Gde su danas javna preduzeća: Udesetostručen gubitak, povećana zaduženost

Ekonomija 19. nov 202317:26 19 komentara
N1

Za godinu dana svoj neto gubitak uvećali su deset puta. Povećali su zaduženost, pa su na svakih sto svojih dinara, zajmili tuđih 86 dinara. Od 527 javnih preduzeća koja su Agenciji za privredne registre predala završne račune za 2022, većina je poslovala sa dobitkom, ali je manjina od 164 njih upisala gubitak od čak 90 milijardi dinara.

Javna preduzeća su, zbirno gledano, proteklu godinu završila sa čistim gubitkom od 74,77 milijardi dinara, što je ravno deset puta više od onog upisanog godinu ranije.

Samo sedam javnih preduzeća sa najvećim gubitkom ostvarilo je petinu ukupnog gubitka cele privrede Srbije.

Analizirani finansijski izveštaji 527 javnih preduzeća – što u vlasništvu Republike, što AP Vojvodine, što lokalnih samouprava, pokazuju da je godinu u plusu okončalo njih 347, upisavši neto dobitak od 16 milijadi dinara. Na žalost, 164 javna preduzeća ostvarilo je gubitak veći od 90 milijardi dinara, tako da je na nivou svih javnih preduzeća ostaren negativan finansijski rezultat od 74,77 milijardi dinara – čak deset puta veći nego što je to bilo pre samo godinu dana, u 2021.

APR

APR ističe da su javna preduzeća raspolagala značajnim finansijskim kapacitetima – njihova poslovna imovina vredna je 2.941 milijardi dinara (2,9 biliona dinara), a kapital 1.639,8 milijardi dinara (1,6 biliona dinara).

Rast zaduženosti

U godini za nama javna preduzeća beleže osetan rast ukupnih obaveza – gotovo za trećinu (27,9%).

Taj rast obaveza pratilo je smanjenje sopstvenih izvora finansiranja (5,9%), pa je stepen ukupne zaduženosti porastao (sa 0,64 na 0,86)”, objavio je APR u godišnjem izveštaju.

Ovo, praktično, znači da su javna preduzeća tokom 2021. godine na jedan dinar svog kapitala imala 64 pare pozajmljenog, a taj odnos je zbog rasta zaduživanja godinu dana kasnije pogoršan, pa su u 2022. na dinar svog kapitala javna preduzeća imala 0,86 dinara zajmljenog novca.

Na grafikonu APR o zaduženosti javnih preduzeća su plavom bojom obeležena sopstvena sredstva javnih preduzeća, a zelenom – njihove ukupne obaveze.

APR

Sto najboljih i sto najgorih

Podaci Agencije za privredne registre iz publikacije Sto naj privrednih društava, pokazuju da javnih preduzeća ima na obe strane – i među onima koji najprofitabilnije posluju, kao i u vrhu onih sa gubitkom.

Ko je profitabilan

Među sto najprofitabilnijih društava u 2022. godini, nalaze se tri javna preduzeća.

Jedno od njih je i Pošta Srbije čiji radnici od 24. oktobra sprovode obustavu rada, zahtevajući rast plata od 30 odsto.

Pošta je na 39. mestu liste najprofitabilnijih preduzeća u celoj Srbiji, uz beleženje opadanja nivoa profitabilnosti u odnosu na 2021.

Značajan deo ostvarene dobiti Pošta duguje prenosu dela imovine Pošta Neta na Telekom Srbije.

“Obavljanjem osnovne delatnosti Pošta je realizovala znatno niži poslovni dobitak (70,3%) u iznosu od 938 miliona dinara, kao posledicu rasta poslovnih rashoda (8,4%) uz uporedni pad poslovnih prihoda (0,6%) zbog manje realizacije specijalizovanih usluga na domaćem tržištu. Osnovnu komponentu neto rezultata ovog javnog preduzeća čini višestruko uvećan pozitivan ostali rezultat od 2,09 milijardi dinara, usled prenosa dela imovine Radne jedinice Pošta Net na Telekom Srbija ad”, ukazuje APR.

