Ljudi u dolini Jadra strahuju od ekološke katastrofe, jer Evropa vrši pritisak na samoodrživost u tehnologiji baterija, piše britanski Gardijan.
Gardijan navodi da se reklama koja se emitije na javnom servisu RTS-u, završava slikama umirujućih naučnika i utešenog mladog para koji hoda u zalazak sunca, uz poruku: „Rio Tinto: Zajedno imamo šansu da spase planetu“.
Zaokret ka ekološkom spasiocu i bastion transparentnosti je možda malo verovatan za Rio Tinto, drugu po veličini svetsku metalnu i rudarsku korporaciju, konstatuje britanski list navodeći da je ta anglo-australijska multinacionalna kompanija tokom svoje skoro 150 godina duge istorije, suočavala sa optužbama za korupciju, degradaciju životne sredine i kršenje ljudskih prava.
Povezane vesti:
Trenutno se bori protiv građanske tužbe američke Komisije za hartije od vrednosti koja optužuje kompaniju za prevaru u poslovanju sa ugljem u Mozambiku, što je usledilo nakon kazne od 27,4 miliona funti 2017. od strane britanskog finansijskog nadzornika zbog kršenja pravila o obelodanjivanju i transparentnosti, podseća Gardija.
Izvršni direktor kompanije Rio Tinto za rudu gvožđa, Sajmon Trot, priznao je ranije ove godine da kompanija „nije ponosna na svoju istoriju“ u svom rudniku Marando u Zapadnoj Australiji, gde je stotine drevnih artefakata bačeno na deponiju smeća. Prošle godine, tadašnji izvršni direktor je dao ostavku nakon što je kompanija namerno digla u vazduh drevnu pećinu, jedno od najznačajnijih australijskih arheoloških istraživačkih lokaliteta.
Ovog leta kompanija je konačno pristala, nakon decenija apela, da finansira „procenu uticaja na životnu sredinu i ljudska prava“ svog bivšeg rudnika bakra i zlata u Panguni, u Papui Novoj Gvineji, gde se tvrdi da je bačeno milijardu tona rudničkog otpada u deltu reke Kaverong-Jaba.
To je zabrinjavajuća istorija, ocenjuje Gardijan i podseća na reči jednog kritičara da se Rio Tinto može posmatrati kao „zaštitno lice“ za korporativne malverzacije.
Ali za rukovodioce Rio Tinta budućnost je takođe razlog za zabrinutost uprkos trenutnom velikom profitu. Cena akcija se bori. Cena gvozdene rude je pod pritiskom masovne kineske proizvodnje. Skandali u Australiji doveli su u opasnost njenu buduću ekspanziju, a upravljanje velikim rudnikom bakra u Mongoliji našlo se pod teškim kritikama.
U tom kontekstu, kompaniji je za oko zapao svetski juriš ka dekarbonizaciji i težnja Evropske unije za samodovoljnošću sirovinama kako bi se postigli klimatski ciljevi, ističe Gardijan i podseća da je Rio Tinto u julu najavio da će uložiti 2,4 milijarde dolara u projekat u dolini Jadra u zapadnoj Srbiji, u izgradnju, kako tvrdi, najvećeg rudnika litijuma u Evropi i jednog od najvećih rudnika litijuma u svetu.
Kompanija procenjuje da će tokom očekivanog veka trajanja rudnika od 40 godina proizvesti 2,3 miliona tona litijum karbonata za baterije, minerala koji je neophodan za velike baterije za električna vozila i skladištenje obnovljive energije, i 160.000 tona borne kiseline godišnje, neophodne za opremu za obnovljivu energiju kao što su solarni paneli i vetroturbine.
Rio Tinto se može pohvaliti da će ga rudnik učiniti jednim od 10 najvećih proizvođača litijuma na svetu i mogao bi da proizvede dovoljno za više od milion električnih automobila godišnje, od čega se očekuje da će godišnja prodaja skočiti sa 1,2 miliona vozila u 2017. na najmanje 23 miliona 2030. godine, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.
Manjkavost demokratije u Srbiji, međutim, izaziva zabrinutost da li se čuju glasovi onih koji su na prvoj liniji fronta, navodi britanski list.
