FOTO: Beograd na vodi objavio kako će izgledati renovirani hotel Bristol

Kompanija "Beograd na vodi" saopštila je da će hotel "Bristol" uskoro, ne samo ponovo pleniti lepotom obnovljene fasade, na čijoj restauraciji radi 16 umetnika i trojica likorezaca, već i enterijerom čiji se sadržaj sada, po prvi put, predstavlja javnosti.

"Spajanjem starogradskog duha Savamale i modernog dizajna po kome će biti prepoznatljiv, 'Bristol' će ponovo postati centar gradskih dešavanja i mesto okupljanja mondenskog sveta, baš kao što je to bio u onda davna, romantična vremena s početka 20. veka", poručuju iz "Beograda na vodi".

Hotelske sobe, kako se navodi, krasiće reprodukcije originalne dekoracije nađene u zgradi „Bristola“.

Elementi koji predstavljaju fuziju francuskog art nuvoa i istočnoevropskih motiva posetioce će pratiti kroz apartmane i javne prostore hotela, dodaje se u saopštenju.

Hotel "Bristol" nalazi se u Karađorđevoj ulici, u beogradskoj četvrti Savamala. Izgrađen je 1912. godine, po projektu čuvenog srpskog arhitekte Nikole Nestorovića.

Hotel je zatvoren u avgustu 2018. godine, a vojne izbeglice i penzioneri koji su gotovo tri decenije živeli u tom objektu iseljeni su u septembru 2019.

Nakon toga je hotel preuzela kompanija "Beograd na vodi" i otpočela njegovu rekonstrukciju.
Podsetimo, prema ugovoru o Beogradu na vodi, ta kompanija je dobila mogućnost da, bez ikakve naknade, nakon renoviranja dobije pravo upravljanja objektima hotela "Bristol", pošte u Savskoj ulici i bivše Glavne železničke stanice.

Fasadu nekadašnje železničke stanice renovirala je, međutim, država koja već godinama najavljuje nastavak radova u toj zgradi i njeno pretvaranje u novi dom Istorijskog muzeja Srbije.

Početkom godine je najavljeno da će zgradi Pošte u Savskoj biti vraćena predratna fasada i da će se u tom objektu ubuduće nalaziti dečiji muzej i pozorište "Boško Buha". Nije, međutim, precizirano ko bi snosio troškove radova.

Nakon apela zaposlenih u pozorištu "Boško Buha" i sastanka sa premijerkom Anom Brnabić, saopšteno je da će ta institucija kulture ipak ostati na Trgu republike.
Podsetimo, ugovor o zajedničkom ulaganju Vlade Srbije i kompanija „Belgrade Waterfront Capital Investment LLC“, čiji je vlasnik kompanija „Igl hils“ iz UAE, u projekat „Beograd na vodi“, potpisan je u aprilu 2015. godine.

Kamen temeljac za prve zgrade postavjen je u septembru iste godine, a ti objekti su otvoreni u julu 2018. kada su useljeni i prvi stanari.

Ugovorom je predviđeno da je Srbija vlasnik 32 odsto kapitala, dok je partner iz UAE vlasnik 68 odsto kapitala.

Takav dogovor, međutim, naišao je na oštre kritike u javnosti uz oceni da je on načinjen na štetu Republike Srbije. Državi je, naime, deo ostvarene dobiti uplaćen po prvi put tek u martu 2022. godine.

Opozicione stranke i stručna javnost isticali su i da se stambeno-poslovni kompleks ne može proglašavati za objekat od nacionalnog značaja.
Arhitekte i urbanisti naročito su zamerali to što, protivno Generalnom urbanističkom planu, za prostor Savskog amfiteatra nije bio raspisan međunarodni arhitektonski konkurs.

Najveće proteste izazvalo je, međutim, noćno rušenje u Savamali u aprilu 2016. godine, kada su, mimo svake procedure, bez ikakvih papira, srušeni ojekti u Hercegovačkoj ulici u Beograd, na prostoru koji je obuhvaćen prostornim planom za „Beograd na vodi“.

Privatni objekti u Savamali srušeni su u noći neposredno nakon parlamentarnih i lokalnih izbora koji su održani 24. aprila 2016, u vreme kada je Aleksandar Vučić bio premijer.

Kako je ujutru nakon rušenja ispričao čuvar jedne firme, objekte je sa zemljom sravnila grupa ljudi maskiranih „fantomkama“, opremljenih bagerima i palicama, koja ga je prethodno vezala.

Ovaj najvažniji očevidac je u međuvremenu preminuo.

Vučić je tada rekao da je rušenje izveo „kompletan idiot“, ukazujući na najviše gradske ograne. Kako je nedavno izjavio, zemera im što su to radili noću jer bi on „došao sa bagerom u po bela dana, da su ga pitali“.

Kažnjen je samo šef dežurne službe beogradske policije Goran Stamenković na pet meseci uslovno i to za nesavestan rad, odnosno nereagovanje, uprkos pozivima uznemirenih građana policiji da izađe na teren.

Prema dokumentaciji u koju je N1 imao uvid, Stamenkoviću je, čim mu je istekla uslovna kazna, legalizovana zgrada u Mirijevu.

Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je on taj koji je doneo odluku da se gradi Beograd na vodi i da se ruše protivpravno izgrađene udžerice, a da su „kompletni idioti“ oni koji ga nisu poslušali da je trebalo te „udžerice“ koje su bile na tom mestu sruše usred bela dana.

Opširnije o istoriji projekta „Beograd na vodi“, svim kontroverzama i kritikama koju su ga pratile, pogledajte u dokumentarnom filmu novinarke N1 Maje Nikolić „Beograd na vodi – privatni grad“.