Među javnim preduzećima najprofitabilniji je Srbijagas (20. mesto na listi sto najprofitabilnijih, sa pozitivnim neto rezultatom od 5,5 milijardi dinara, koji je na godišnjem nivou veći za 45,5 odsto.

Ovo javno preduzeće ujedno je jedino koje beleži rast neto dobitka.

“Usled uvećanog prometa prirodnog gasa, subvencija države za nadoknadu razlike u ceni gasa, kao i prihoda po osnovu izgradnje magistralnog gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom, ovo javno preduzeće je povećalo poslovne prihode u odnosu na prethodnu godinu za 89 odsto, te oni iznose 219,6 milijardi dinara. Iako su, zbog rekordnog rasta cena prirodnog gasa na svetskom tržištu, porasli i poslovni rashodi za 89,7 odsto, evidentiran je rast poslovnog dobitka za 74,7 odsto, do 9,3 milijarde dinara, pa je on i glavni činilac veće profitabilnosti”, objašnjava se u izveštaju APR.

Na listi profitabilnih javnih preduzeća su i JKP Beogradske elektrane (69. mesto) koje su zabeležile za trećinu niži neto dobitak u iznosu od 1,87 milijardi dinara.

Ova tri preduzeća ostvarila su ukupan neto dobitak u iznosu od 10,3 milijarde dinara, uvećan za 5,5 odsto u odnosu na prošlogodišnji. Pri tome, ona beleže poslovne prihode u visini od 276 milijardi dinara, veće za 59,6 odsto. Kod sva tri javna preduzeća smanjen je broj zaposlenih, pa je ukupno bilo angažovano 99 radnika manje odnosno njih 17.719.

EPS i dalje najveći gubitaš

Sedam javnih preduzeća nalaze se na listi sto privrednih društava sa najvećim neto gubitkom. Ova preduzeća su zbirno iskazala neto gubitak od 86,71 milijardu dinara u 2022, koji je 3,7 puta veći u odnosu na godinu pre.

“Neto gubitak tih javnih preduzeća predstavlja 35,2 odsto gubitka svih privrednih društava sa liste, odnosno 23,1 odsto gubitka celokupne privrede”, ukazuje APR u svojoj analizi dodajući da je ovih sedam javnih preduzeća zapošljavalo 33.033 radnika, što je skoro petina radnika na posmatranoj listi.

Na prvom mestu liste svih preduzeća koja su poslovala sa najvećim neto gubitkom nalazi se – Elektroprivreda Srbije, baš kao i godinu pre.

JP EPS je u 2022. ostvario neto gubitak od 72,6 milijardi dinara, što je čak 4,9 puta više u poređenju sa 2021.

Ovo javno preduzeće je i dalje najveće privredno društvo u Republici Srbiji.

EPS je drugi prema realizovanim poslovnim prihodima, angažovao je najviše finansijskih kapaciteta, ali je istovremeno iskazao i najveći neto gubitak i kumulirani gubitak, navodi se u analizi APR.

„Obavljanjem primarne delatnosti generisani su poslovni prihodi veći za 12,1 odsto na godišnjem nivou, u iznosu od 358 milijardi dinara koji ujedno čine 2,1 odsto prihoda celokupne privrede“, ističe APR.

S obzirom na to da je porast cene energenata uslovio brži rast poslovnih rashoda (27%) ovo javno preduzeće je, kako se navodi – uvećalo gubitak iz poslovne aktivnosti 5,6 puta, do iznosa od 61,5 milijardi dinara.

„EPS je ujedno zapošljavao i najveći broj radnika odnosno njih 20.008, što je 3.499 manje nego u 2021. godini“, ukazao je APR.

Još šest JP na listi „sto naj“ po gubitku

Uz EPS, na listi privrednih društava sa najvećim gubitkom je još šest javnih preduzeća. To su Putevi Srbije, JP PEU Resavica, GSP BeogradJP Elektrokosmet Priština, JKP Gradska toplana Kruševac, Preduzeće EPS – JP TE Kosovo sa PO Obilić.

