Gajić o budžetu: Za energetiku transparentno samo 300 miliona € subvencija

Biznis 18. nov 202219:212 komentara

Predstojeća grejna sezona koštaće nas od jedne do 1,2 milijarde evra. U budžetu je, kaže ekonomista Mihailo Gajić, direkor ekonomske istraživačke jedinice u nevladinoj organizaciji LIBEK, transparentno navedeno 300 miliona evra odvojenih za subvencije za sektor energetike. "Od toga će sigurno lavovski deo ići na Srbijagas i EPS. Problem je što se u budžetu ne vidi sav novac koji će ići na energetiku, delimično zato što imamo finansiranje ispod crte. Mi izdamo garanciju EPS-u, i to se ne vidi u budžetu. Neće biti primećeno da postoji dok ne počne da se isplaćuje, kada država preuzme taj dug", ističe Gajić komentarišući Predlog Zakona o budžetu za 2023. godinu.

Novi budžet je najavljen istovremeno i kao štedljiv i razvojni, uz obećanje o rastu prosečne plate na 720 evra, nastavku gradnje infrastrukture. Uz ova dva stuba budžeta, stoji i treći – energetika, za koju, prema rečima ministra finansija, ima dovoljno novca. Plate u javnom sektoru biće veće 12 odsto, minimalna zarada za 14 procenata i to nas, predviđa se, dovodi do prosečne plate od 720 evra za sledeću godinu.

Pročitajte još:

Komentarišući najavu o porastu prosečne zarade na 720 evra, Mihailo Gajić kaže da je statistika „uvek tu da pokaže šta nekome odgovara“.

„Od 2018. imamo porast plata iznad produktivnosti privrede – to govori da je bilo zatezanja na tržištu rada. Rast plata vuče IT sektor i sektori povezani s njima, kao i plate u javnom sektoru u velikim gradovima Beogradu i Novom Sadu. Kada odete u neke druge industrije vidite da plate ne rastu tako brzo. Tako da, ti podaci ne odslikavaju u potpnosti kako se kreću zarade u Srbiji“, navodi Gajić.

On podseća da je privredni rast pre pandemije kovida 19 bio 4,5 odsto. Za iduću godinu očekuje se privredni rast od 2,5 odsto.

„Kada se sa 4,5 odsto privrednog rasta spustite na 2,5 odsto, to znači da privreda ima neke druge probleme na koje nismo umeli da odgovorimo na pravi način“, ukazuje on. 

Ipak, podseća, na sve je uticala i „ziro kovid“ politika u Kini koja je, kako kaže – „izazvala dodatni dar-mar u kidanju lanaca proizvodnje“. Potom rat u Ukrajini, pa posledično – uvođenje međusobnih sankcija EU i Rusije. Potom, problem sa energentima čemu su ovde doprinele i „domaće ruke“.

Za očekivani BDP od 68 milijardi evra kaže da je – realan.

„Rekao bih da je realan, mada prostoji prostor čak da bude i viša stopa BDP. Ekonomski rast je bitan, jer bez toga nema ni rasta plata, ne samo u privatnom, već i u državnom sektoru kroz veće prikupljene poreze“, navodi on.

Treba, kaže, da dostignemo visoke stope rasta koje godinama imaju Mađarska, Hrvatska, Češka.

„Tada će ljudi ostetiti i rast plata koji će prestići obećanih 720 evra“, ističe.

Ipak, komentarišući izjavu ministra finansija koji je rekao da se plan o plati o hiljadu evra u 2025. ostvaruje, Gajić navodi da je mnogo više oprezan.

Teoretski je, kaže, moguće da do toga dođe.

„Ako neke stvari nastave da se dešavaju i ako nastavimo da privlačimo strene direktne investicije u sektoru koji nudi više plate. Ovo više liči na političko obećanje koje se ponavlja, ali nema mogućnosti za tako nešto“, navodi Mihailo Gajić.

O investicijama

Državne investicije privlače i privatne i u načelu su, kaže Mihailo Gajić – dobre.

„Ali, pitanje je po kojoj ceni izvodimo radove i koliko oni traju. Tako je brza pruga Beograd-Subotica, prema najavama, trebalo da bude puštena u rad 2018. godine, a mi smo pustili samo deonicu od Beograda do Novog Sada. To je načelno dobro, ali trebalo je to uraditi mnogo ranije i brže. Kada je reč o cenama, i kada ih uporedimo sa međunarodnim projektima, vidimo da kilometar auto-puta u ravnici košta isto ili čak skuplje nego u brdima u Sloveniji. Tu je pitanje imamo li konkurenciju u ovakvim projektima“, ističe Gajić. 

Promena fiskalnih pravila

Gajić je komentarisao i promenu fiskalnih pravila kroz izmene Zakona o budžetskom sistemu. Umesto 45 odsto BDP država će, po ovim pravilima, moći da ima javni dug do 60 odsto BDP.

„Dobro je što dolazi do izmene fiskalnih pravila. Trend uvođenja fiskalnih pravila je nastavo od krize iz 2008, 2009. godine, kada su zemlje EU uvele pravila kako bi ograničile državu da troši mnogo više novca nego što može da prikupi. Kad smo prvi put doneli taj zakon ispostavilo se da vlada ne mora da ispuni pravila – ni kada je reč o deficitu, ni kada je reč o visini javnog duga. Treba da priznamo da ta pravila nisu bila adekvatna situaciji u kojoj smo, kako bismo došli u situaciju da fiskalna pravila budu neka vrsta adekvatnog usidrenja – da se više ne pravimo ludi kad se fiskalna pravila krše, nego da ona sa sobom zaista donose neku političku reperkusiju po samu vladu“, navodi Gajić.

Ovakva fiskalna pravila, kaže, jesu dobra, ali nisu dovoljno dobra da bi ograničila vladu u njenom ponašanju.

„Ova pravila treba da omoguće neku vrstu eksternog nadzora. I veoma su jasna – kada  je visok javni dug, deficit mora da bude manji, ne sme da bude visok i obrnuto – nizak javni dug, visok deficit. Bilo bi dobro ima nekih jačih reperkusija u situacijama kad se pravilo prekši – na primer automatsko izglasavanje nepoverenja vladi, ili raspisivanje izbora. To bi već bila značajna kazna pa bi se političari brinuli da ne prekrše pravila“, ističe Mihailo Gajić. 

Ovakve prakse da vlada mora da preda plan smanjenja javnog duga ili deficita bilo je, kaže, i do sada.

„Ali se nije provodilo u praksi jer imamo jednu partiju na vlasti, pa ne mogu jedni druge da kontrolišu“, navodi on.

Komentari

Vaš komentar