodbi ili leks specijalisa zakon ne primenjuje.

EXPO 2027 je odlična ilustracija za to, kaže Dragan Dobrašinović, stručnjak za javne nabavke. On upozorava da se u Srbiji najveći broj finansijski najvrednijih infrastrukturnih projekata zapravo realizuje mimo tendera. Drugim rečima, tamo gde je mogućnost za korupciju najveća, zaobilaze se propisi o javnim nabavkama.

Forbes Srbija istraživao je šta se tačno menja u postojećem krivičnom zakoniku kada je reč o javnim nabavkama, a šta se ne menja, a trebalo bi?

Dobrašinović naglašava da član 228. Krivičnog zakonika koji se odnosi na zloupotrebe u slučaju javnih nabavki i u postojećem zakonu nije dobro rešen. Postoje brojne nedorečenosti koje će, što se može videti iz nacta izmena i dopuna, ostati.

„Suština je da ta odredba i sada propisuje da će se kazniti onaj ko u procesu javne nabavke podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima ili se protivno zakonu dogovara sa drugim ponuđačima ili naručiocem… To je potpuno naopako, jer podrazumeva da vi najpre ističete krivicu ponuđača, a najodgovorniji je naručilac. Dakle, onaj ko sprovodi javnu nabavku. U njemu je problem, ne u ponuđačima“, upozorava Dobrašinović.

On nadalje kaže da je logično što u koruptivnoj državi sam predlagač zakona nema interes da donosi propis kojim se on sam kažnjava.

„To bi bilo isto kada biste od silovatelja očekivali da predloži propis kojim se gone silovatelji. Isto je i sa ovim. Da je ova zemlja uređena, ne bi bilo korupcije i elemenata krivičnog dela u javnim nabavkama u meri u kojoj ih ima. A najodgovorniji za to su upravo oni koji sprovode nabavku. I logično je da urade sve kako bi izbegli sami sebe da kažnjavaju“.

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da je najspornije to što izmene krivičnog zakona ne podrazumevaju jasno i one nabavke na koje se iz raznih razloga ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama.

„Veliki je broj nabavki koje su izuzete iz opšteg pravnog režima i to po različitim osnovama. Postavlja se onda pitanje kod kojih nabavki bi moglo postojati ovo krivično delo, a kod kojih ne. Jer ovako se može tumačiti da zloupotrebe kod nabavki na koje se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje neće podlegati krivici. Zato bi krivična odgovornost trebalo da postoji i u brojnim slučajevima kada se na konkretnu nabavku ne primenjuje zakon o javnom nabavkama. To se ovakvim izmenama ne obezbeđuje ili barem nije jasno da li se obezbeđuje“, kaže Nenadić za Forbes Srbija.

On upozorava da aktuelni Zakon o krivičnom postupku, ali ni predložene izmene, ne kriminalizuju slučajeve koji su zapravo najteža povreda zakonskih obaveza. Objašnjava da se to odnosi na situaciju kada se zaključi ugovor, a postupak nije raspisan, niti je vršena procena vrednosti.

„Ispada ovako da ako nije raspisan postupak javne nabavke onda nema elemenata za krivično gonjenje. A zapravo je to najteži oblik zloupotrebe. Slično je i u slučajevima javno-privatnog partnerstva. Odličan primer je dovršetak izgradnje Prokopa. Upozoravali smo da to jeste neki oblik javno-privatnog partnerstva ali on nije sproveden po pravilima“, objašnjava Nenadić.