Na sedmom mestu liste preduzeća sa najvećim ostvarenim gubitkom su Putevi Srbije, sa minusom od 5,1 milijardu dinara, uvećanim za 2,6 odsto.

“Usled bržeg opadanja poslovnih prihoda u odnosu na poslovne rashode poslovni gubitak je porastao za 60,2 odsto i iskazan je visini od 4,3 miljarde dinara, te je on glavni nosilac negativnog neto rezultata. Iz finansijskih i ostalih aktivnosti društvo je, takođe, zabeležilo gubitke, koji iznose 834 miliona dinara i 126 miliona dinara”, ukazao je APR.

JP PEU Resavica nalazi se na 25. mestu liste preduzeća sa najvećim neto gubitkom.

“ Ovo javno preduzeće beleži nelikvidnost tokom cele godine, uz značajan iznos neto gubitka od 1,6 milijardi dinara,za razliku od prethodne godine kada je poslovalo – pozitivno”, ukazuje APR u analizi.

Kod javnog preduzeća JP Elektrokosmet Priština (37. mesto) neto gubitak iskazan je u visini od 1,1 milijardu dinara, i veći je za 39,8 odsto.

JKP Gradska toplana Kruševac (98. mesto) ostvarila je neto gubitak od 397 miliona dinara, koji je veći 5,8 puta u odnosu na godinu pre.

Preduzeće EPS – JP TE Kosovo sa PO Obilić (45. mesto) generisalo je za 31,8 odsto manji neto gubitak nego protekle godine u iznosu od 929 miliona dinara, koji najvećim delom potiče od gubitka iz finansijskih aktivnosti”, ukazao je APR.

GSP Beograd utrostručio poslovni gubitak

JKP Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd nalazi se na devetom mestu liste najvećih gubitaša, sa neto gubitkom od 4, 9 milijardi dinara.

„Glavni generator tog rezultata je poslovni gubitak, koji je zbog opadanja poslovnih prihoda i rasta poslovnih rashoda – uvećan 3,2 puta“, ocenjuje APR.

GSP Beograd beleži smanjenje poslovne imovine za 15,3 odsto, tako da ona iznosi 31,1 milijardu dinara. To je, kako ukazuje APR – posledica izvršenog prenosa infrastrukturnih objekata (6,5 milijardi dinara dinara) u korist osnivača Grada Beograd, te su nekretnine, postrojenja i oprema iskazane u vrednosti od 27,26 milijardi dinara…

“U 2022. godini ovo javno preduzeće je poslovalo sa preko tri puta većim neto gubitkom nego prethodne godine, od 4,9 milijardi dinara, te je ukupan gubitak povećan za 15,6 odsto, na 34,39 milijardi dinara (11. mesto). Posledično, vrednost kapitala opala je za 53,7 odsto i prikazana je u nivou od 9,58 milijardi dinara. Istovremeno, rast dugoročnih kredita, zajmova i obaveza po osnovu lizinga u zemlji, kao i rast obaveza prema dobavljačima u zemlji uslovili su povećanje ukupnih obaveza preduzeća za 34,2 odsto, te one iznose 21,57 milijardi dinara. JKP GSP Beograd se izdvaja i prema velikom broju radnika, budući da je zapošljavao njih 5.852 (10. mesto), što je za 36 manje u odnosu na prethodnu godinu”, ukazao je APR.

Ukupni gubitak

Kada je reč o ukupnom (nagomilanom) gubitku, ovu listu predvodi ponovo – EPS.

Osim Elektroprivrede, na listi sto preduzeća sa najvećim ukupnim gubitkom nalazi se još sedam javnih preduzeća, koja su zajedno generisala gubitak veći 534 milijarde dinara, što je više od 4,5 miljarde evra.

APR

Na ovoj listi su i JP Putevi Srbije, Elektroprivreda Srbije javno preduzeće za proizvodnju termoelektrične energije termoelektrane Kosovo sa potpunom odgovornošću Obilić, JKP GSP Beograd, JP PEU Resavica, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, EPS JPPK Kosovo sa PO Obilić i JP Elektrokosmet Priština.