Gardijan: Globalna potrošnja na nuklearno oružje porasla za 13 odsto

Ekonomija 17. jun 202418:19 2 komentara
STR/KCNA VIA KNS/AFP (ilustracija)

Procenjuje se da se globalna potrošnja na nuklearno oružje povećala za 13 odsto, na rekordnih 91,4 milijarde dolara tokom 2023. godine, piše Gardijan, a prema proračunima grupe za pritisak Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja (Ican).

Novi ukupni iznos, koji je 10,7 milijardi dolara veći u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom je vođen naglo povećanim budžetima za odbranu u SAD, u vreme šire geopolitičke neizvesnosti izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu i ratom Izrael-Hamas, piše Gardijan.

Svih devet nuklearno naoružanih nacija u svetu troše više, dodao je Ican, a prenosi Gardijan, a Kina se procenjuje da je druga najveća potrošnja sa budžetom od 11,9 milijardi dolara – iako je ukupan iznos Pekinga znatno ispod 51,5 milijardi dolara koji se pripisuju SAD.

Rusija je treći najveći trošak, piše ovaj medij, sa 8,3 milijarde dolara, a slede Velika Britanija (8,1 milijardi dolara) i Francuska (6,1 milijardi dolara). Procene za autoritarne države ili tri zemlje sa neprijavljenim nuklearnim programima (Indija, Pakistan i Izrael) su komplikovane zbog nedostatka transparentnosti.

Suzi Snajder (Susy Snyder), jedan od autora istraživanja, upozorila je da su nuklearne države „na putu da troše 100 milijardi dolara godišnje na nuklearno oružje“ i tvrdi da bi novac mogao, umesto na nuklearno oružje, da se koristi za ekološke i socijalne programe, navodi se u tekstu Gardijana.

„Ove milijarde su mogle biti iskorišćene za borbu protiv klimatskih promena i spašavanje životinja i biljaka, koje održavaju život na Zemlji od izumiranja, a da ne spominjemo poboljšanje zdravstvenih i obrazovnih usluga širom sveta“, rekla je Snajder, prenosi Gardijan.

Pročitajte još:

Tokom proteklih pet godina, navodi se, otkako je Ican započeo svoje istraživanje, potrošnja na nuklearno oružje porasla je za 34 odsto, ili 23,2 milijarde dolara. Potrošnja SAD porasla je za 45 odsto za to vreme i za 43 odsto u Velikoj Britaniji, a prema trenutnim trendovima će premašiti 100 milijardi dolara 2024, objašnjava ovaj medij.

Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta pomenuo nuklearni arsenal svoje zemlje, navodi se u tekstu, kako bi upozorio zapad na direktnu vojnu intervenciju u Ukrajini od početka invazije u punom obimu u februaru 2022. Rusija je, objašnjava Gardijan, takođe započela seriju vežbi koje simuliraju upotrebu taktičkog nuklearnog oružja u maju blizu ukrajinske granice.

Drugi podaci, koje je utvrdio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (Sipri), pokazuju da je broj aktivnih nuklearnih bojevih glava takođe nešto veći, na 9.585, uglavnom zbog toga što je Kina povećala svoj arsenal sa 410 na 500, prenosi Gardijan.

Najveće nuklearne države ostaju, piše ovaj medij, kao i od 1950-ih, SAD i Rusija, koje poseduju oko 90 odsto svih bojevih glava. Rusija ima 4.380 nuklearnih bojevih glava raspoređenih ili u skladištu, u poređenju sa SAD na 3.708, dodali su istraživači, navodi se.

Istraživači SIPRI kažu, a prenosi Gardijan, da se „procenjuje da je Rusija rasporedila oko 36 bojevih glava više sa operativnim snagama nego u januaru 2023.“, iako su dodali da nema čvrstih dokaza da je Moskva rasporedila bilo koju od svojih nuklearnih raketa u Belorusiji, uprkos javnim izjavama Putina i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.

SIPRI istraživači kažu da se „procenjuje da je Rusija rasporedila oko 36 bojevih glava više sa operativnim snagama nego u januaru 2023.“, navodi se u tekstu ovog medija, iako su dodali da nema čvrstih dokaza da je Moskva rasporedila bilo koju od svojih nuklearnih raketa u Belorusiji, uprkos javnim izjavama Putina i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.

Britanski arsenal nuklearnog oružja procenjuje se da je nepromenjen sa 225 (kao i francuski na 290), ali je pre tri godine Velika Britanija rekla da će podići gornju granicu na broj bojevih glava koje je spremna da uskladišti na 260 Trident bojevih glava, kako bi se suprotstavila uočenim pretnjama Rusije i Kine, piše u tekstu.

Vilfred Van (Wilfred Wan), direktor SIPRI programa oružja za masovno uništenje, rekao je: „Nismo videli da nuklearno oružje igra tako istaknutu ulogu u međunarodnim odnosima od hladnog rata“,

On je uporedio broj raspoređenih bojevih glava sa zajedničkom izjavom koju su potpisale SAD, UK, Francuska, Kina i Rusija 2022. Nadovezujući se na ranije izjave, pet zemalja je izjavilo da se „nuklearni rat ne može dobiti i da se nikada ne sme voditi“, zaključuje Gardijan.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare