Forbesove teme koje su obeležile sedmicu

ISTRAŽUJEMO Da li se nakon Agrobanke bliži okončanje stečaja i za tri banke koje je Dinkić ugasio pre 22 godine

Okončanje stečajnog postupka u Agrobanci, nakon 12 godine, bio je povod za istraživanje o stečaju u četiri velike jugoslovenske banke koje je početkom 2002. godine tadašnji guverner NBS Mlađan Dinkić ugasio.

U Agenciji za osiguranje depozita koja je prema domaćim propisima nadležni stečajni upravnik u finansijskim institucijama, kažu za Forbes Srbija da je stečaj u Jugobanci, Beobanci i Beogradskoj banci u završnoj fazi, dok je u Invest banci stečaj okončan, ali je u toku proces stečaja nad stečajnom masom.

Tri preostale banke i dalje raspolažu značajnom pokretnom i neporektnom imovinom, ali je ona teško utrživa pošto se radi o imovini niske vrednosti ili pak nepodobnoj za prodaju.

"Najveći deo te imovine čine potraživanja od dužnika koja spadaju u kategoriju teško naplativih. Preostala nepokretna imovina opterećena je problemima koji otežavaju njeno unovčenje. Nad nekim imovinskim celinama, banke u stečaju imaju vanknjižno vlasništvo ili vlasništvo nad idealnim delovima imovine. Pojedine imovinske celine se nalaze na nepristupačnim lokacijama, a neki objekti iziskuju značajna ulaganja da bi se stavili u funkcionalnu upotrebu. Veliki broj imovinskih celina koje pripadaju trima bankama u stečaju nalazi se na teritoriji bivših jugoslovenskih republika", odgovaraju za Forbes Srbija u AOD-u.

OTKRIVAMO Država još prošle godine „češljala“ firme pod sankcijama SAD, jednoj je oduzela PIB

Nakon informacije da se na listi sankcionisanih kompanija u okviru 13. paketa sankcija Evropske unije našla i jedna iz Srbije – Conex – Forbes Srbija objavio je da je Poreska uprava 14. februara započela poresku kontrolu u ovom preduzeću.

Istog dana objavljeno je i da su se na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država našle još četiri kompanije iz Srbije – Kominvex, Soha Info, Goodforwarding i Research and Development Company TR Industries.

Prema istraživanju Forbes Srbija, sve četiri već su bile pod lupom Poreske uprave, a jednoj od njih je i oduzet PIB.

Uvid u dostupne baze podataka zasad ne pokazuje direktnu vezu između ove četiri firme. Jedina dodirna tačka postoji između Goodforwarding-a i Research and Development Company TR Industries.

U jednom trenutku ove dve firme delile su sedište - tržni centar u Bloku 45 na adresi Jurija Gagarina 231. Iako tamo postoji veliki broj lokala, ove dve firme bile su registrovane u istom – 329 (Goodforwarding je i dalje na toj adresi dok je Research u međuvremenu promenio sedište).

Lokal se vodi na Marka Purića, koji je vlasnik ili suvlasnik četiri firme i jedne preduzetničke radnje, registrovane za knjigovodstvene usluge i kombinovane kancelarijsko-administrativne usluge.

Ko je tajni kupac udela u Lasti: Oči uprte na dve adrese

Forbes Srbija prvi je objavio saznanje da se je kupac 264.116 akcija saobraćajnog preduzeća Lasta ustvari zbirni račun Erste banke, kao i da se iza tog računa najverovatnije krije firma Strela Obrenovac, čiji vlasnik je Miroslav Nikolić.

Iako ni u Ministarstvu privrede, ni u Lasti, nisu želeli da govore o berzanskoj transakciji u kojoj je grad Beograd prodao svoj udeo nešto veći od 11 odsto u pomenutom prevozniku, izvori Forbes Srbija tvrdili su da mogućeg kupca treba tražiti na dve adrese.

Jedna vodi ka državi, koja preko Akcionarskog fonda ili direktno ima najveći broj akcija Laste, pa joj je u interesu da kupovinom manjinskih paketa od Beograda, PIO Fonda ili Nacionalne službe za zapošljavanje zapravo objedini taj državni paket, pogotovo što je prethodno najavljeno da bi Lasta konačno ove godine mogla biti privatizovana.

