Bez zakona i bez reda: Apotekarstvo u Srbiji zapelo između privatnog interesa i javnog zdravlja

Situacija u kojoj se našla apotekarska ustanova Apoteka Beograd samo je delom načela brojna pitanja i probleme koja muče apotekarsko tržište Srbije već godinama.

Najpre, jedan od problema je što u Srbiji ne postoji Zakon o apotekarskoj delatnosti.

U ovom momentu ne postoje ni precizni podaci o broju apoteka, kadrovima koji rade u njima, definisane cene po kojima se prodaju lekovi.

Poslednji pokušaj za uređenje ove oblasti bio je pre osam godina, tačnije 2017.

Tada su predstavnici Farmaceutske komore Srbije i strukovnih udruženja predložili Nacrt Zakona o apotekarskoj delatnosti po uzoru na modele koji se primenjuju u evropskim zemljama. Uzor je bio model iz Austrije.

U obliku u kom je predložen, Zakon o apotekarskoj delatnosti između ostalog trebalo je da obezbedi uslove za formiranje registra apoteka, uslove za uvođenje preciznih demografskih i geografskih kriterijuma za otvaranje apoteka, uslove za uvođenje jedinstvene maloprodajne cene lekova, ali i da onemogući osnivanje apotekarske ustanove veledrogerijama i proizvođačima lekova odnosno vertikalnu integraciju.

Nastojanja da se izjednače prava i obaveza privatnog i državnog sektora apotekarske delatnosti ipak su ostala „mrtvo slovo na papiru“.

Tadašnji predlog Farmaceutske komore Srbije nije prihvaćen.

„Posledice izostanka jasnih propisa danas su više nego očigledne – prekomerna liberalizacija i ukrupnjavanje tržišta doveli su do velike koncentracije apoteka u gradskim sredinama, dok su one u udaljenim, ruralnim krajevima, uglavnom državne, odavno zatvorene. Takva neravnoteža dovodi u pitanje ujednačenu dostupnost lekova i farmaceutske zdravstvene zaštite“, upozoravaju farmaceuti. Ukazuju i da dugoročno, ovakvo stanje ostavlja trag i na zdravlje građana.

Sagovornik Forbes Srbija koji je bio uključen u kreiranje Nacrta zakona kaže da su tim rešenjem nastojali da se ne dozvoli upravo sadašnja situacija – prevelika liberalizacija tržišta odnosno dolazak velikih lanaca koji su počeli da otvaraju apoteke na sve strane.
Tadašnja direktorka Farmaceutske komore Srbije Svetlana Stojkov naglašava da je tim Nacrtom bilo predviđeno da se pre svega izjednače uslovi rada za državne i privatne apoteke i uslovi nabavke lekova.

Potom da se uvede jedinstvena cena leka koji se izdaje na recept, spreči vertikalna i ograniči horizontalna integracija i obezbedi geografska i demografska podela.

Stojkov napominje da je u Srbiji Zakon o apotekama postojao još 1865. godine, a da ga sada nakon 160 godina nemamo, što je apsurd.

„To je nanelo veliku štetu ovom sektoru zdravstvene zaštite i svima koji teže ka uređenju i kvalitetu ove oblasti. Nedostatak propisa podjednako otežava rad privatnih i državnih apoteka. Pitanje zabrane vertikalne integracije bilo je jedan od najdelikatnijih članova zakona“, pojašnjava.

Član UO Saveza farmaceutskih udruženja Srbije Tatjana Žunić upozorava i na to da nepostojanje jasnih pravila, kao i odredbi o tome koliko apoteka može biti u određenom mestu ili oblasti omogućava koncentraciju apoteka u gradskim sredinama. Time se smanjuje dostupnost apotekarske usluge na teritoriji cele države.