Prošlo je 17 godina otkako su geolozi Rio Tinta slučajno otkrili litijum, srebrnobeli alkalni metal, u jednoj od dve bušotine na polju kukuruza u dolini Jadar. Marijana Petković, učiteljica iz Gornjih Nedeljica za Gardijan kaže da su predstavnici te kompanije tada pričali o malom rudniku na 20 hektara, i da meštani „neće ni znati da je tu“.
Tokom narednih godina, Rio Tinto je počeo da daje donacije u lokalne svrhe. Škola iz Gornje Nedeljice dobila je sredstva za renoviranje učionica. Klub fudbalskog tima dobio je novi krov, a poljoprivrednicima su ponuđeni vaučeri za skupu poljoprivrednu opremu. Bilo je čak i gotovine za božićni bazar među 107 donacija podeljenih od 2003. godine, ukupne vrednosti od 608.807 dolara, navodi Gardijan.
„Posle godinu-dve, rudnik će odjednom biti 80 hektara. Onda smo u septembru prošle godine dobili pisma u kojima nam je rečeno da je naše zemljište preinačeno iz poljoprivrednog u građevinsko. Sećam se da me je prijateljica pozvala u svoju kuću gde je grupu nas žena pitala gospođa iz Rio Tinta šta želimo od rudnika, koje mogućnosti bi nas mogle zanimati… Bili smo idioti. Nismo obraćali pažnju“, navodi Petković.
Rio Tinto međutim ne priznaje brojke koje je navela, ali priznaje da su planovi evoluirali. Prema prostornom planu koji je Vlada Srbije objavila u martu, zona opasnosti od sleganja prostiraće se na 850 hektara, veličine više od 1.000 fudbalskih terena.
Rudnik jezgra nalaziće se na površini od nešto više od 200 hektara na obali reke Korenita, pritoke Jadra, a više stotina hektara biće izdvojeno za deponije otpada i novu saobraćajnu infrastrukturu. Iskopavanje će se obaviti ispod dva rečna korita gde je litijum identifikovan na dubinama od 100 do 650 metara.
U 2014. godini, poplava Korenita dovela je do prelivanja brane u zatvoreni rudnik uglja, izlivajući otrovni materijal preko poljoprivrednog zemljišta. Iz Rio Tinta objašnjavaju da planiraju da pretvore tečni otpad iz rudnika u suve „kolače“ kako bi bio bezbedniji za skladištenje. Pravi planove za vanredne situacije za „poplave jednom u 10.000 godina“, za svaki slučaj.
Rudnik će podrazumevati preseljenje 81 domaćinstva, i kupovinu njiva 293 zemljoposednika. U brošuri koja je kružila među pogođenima navodi se da bi eksproprijacija kuća i zemljišta bila „poslednje sredstvo“.
Kompanija je već otkupila oko 80 odsto zemljišta i imovine, za, kako kaže Petković, „nečuvene“ sume, koje u nekim slučajevima iznose stotine hiljada evra, na osnovu isplata od 470 evra po metru kvadratnom nekretnine. Rio Tinto nudi pet odsto bonusa onima koji završe u roku od četiri meseca od ponude.
Opasnost po životnu sredinu
Eksploatacija litijuma predstavla i veliku opasnost po životnu sredinu, jer će stvoriti 57 miliona tona otpada tokom životnog veka rudnika. Prosečna potražnja za vodom procenjuje se na šest do 18 litara u sekundi, ili oko 1,3 litara vode za svaki kilogram proizvoda. Što se tiče emisije ugljenika, kompanija na svojoj veb stranici kaže da „predviđa“ korišćenje obnovljive energije.
„Ovakvi rudnici se uglavnom otvaraju u pustinjama upravo zbog štetnog uticaja na životnu sredinu i biodiverzitet“, kaže profesorka Dragana Đorđević, šef Katedre za hemiju i inženjerstvo životne sredine Univerziteta u Beogradu. „Ugroženi su slivovi reka Drine i Save, iz kojih se vodom snabdeva oko 2,5 miliona ljudi“.
Rio Tinto to poriče i navodi da je naručio 12 ekoloških studija, od kojih, međutim, nijednu nije stavila na raspolaganje novinarima Gardijana. Kompanija je takođe odbila zahteve za intervju.
Ali jedna studija koju je finansirala kompanija, sažeta u slajd prezentaciji koju su dobili ove novine, nudi uvid. Dr Imre Krizmanić, sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, otkrio je da bi pokušaji da se ublaže štete na više od 145 zaštićenih vrsta, od vukova, dabrova i slepih miševa do daždevnjaka, barskih kornjača, vretenaca, riba, flore i faune, imali veoma ograničen uticaj.
