Francuzi vole koncesije i otpad: Koje su najveće francuske investicije u Srbiji

Novembra 2018. godine Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, zemlje pobednice koja ostala bez milion ljudi, sa najvećim procentom nastradalih i čija je vojska probojem Solunskog fronta najavila kraj Prvog svetskog rata, bio je skrajnut do nevidljivosti što nije moglo da bude slučajno.

Godinu dana kasnije francuska kompanija "Vansi" (Vinci) je preuzela upravljanje aerodromom u Beogradu na 25 godina, a u poslednjih pet godina prisutnost investitora iz Francuske raste.

Sudeći po do sada viđenom, Francuska je zainteresovana za saradnju sa Srbijom najviše u oblastima enrgetike, prerade otpada i vojske.

Francuska kompanija Vansi je 2019. godine 25-godišnju koncesiju za Aerodrom Nikola Tesla Beograd. Vrednost ugovora iznosi 501 milion evra, odnosno 20 godišnje, a Vansi se kako je rečeno, obavezao na investiranje u tom periodu u visini od blizu miljardu evra.

Poznato je da je u prošloj godini kroz aerodrom prošlo skoro osam miliona putnika na 83.300 letova, da je Vansi najavio i 15 miliona godišnje. Ipak, pet godina kasnije ne znaju se drugi detalji ugovora osim onih koje iznosi kompanija.
Ugovor je ostao tajna i pored više obećanja Ane Brnabić da će biti javan. Kao jedan od izgovora svojevremeno je rečeno da je neophodno da ugovor stupi na snagu. Od kad se to desilo, ugovorne obaveze koncesionara beogradskog aerodroma predstavljaju poslovnu tajnu.

Osim toga radovi na aerodromu su izazivali kašnjenja i zastoje. Vlast je za kašnjenja optuživala Vansi, a opozicija štetan ugovor o koncesiji.

Tokom posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu 15. jula 2019. potpisana je Izjava o namerama o projektu beogradskog metroа između vlada Srbije i Francuske i Grada Beograda, kojom se potvrđuje da je Francuska strateški partner zа realizaciju tog projekta.

Dve godine kasnije, januara 2021. potpisala je Memorandum o razumevanju vredan 5,35 milijardi dolara sa francuskim kompanijama Alston I Ežis (Alstom i Egis), kao i sa kineskom Pauer konstrkšn koprorejšn (Power construction corporation), o izgradnji metroa u Beogradu.

Ovom ugovoru je novembra 2020. prethodio Sporazum vlada Srbije i Francuske o obezbeđivanju finansiranja za onaj deo koji će raditi francuske kompanije. Usaglašeno je i da će Francuzi raditi isporuku vozova i elektromašinskih podsistema, odnosno opremu metroa,

Metro kasni, sredstava je manje

Iako je ministar finansija Siniša Mali naveo da će podizvođači za projekat "Beogradski metro" biti birani na tenderima, glavni francuski i kineski izvođači izabrani su bez javnog nadmetanja.

Najava izgradnje metroa u Beogradu počela je 2011. godine kada je Srbija zaključila međudržavni sporazum sa Francuskom, a tadašnja francuska vlada donirala milion i po evra za studiju izvodljivosti francuskoj firmi "Ežis rejl" (Egis Rail).

Kao i u ranijijm planovima za metro i u ovom slučaju je došlo do kašnjenja. Prošle godine o metrou se upadljivo ćutalo, izdvajanja za izgradnju umanjena su za oko osam puta, sudeći prema rebalansu budžeta republike Srbije za 2023. godinu.
A počelo je potpuno drugačije.

Ministar finansija Siniša Mali je januara 2022. godine najavlio da će mašine "krtice" za kopanje tunela stići do 2023. godine, a da bi iste trebalo da budu u funkciji.

"Očekujem da će do kraja 2023. godine imati obe krtice u funkciji. Očekujem da će tada izgradnja prve linije metroa biti u punom jeku i da će već krenuti izgradnja druge linije, tako da ćemo paralelno graditi obe", najavio je tada Mali.

Tada je najavljeno da će metro linija krenuti 2028. godine. Međutim, to se izvesno neće desiti, pošto krtice od kojih zavisi veliki deo radova još nisu naručene, a na njihovu izradu se čeka 13 meseci.