Jedan od ciljeva nacrta bio da se uredi to da postoji optimalan broj apoteka. I da budu raspoređene tako da se farmaceutska zdravstvena zaštita učini dostupnom u svim krajevima. Zato je predlog bio da se apoteka otvara na području kome gravitira oko 4.000 stanovnika.

Najmanja udaljenost između apoteka, merena na osnovu rastojanja na mapi postojeće putne mreže, trebalo je da iznosi 300 metara.

Apotekarska stanica, kao organizaciona jedinica apotekarske ustanove, bilo je predviđeno da se osniva u ruralnom području. U naselju koje je najmanje pet kilometara udaljeno od najbliže apoteke, stoji u tadašnjem nacrtu.

Analizirali smo leks specijalis za Generalštab: Cilj je što pre srušiti zgrade

Fokus leks specijalisa za Generalštab je na olakšavanju faze rušenja postojećih zgrada. Odredbe se detaljnije bave pripremnim delom radova nego ostalim. Da je bitno biti brži i od odluke/a sudova sugeriše zašto bismo mogli dobiti verovatno najbrže usvojeni zakon u istoriji. Pojavio se 2. novembra, a već posle dva i dana bio je pred poslanicima.

Donošenje još jednog posebnog zakona, leks specijalisa, za velike građevinske projekte u Srbiji nije novost. Ali, ovoga puta čini se da je na slučaju Generalštab vlast promenila igru. Jedan takav zakon pogurala je u parlament kao inicijativu 110 svojih poslanika. I to predstavlja prvi opasan presedan u vezi sa ovim zakonom. Otvara Pandorinu kutiju da to postane model i za neke druge, buduće „teške zakone“.

Istini za volju, ova mogućnost im je bila na raspolaganju od prvog dana na vlasti. Ali, po svemu sudeći, ovde bi se moglo naslutiti da resorno Ministarstvo građevinarstva, nakon donošenja zakona o legalizaciji koji će biti teško primenjen u praksi, nije imalo hrabrosti da stane i iza ovog propisa kao predlagač. Pa su uskočili poslanici.

Ono što je bitno naglasiti jeste da u odnosu na druge leks specijalise, ovaj propis naizgled manje derogira postojeći Zakon o planiranju i izgradnji.

Za razliku od leks specijalisa za EXPO čije je odmicanje od ZPI bilo najviše u fazi dobijanja građevinske i (ne)dobijanja upotrebne dozvole, leks specijalis za Generalštab za cilj da olakša prve faze odnosno donošenje planskog dokumenta i rušenje postojećih objekata.

Ono što je drugi opasan presedan jeste što poslanici, a ne Vlada, nastoje da proglase projekat gradnje na mestu Generalštaba projektom koji predstavlja „opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Republike Srbije“. Kako će 1.500 stanova, jedan hotel i jedan muzej uticati na sveukupni razvoj verovatno ne bi mogli da objasne ni svi podnosioci predloga zakona.

Za razliku od drugih propisa, ovaj zakon se ne bavi pitanjima nabavki što nagoveštava da je to prepušteno onome ko će razvijati projekat.

To što se svi organi obavezuju da postupke sprovode po hitnoj proceduri jeste suština donošenja svakog leks specijalisa, ali pitanje je da li je to ključni razlog. Ali, zanimljivo je i to što poslanici već sada znaju da će se projekat realizovati po fazama.

Već u trećem članu vidi se prava namera sa donošenjem leks specijalisa. Odnosno njegov fokus na fazu rušenja zgrada. Tu se konstatuje da objektima preti urušavanje.

To što se leks specijalisom izbacuje faza ranog javnog uvida u planski dokument, a faza javnog uvida skraćuje sa 30 na 15 dana jeste još jedan problematičan deo. Na to se nadovezuje i činjenica da „operacija“ sa poslanicima kao predlagačima isključuje obavezu javne rasprave o zakonu.