U prezentaciji je zaključeno da je „zbog očekivanih nepovratnih promena u pojedinim ekosistemima, kao i rizika od značajnijeg ugrožavanja živog sveta reka Jadar, Drina i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica stanja biodiverziteta na ovom području je napuštanje planske eksploatacije i prerade minerala jadarita”.
Iako projekat Jadar još nema potrebne dozvole za gradnju, u Rio Tintu su uvereni da će srpsko ministarstvo životne sredine dati zeleno svetlo kada podnese svoju procenu uticaja na životnu sredinu kasnije ove godine.
Portparol Rio Tinto je o glavnom lokalitetu rekao: „Skoro sve vrste na ovoj lokaciji mogu se naći u zapadnoj Srbiji ili šire. Drugim rečima, nema vrsta koje ne mogu da nastave svoj život van ove teritorije, što znači da će uticaj na biodiverzitet biti minimalan“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u januaru u televizijskoj emisiji rekao: „Nemamo more i prirodne resurse koji će nam doneti milione. Imamo jadarit i umirem od smeha kada čujem da ljudi protestuju zbog toga. Oni protestuju tamo dole, u zapadnoj Srbiji, zbog Rio Tinta i kažu da će to biti katastrofa. Ne, neće. Tamo se neće dogoditi katastrofa.”
Vučić je nagovestio da bi to pitanje mogao da iznese na referendum, ali Miroslav Mijatović iz nevladine organizacije Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT) brine da vlada revidira pravila o glassanju. „I prethodna vlada i ova sadašnja vlada su klijentelistički prema kompaniji i prilagođavaju zakone svojim potrebama“, rekao je on.
Što se tiče potencijalne izborne pretnje koju predstavlja nepopularni rudnik, u zapisniku sa sastanka između Evropske komisije i rukovodilaca Rio Tinta, objavljenog u skladu sa zakonima o slobodi informisanja, podebljano je istaknuto da su zvaničnici EU obavešteni da će „razvoj lokacije početi od drugog kvartala 2022, posle izbora u Srbiji (april 2022)“.
Rio Tinto kaže da će otvoriti 2.000 radnih mesta tokom izgradnje rudnika i 1.000 dugoročnih pozicija, dajući jedan odsto direktnog i četiri odsto indirektnog doprinosa BDP-u. Ali ljudima koji se bore protiv plana je teško da vide dalje od neposrednog uništenja dugogodišnje zajednice i načina života.
Ratko Ristić, profesor šumarstva, lobirao je kod drugih iz Srpske akademije nauka i umetnosti protiv rudnika Jadar, tvrdeći da je „moguća korist za državu Srbiju između sedam i 30 miliona evra godišnje, mogući prihod od napredne poljoprivredne delatnosti u istoj oblasti bi bilo više od 80 miliona evra godišnje bez zagađenja ili izmeštanja”.
Peticija protiv rudnika ima više od 130.000 potpisa, a kompanija je već morala da plati male iznose odštete zbog curenja na poljima na kojima je vršila istraživanja.
Bilo bi moralno da Evropa snosi troškove iskopavanja
Lukas Bednarsk, autor knjige „Litijum: Globalna trka za dominaciju baterija i nova energetska revolucija“ (Lithium: The Global Race for Battery Dominance and the New Energy Revolution), rekao je da se može izneti moralni argument da Evropa treba da snosi ekološke troškove iskopavanja litijuma koja joj je potrebna. Trenutno se uvozi iz Australije, Latinske Amerike i Kine.
Ali Mejv Bolger, iz organizacije Prijatelji Zemlje (Friends of the Earth Europe), kaže da se predviđa da će baterije za električna vozila i obnovljive izvore energije povećati potražnju za litijumom za skoro 6.000 odsto do 2050. godine – i pita zašto takva potrošnja nije dovedena u pitanje.
„Još uvek nema govora o smanjenju potražnje“, kaže Bolger. „Postavili smo pitanje i komisija je rekla da nisu u fazi da bi mogli da se pozabave ograničenjem. Prvenstveni razlog zašto smo došli do toga gde smo danas je eksploatisanje resursa, prevelika eksploatacija, da bismo zadovoljili potrebe luksuzno bogate i evropske industrije… Upravo to radimo ponovo.”
Komentari (71)
Vidi sve komentare