Druga adresa je neki od Lastinih konkurenata na tržištu autobuskog prevoza, tačnije Strela kojoj poslednjih godina, za razliku od Laste, cvetaju poslovne ruže.

Primera radi, vrednost Laste se poslednjih godina strmoglavila, sa više od 70 na samo 11 miliona evra, dok se iz Finansijskih izveštaja Strele uočava vrtoglav rast prihoda i profita u periodu od 2018. do 2022. godine.

OTKRIVAMO Zbog čega Privredna komora Srbije tuži svoje članove

Privredna komora Srbije pokrenula je od početka ove godine nešto manje od 40 tužbi protiv različitih preduzeća u Srbiji, pokazuju javno dostupni podaci.

Forbes Srbija saznao je da je najveći deo tužbi pokrenut zbog kašnjenja u plaćanju obavezne članarine Privrednoj komori. U jednoj od ovih kompanija koja prema dostupnim podacima ima dug od 10.481.173 dinara potvrđeno nam je da duguju za članarinu i da su zbog toga na sudu.
Sa druge strane, u PKS kažu da od početka ove godine nisu podneli nijednu tužbu zbog kašnjenja u plaćanju članarine, dok se u ovom trenutku pred sudovima vodi 60 postupaka zbog ove vrste duga.

Maksimalna ovogodišnja članarina je 185.000 dinara mesečno, odnosno oko 19.000 evra godišnje moraju izdvojiti velike kompanije.

Zakon o privrednim komorama koji nameće obavezno članstvo svih privrednih subjekata u Srbiji usvojen je 2015. a ova odredba počela je da se primenjuje dve godine kasnije i uprkos protivljenju privrednih udruženja i inicijativi podnetih Ustavnom sudu zbog ocene ustavnosti i zakonitosti.

Privreda se, naime, žalila da joj je zakonom koji propisuje da se po automoatizmu postoje član PKS uskraćeno pravo izbora.

Kako je slučaj Atlantika i Štrausa otkrio da aplikaciju Signal i slanje poruka preko medija voli i privreda

Komisija za zaštitu konkurencije odobrila je Atlantik grupi da preuzme Štraus Adriatik, ali kao glavni uslov navodi se da moraju da otuđe fabriku u kojoj se obavlja prerada kafe i proizvodnja proizvoda od kafe, uključujući nepokretnost na kojoj se nalazi ova fabrika, opremu i mašine koji su neophodni za navedenu delatnost.

Iz rešenja Komisije, vidi se da je sam Atlantik predložio da proda svoj proizvodni pogon, kao i da prestane s proizvodnjom kafe pod robnim markama.

Zajedno sa ovim rešenjem Komisija za zaštitu konkurencije postavila je na svoj sajt i rešenje iz decembra 2023. o povredi konkurencije koju su napravile dve kompanije.

Kako je navedeno u obrazloženju, utvrđeno je da su ta privredna društva dogovorila i usaglašavala poslovnu strategiju direktnom ili indirektnom razmenom informacija u vezi sa cenovnom politikom i budućim veleprodajnim cenama mlevene kafe u Srbiji čime su zaključili restriktivni sporazum.

Obe kompanije kažnjene su tada sa 237,9 miliona dinara – 190,3 miliona Adriatik i 47,6 miliona Štraus.

Zanimljivo je, međutim, i ono što je Komisija za zaštitu konkurencije istakla u fusnosti ovog rešenja:

„Uvidom u službeni mobilni telefon Siniše Daničića, zakonskog zastupnika društva Strauss Adriatic, utvrđeno je da postoji više aplikacija za razmenu poruka (WhatsApp, Viber, Signal, Telegram…). Uvidom u SMS poruke sa kontaktom Andrej Bele, predstavnikom Atlantic Grand-a pronađena je komunikacija o instalaciji Signal aplikacije (Signal je jedna od bezbednijih aplikacija koja omogućava enkripciju poruka, kao i nestajuće poruke koje se brišu nakon određenog vremenskog perioda)“, navodi Komisija.