Ali, u prvim reakcijama javnosti zaboravlja se i na još jedan važan momenat. A to je da ideja sa poslanicima kao predlagačima isključuje i obavezu da se uradi analiza efekata zakona. I da ona dobije mišljenje Republičkog sekretarijata za javne politike. To će nas lišiti informacije na osnovu čega su poslanici zaključili da će ovaj projekat uticati na sveukupni privredni razvoj. I tačno kako. O zakonu mišljenje neće dati ni pojedinačna ministarstva. Dobiće ga gotovog da ga sprovedu, svako u svojoj nadležnosti.

Ono što predstavlja začkoljicu u celom leks specijalisu jeste što se on „ponaša“ kao da je odluka Vlade Srbije o ukidanju zaštite Generalštaba kao kulturnog dobra na snazi.

Novopazarac posle 21 godine dobio spor protiv Srbije: Država mora da mu vrati pare zaplenjene na granici

Rifat Prenča, državljanin Srbije iz Novog Pazara, nekada vlasnik transportnog preduzeća u tom gradu, dobio je 7. oktobra 2025. spor koji je još 2012. pokrenuo protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Prema presudi ovog suda, objavljenoj pre nekoliko dana u Službenom glasniku Srbija mora da tužiocu vrati njegovih 39.500 evra i 1.930 evra na ime troškova i izdataka. Ako u roku od tri meseca ne isplati taj novac, država će platiti i kamatu na ove iznose „jednaku najnižoj kamatnoj stopi ECB uz dodatak od tri procentna poena“, stoji u presudi.

Evropski sud u svom zaključku navodi „da pravni okvir koji je ostao neprecizan, zajedno sa nedovoljnim preispitivanjem koje su sproveli domaći sudovi, nije mogao da obezbedi postizanje pravne ravnoteže između zahteva opšteg interesa i zaštite prava podnosioca na mirno uživanje njegove imovine“.

Drugim rečima, iako je Rifat Prenča prekršio domaći zakon i pokušao da mimo propisa prenese nedozvoljeni iznos deviza preko granice, Evropsku sud smatra da je oduzimanje njegovog novca preoštra kazna. Uglavnom, ističe se manjkavost Zakona o deviznom poslovanju koji je, kako se navodi u presudi, neprecizan u svim ključnim elementima kojima se nadležnim organima omogućava da odlučuju o oduzimanju novca.

Prenča je predstavku Evropskom sudu u Strazburu podneo jula 2012. I to prema članu 34. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Prethodno je isrcpeo sva pravna sredstva u Srbiji.

On je naime, maja 2004. putovao kamionom iz tadašnje Državne zajednice Srbija i Crna Gora u Mađarsku. Na graničnom prelazu Kelebija „prišli su mu carinici Srbije i pitali ima li nešto da prijavi“.

Prema zapisniku o privremeno oduzetim sredstvima, koju je Prenča potpisao, on je izjavio da kod sebe ima između 500 i 600 evra. Naknadnim pretresom, međutim, ustanovljeno je da ima kod sebe 49.500 evra. Novac je bio skriven ispod njegove odeće.

„Vlasti su dozvolile podnosiocu da zadrži iznos novca koji se mogao zakonito preneti neprijavljen. U to vreme to je bilo 2.000 evra. Privremeno su mu oduzeli iznos od 47.500 evra koji je dotični nosio bez ikakve potvrde o njegovom poreklu“.

Istog tog dana, Uprava carina je pokrenula prekršajni postupak protiv Prenče. I to zbog pokušaja iznošenja gotovine iz zemlje koja premašuje zakonski limit. Na održanom ročištu, Prenča je priznao krivicu…

Tvrdio je da nije imao nameru da izbegne carinske propise. To je uradio iz straha da bi lopovi mogli da mu ukradu novac tokom putovanja.

Nadležni organ proglasio je novembra 2006. Prenču odgovornim i kažnjen je novčanom kaznom. Takođe, izrečena je zaštitna mera oduzimanja celokupnog iznosa novca koji premašuje dozvoljeni zakonski prag.

