Nastavak legalizacije, novi rizici: Kako građani mogu da se zaštite od zloupotreba i podnesu prigovor na prijave?

Najnoviji zakon koji uređuje legalizaciju propisuje da su prijave za legalizaciju mogle da se podnesu do 5. februara 2026.

Po tom istom zakonu, zainteresovana lica mogu u naknadnom roku od 30 dana da podnesu prigovor na podnete prijave.

Iako je Ministarstvo produžilo rok za podnošenje prijava za tri dana, to ne znači da je srazmerno produžen i rok za podnošenje prigovora.

Dakle, prigovor na konkretnu prijavu za legalizaciju građani mogu da podnesu najkasnije 7. marta 2026.

Da bi zainteresovano lice zaštitilo svoja prava povređena konkretnom legalizacijom, prvo mora da proveri da li je u odnosu na konkretnu lokaciju neko podneo prijavu za legalizaciju i šta se tom prijavom traži.

Zainteresovani građani se pitaju: Gde i kako mogu da provere da li je podneta prijava za legalizaciju kojom se ugrožavaju njihova prava? Gde i kako mogu da podnesu prigovor na takvu prijavu?

Na suzama mladunčeta: Preprodavci iskoristili viralnog majmuna, cena igračke skočila i više od 10 puta

Jedno napušteno šestomesečno mladunče makaki majmuna iz Japana, jedan plišani orangutan i internet koji ne zna za meru.

Tako je počela priča koja je za svega nekoliko dana pretvorila igračku od 19,99 dolara u globalni deficit. I novu metu preprodavaca.

Podsetimo, emotivna priča dolazi iz Zoološkog vrta Ičikava u Japanu, kada je mladunac majmuna, pod imenom Panč, pronašao utehu u plišanoj igrački nakon što ga je majka odbacila po rođenju.

Nakon što su snimci malog Panča, koji se grčevito drži IKEA modela DJUNGELSKOG, obišli svet, police su se ispraznile brže nego što je algoritam stigao da „izbaci“ sledeći video.

Od Japana i SAD do Južne Koreje, pa i Srbije, igračka je nestala sa lagera.

Paralelno s tim, pojavili su se oglasi na eBay i Mercari sa cenama koje su skočile i na više od 300 dolara.

Centralne banke stale sa ublažavanjem monetarne politike, Davos još odjekuje: Spremaju li nam se veće kamate

Nakon tri uzastopna smanjena, američka Centralna banka (FED) zadržala je postojeću stopu referentne kamate u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto.

Time je institucija kojom i dalje rukovodi Džerom Pauel, čovek koga mediji označavaju kao branu Trampovoj samovolji, ukazala da u SAD i dalje postoje ozbiljne neizvesnosti i strah od inflacije.

Isto je učinila i Evropska centralna banka. Doduše, peti put u poslednje vreme zadržala je glavnu kamatnu stopu na nivou od dva odsto, takođe se pozivajući na neizvesnosti.

I Narodna banka Srbije je odlukom od pre nekoliko dana zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto.

Iako ne očekuje, kako kaže, skok inflacije nakon prestanka važenja Uredbe o ograničenim maržama. Strahovi i neizvesnosti ipak postoje, inače bi odluka bila drugačija.

Od nacionalnih parkova do Beograda na vodi: Ovo su planovi kojima Vlada Srbije ruši red u državi

Do pre 10 godina prostorni planovi područja posebne namene (PPPPN) donosili su se za nacionalne parkove, kulturna dobra, planiranje različitih koridora autoputeva i pruga. Za prostore namenjene eksploataciji ruda i razne energetske projekte.

Međutim, 2015. godine, takav planski dokument donet je i za deo teritorije glavnog grada na kojem se realizuje projekat Beograd na vodi. Od tada, PPPPN je počeo da se donosi i za druge delove Beograda.

U međuvremenu je donet i PPPPN za područje u Surčinu gde se gradi Nacionalni stadion i objekti za EXPO.

Iako su ovo mahom projekti u kojima potpuno ili delimično učestvuje država, u poslednje vreme se donose i za one gde su investitori u potpunosti privatni. Čak i za stambena naselja.

U procesu donošenja je PPPPN za deo Zemun polja gde će se graditi, između ostalog, stambeno naselje.

U izradi je i PPPPN za prostor između između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića u opštini Čukarica.

OTKRIVAMO Američka kompanija zaplenila pančevačku Azotaru po nalogu izvršitelja: Da li je i koliko vlasnik dužan

Na pančevačku Azotaru 25. februara upisana je zaloga zbog dugova aktuelnog vlasnika, na osnovu koje bi fabrika mogla da bude prodata radi namirenja tog potraživanja, pokazuju podaci iz registara APR-a, a otkriva Forbes Srbija.

Dužnik je u ovom slučaju novosadsko preduzeće Promist doo, jedini vlasnik Azotare odnosno vlasnik 100 odsto udela.

Založno pravo u Azotari upisala je kompanija Nitron group, registrovana u američkoj državi Delaver.

Ona je u ovom slučaju založni poverilac, dok je Promist založni dužnik.

Međutim, priča je ubrzo dobila novi obrt. Već narednog dana, 26. februara, sud je usvojio žalbu Promista i ukinuo založno pravo Amerikanaca nad Azotarom.