"Beograd će 2028. imati metro i biti među najmodernijim gradovima", govorio je maja 2022. predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Milion evra za konsultacije ali krtica i dalje nema

Do ubrzavanja nije došlo ni januara 2023. godine kada su grad Beograd i francuska državna kompanija RATP divelopment zaključili su danas ugovor o ranoj operatorskoj pomoći na projektu Beogradski metro.

Kroz jednogodišnje konsultantsko angažovanje koje sa PDV-om košta 944.000 evra Beograd je trebalo da koristi iskustvo stručnjaka RATP-a oko pravilnog planiranja, propisa, mašinskih elemenata kako bi metro već u izgradnji bio pravilno fundiran.

Tada je gradonačelnik rekao da bez njih ne bi mogle da se odrede “krtice”. Projekat je završen, a koliko je iskustva preneto nije poznato. Krtica nema.

Prva linija metroa trebalo bi da povezuje Železnik i Mirijevo, biće duga 21,1 kilometar i imaće 21 stanicu, a druga će ići od Mirijeva do Zemuna u dužini 21 kilometar i imaće 23 stanice.

Tri milijarde za eskadrilu Rafala

Poput Hrvatske, i Srbija se odlučila da za potrebe svog ratnog vazduhoplovistva naručiti lovačke borbene avione “Rafal”. U pitanju je posao vredan tri milijarde evra, koji osim ekonomskog nosi i političku težinu jer znači i okretanje Srbije od dominantno ruskog oružja.

U pitanju je posao koji osim što dosta vredi zahteva i strpljenje pošto se na isporuku čeka godinama. Spori su i pregovori i traju par godina. Prošlog meseca je francuski predsednik Emanuel Makron izjavio u Londonu, kako planira da poseti Srbiju i između ostalog, "finalizuje pregovore o vojnim ugovorima".

Primera radi, Hrvatska je 2021. potpisala ugovor s Francuskom o kupovini 12 polovnih francuskih borbenih aviona "rafala", vredan 999 miliona evra, a prvih pet aviona stiglo aprila 2024. godine.

Kako su objavili francuski mediji početkom marta, kompanija planira da proširi kapacitete tako da mesečno proizvede tri aviona, što znači da će iz hangara godišnje izaći 36.

"Samo ove godine naručeno je već 18, bez naših 12 za koje ugovor tek treba da bude potpisan u naredna dva meseca, kako je najavio predsednik Aleksandar Vučić. Prošle godine kompanija je primila 60 porudžbina, a 2022. čak 92", rekao je proletos za N1 vojni analitičar Aleksandar Radić.

Nova nada za fabriku za preradu otpadnih voda

Beograd je jedini glavni evropski grad koji nema odgovarajuću fabriku za preradu otpadnih voda. Od 2015. godine izgradnja fabrike je više puta najavljivana. Osim odlaganja rokova, rasla je cena, a fabrike nije izgrađena. Juna 2024. godine francuske kompanije Sue (Suez) i Vinsi (Vinsi) potpisale su sa Srbijom memorandum o razumevanju za izgradnju i upravljanje prvim beogradskim postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu gde je već ranije započeta gradnja ovakve fabrike.

Nešto ranije, januara 2020. godine su grad Beograd i kineska kompanija Čajna mašineri endžiniring korporejšn (China Machinery Engineering Corporation) potpisali su sporazum o saradnji na istom projektu u vezi sa finansiranjem istražnih i projektantskih radova za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Beograda, kao i ugovorni sporazum o istražnim radovima u vezi sa tim projektom.
Cena fabrike u Velikom Selu i jednog kolektora se kretala izmđu 671 i 771 miliona evra. Na konferenciji za medije je rečeno da će biti potrebno još oko 100 miliona evra za ostale četiri fabrike, dok će se sredstva sa nedostajuću kanalizaciju obezbediti iz tada novog investicionog plana “Srbija 2025”.

U pitanju je bio nastavak projekta započetog osamdesetih godina prošlog veka, a fabrika je trebalo da reši preradu 80 odsto otpadnih voda iz grada. Poslednji radovi desili su se 2012. godine kada je “krtica” prokopala šest kilometara tunela.