Januara 2008. nadležna Komisija donela je novu prvostepenu odluku. Prenča je ponovo proglašen odgovornim s tim što je, zbog promene visine dozvoljenog limita, naloženo da mu se vrati 3.000 evra. Limit je, naime, sa 2.000 povećan na 5.000 evra.

„Prilikom oduzimanja gotovine, Komisija se u suštini pozvala na činjenicu da je ta mera obavezna prema Zakonu o deviznom poslovanju. Ona nije našla razloge koji bi opravdali samo delimično oduzimanje, pošto je podnosilac namerno i nezakonito pokušao da iznese gotovinu iz zemlje, skrivenu i neprijavljenu. Takođe, izvod iz banke koji je dostavio ne može se smatrati pouzdanim dokazom o zakonitom poreklu novca“.

Na ovu žalbu Prenče, drugostepeni organ je ovoga puta doneo drugačije rešenje i on je proglašen odgovornim. Pošto je u međuvremenu dozvoljeni limit povećan na 10.000 evra, Prenči je oduzeto sada 39.500 evra, odnosno vraćeno mu je još 5.000.

Ustavni sud je januara 2012. doneo rešenje da odbacuje ustavnu žalbu kao neosnovanu. Kaže se da podnosilac nije naveo nijedan upravnopravni razlog iz članova Ustava na koje se pozivao, te da nisu ispunjeni kriterijumi za vođenje postupka. Na kraju, navedeno je da je novčana kazna i mera oduzimanja gotovine izrečene nakon pravičnog suđenja i u skladu sa zakonom.

Konačna odluka Ustavnog suda navela je Rifata Prenču da podnese predstavku Evropskom sudu za ljudska prava protiv Srbije. Trinaest godina nakon toga, dobio je ovaj spor.

OTKRIVAMO Kako su pad nadstrešnice i dojave o bombama uticali na rezultate Srbijavoza

Srbijavoz je prethodnog vikenda obustavio saobraćaj zbog pretnji da su postavljene eksplozivne naprave. Normalizacija je krenula tek u ponedeljak uveče, a trajala je i tokom utorka.

To nije prvi takav slučaj ove godine. Identična stvar se desila i 14. marta i 27 juna. I svaki put su šine bile u tišini nekoliko dana.

Povod je sva tri puta bila najava podmetnutih bombi. A valjda je samo slučajnost da su nepoznati glasovi bombama pretili baš uoči velikih skupova u Beogradu i Novom Sada, na koje je deo građana Srbije mogao da se uputi i prugom.

Srbijavoz može samo da žali zbog tako loše koincidencije i pretpostavlja da li bi im bilansi bili bolji da su tih najmanje devet dana vozili normalno. Izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti za prvih devet meseci ove godine nedvosmisleno pokazuju da su prve dve pretnje pomrsile planiranu računicu. Efekat poslednje obustave, videće se tek u narednom izveštaju.

Za početak, Srbijavoz je planirao da do kraja septembra ostvari 8,5 milijardi dinara poslovnih prihoda. Ostvarili su nepunih sedam milijardi, odnosno 82 odsto plana.

Najveći pad je bio u slučaju prihoda od prodaje na domaćem tržištu. Umesto 3,85 milijardi dinara, slile su se nepune tri milijarde. Učinak je 76 odsto plana.

„Glavni razlog smanjenja prihoda je zatvaranje stanice Novi Sad, usled čega je i skraćena relacija vozova na relaciji Beograd Centar – Novi Sad – Beograd Centar, do i od Petrovaradina. Takođe je i pomeren termin za puštanje u saobraćaj svih planiranih vozova na relaciji Beograd Centar – Subotica i Novi Sad – Subotica u redu vožnje za 2024/2025“, navodi se u izveštaju.

Plan je premašen jedino u pogledu prodaje na stranom tržištu. Premašili su ga za petinu, ali su to manji iznosi. Umesto oko 266 miliona, stiglo je skoro 323 miliona dinara.

Doduše, u ovom periodu nisu ispunili plan ni u pogledu rashoda. Troškovi materijala, goriva i energije su manji 30 odsto. Troškovi amrotizacije su zato bili veći za petinu.

Troškovi proizvodnih usluga nisu dosegli ni 70 odsto plana. Iznosili su 1,9 milijardi dinara umesto blizu 2,8 milijarde. Na kraju je neto gubitak manji od projekcija – oko 861 milion dinara.

A očekivali su više od 1,1 milijarde. Prošlu godinu su završili sa „minusom“ od 231 milion dinara.

Kula Beograd i dalje bez upotrebne dozvole

Kula Beograd, koja je otvorena na jesen prošle godine, još nema upotrebnu dozvolu, pokazuju podaci u Centralnoj evidenciji objedinjene procedure (CEOP). U tom registru još nema ni podnetog zahteva za taj dokument.

Poslednje što se može videti kada se u tom registru ukuca parcela 1508/411 na kojoj se nalazi Kula je da je Ministarstvo građevinarstva, saobaćaja i infrastrukture 27. oktobra ove godine usvojilo zahtev koji je podnelo preduzeće BW Kula, a koji se tiče dostavljene dokumentacije u pogledu mera zaštite od požara.

Osim da se zahtev odnosi na dve parcele 1508/353 i 1508/411 (na kojoj se nalazi Kula) nema dodatnih podataka ili propratnog dokumenta na šta se sve odnosi dokumentacija koja je usvojena.

Iz firme Beograd na vodi d.o.o ne odgovaraju na pitanja Forbes Srbija zbog čega BW Kula, kao investitor, još nije ishodovala upotrebnu dozvolu za Kulu Beograd. Ne odgovaraju ni na pitanje na šta se odnosi dokumentacija u vezi mera zaštite od požara, koja je poslednje usvojena.

Naime, u CEOP-u je tokom prethodnih godina odbacivano, pa potom usvajano nekoliko zahteva koji se tiču dokumentacije za mere zaštite od požara.

Neke od zahteva podnosila je BW Kula samostalno, kao što je ovaj poslednji zahtev, dok su neke podnosili zajedno sa Elektrodistribucijom Srbije (EDS).

Lokacijski uslovi za faznu izgradnju objekta Kula Beograd na parceli 1508/411 na Savskom vencu izdati su pre skoro 10 godina, u maju 2016. Lokacijski uslovi su izdati preduzeću Beograd na vodi d.o.o.

U njima je definisano da će deo objekta biti hotel sa pet zvezdica, deo će služiti za stanovanje, deo za lokale i trgovinu, deo za garažu i vidikovac.

Konkretno, Kula Beograd planirana je sa dve podzemne etaže, prizemljem i 40 spratova. Ukupno je visoka 168 metara.

Lokacijski uslovi su predvideli faznost gradnje.

Prva faza je podrazumevala šipove za Kulu. Druga faza se odnosila na samu Kulu Beograd.

Te 2016. godine Beogradu na vodi izdate su i dve građevinske dozvole za radove na izgradnji šipova.

Jedna se odnosila na šipove u delu platoa objekta Kula Beograd. Ti radovi bili su vredni 178 miliona dinara. Druga dozvola se odnosila na izgradnju šipova kule i podijuma objekta Kule Beograd, a radovi, po toj dozvoli, bili su vredni 176 miliona dinara.

Nakon izdavanja ove dve dozvole, promenjen je investitor Kule Beograd. Umesto preduzeća Beograd na vodi, investitor je postalo preduzeće BW Kula.

Građevinska dozvola za samu Kulu Beograd je izdata u februaru 2019. Tu dozvolu je dobilo preduzeće BW Kula d.o.o. Vrednost radova na Kuli Beograd bila je 12 milijardi dinara.