U proteklih devet godina rasla je cena, planovi su menjani, ali vode koje se izlivaju su i dalje ostale prljave i narušavaju kompletnu životnu sredinu i ugrožavaju zdravlje ljudi.

Najviše nepoznanica oko nuklearne saradnje

Najveća nepoznanica je saradnja u oblaati nuklearne energije. Francuska je zemlja koja dve trećine svojih potreba dobija iz nuklearne energije po čemu je vodeća zemlja na svetu.

Vlada Srbije je 5. aprila 2024. godine odobrila Memorandum o razumevanju sa francuskom energetskom kompanijom Electricite de France (EDF) za uspostavljanje odnosa saradnje za energetsku tranziciju. Tim dokumentom, prema Ministarstvu energetike Srbije, stvaraju se uslovi za strateško partnerstvo u proceni potencijala za razvoj civilnog nuklearnog programa u Srbiji.

U Srbiji se poslednih 35 godina zbog moratorijumama nije razvija nuklearna energija. Srbija nema kapaciteta, a dolazak predsednika Francuske dočekuje sa novom energetskom strategijom gde je predviđena i atomska energija.

U pitanju je rizičan i skup proces, a do sada je za stavove vlade bio nadležan predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je naveo ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju, onda je proglasio jedinim spasom za Srbiju, da bi zatim govorio da je u pitanju skup posao. U međuvremenu je pominjao četiri modularne elektrane, iako postoje samo dve u svetu koje rade.

Tom prilikom iznosio je tvrdnje da će Srbija imati četiri puta veću potrošnju energije, ne objašnjavajući kako će obnovljivi izvori energije zameniti ulogu fosilnih niti zašto je planiran toliki rast potrošnje, s obzirom da je smanjenje potrošnje nešto što je sastavni deo zelene tranzicije.

U slučaju saradnje koja se tiče nuklearnom energijom, Francuska će morati da se nosi i sa tim da u Srbiji ne postoji dijalog po ovom pitanju. Do sada je predsednik Srbije govorio o tome kakva politika treba da se zauzme po ovom pitanju iako nije pokazao preveliko znanje iz ove oblasti. Zbog toga se u javnosti se više puta pominjala skepsa da bi Srbija mogl da posluži kao deponija za nuklearni otpad, što su predstavnici vlasti prema očekivanju snažno demantovali

Spalionica pali i greje, kapaciteti nedovoljni

Da je Francuska zainteresovana za tretman otpad svedoči učešće u koncesiji spalionice đubreta u Vinči.

U pitanju je javno-privatno partnestvo u kome učestvuju francuska Veolija (Veolia) investicioni fond Margerit (Marguerite) i japanska korporacija Itoču (Itochu). Ugovor je potpisan 2017. godine.

Spalionica od skoro obezbeđuje i toplotnu energiju za stanovnike naselja Konjarnik u Beogradu.

Opozicija smatra da je u pitanju preskup projekat, da zaposlenima "naduvane" plate, da je loša odluka da Grad umesto koncesionara plati poreze na prenos, deponiju i imovinu, kao i činjenica da je francuski partner dobio status povlašećnog proizvođača struje. Vlasti su rekli da je u štanju čista investicija.

Kako se pokazalo, raspoloživi prostor za odlaganje otpada koji je trebalo da bude dovoljan za narednih 25 do 30 godina, biće popunjen već za 12 do 15 godina. U Centar za upravljanje otpadom u Vinči, javno komunalno preduzeće Gradska čistoća je u 2022. godini dopremilo oko 625.000 tona komunalnog otpada, a u 2023. godini oko 635.000 tona, što predstavlja količine koje su oko 25 odsto više nego što je predviđeno Ugovorom o javno-privatnom partnerstvu (510.000 tona godišnje).

Razmena u rastu

Robna razmena sa Francuskom je u rastu poslednjih godina. Pre tri godine je iznosila 1,3 miljarde dolara evra uz sličan odnos uvoza i izvoza, a ove godine najavljuje se dalji rast.

kako je navedeno iz Prviredne komore Srbije maline su bile naš najveći izvozni proizvod do 2020. godine da bi sada ti bio IT sektor, odnosno izvoz softvera.