Generalštab među Trampovim neobjavljenim projektima, disciplinovanje NIS-a i gde će sedeti radnici Infrastrukture

Od ivanjičkog zaseoka do zaboravljenog tržnog centra: Koje su omiljene adrese srpske privrede

Zaseok Ivanjice sedište je poslovnih aktivnosti, prema dostupnim podacima, za najmanje 260 biznisa. Iako poprilično neodređena, Šume BB, adresa je proizvođača nameštaja, poslastičara, krojača veša…

I nije rekorder. Prema onome što je Forbes Srbija, metodom slučajnog uzorka, uspeo da otkrije, broj 231 novobeogradske Ulice Jurija Gagarina „dom“ je čak 3.107 privrednih subjekata.

Nekada možda zbog troškova i nameta, danas kažu upućeni više zbog anonimnosti, te pojedine adrese privredi su mnogo zanimljivije od drugih.

Jurija Gagarina 231 je jedan od tri broja pod kojima se vodi danas ne tako blještavi Enjub centar. Na broju 227 upisano je oko 260 biznisa. Na narednom broju 229 prijavljeno je sedište 237 preduzeća i preduzetnika. Kada im se doda najpopularniji broj 231, Enjub je centar poslovnih aktivnosti za čak 3.600 privrednih subjekata.

Iako fizički nisu zaista tu, tu su knjigovodstvene agencije preko kojih su se registrovali. Tako se adresar naših firmi često poklapa sa lokacijama malih, pomalo zaboravljenih tržnih centara. Dovoljno atraktivnih za knjigovođe.

Tržni centar Konjarnik, u Ustaničkoj 189 je upisan kao adresa 431 firme i preduzetnika. Nisu svi ni aktivni. U broju se kriju i oni koji su u međuvremenu prestali da rade.

Srbiji su ostala tri cela dana da se dogovori oko carina sa SAD: Ko pregovara u naše ime i kakav će biti ishod

Donald Tramp dogovor SAD i Evropske unije o visini američkih carina naziva istorijskim i dobrim. Ursula fon der Lajen, pak, kaže da je to „najbolje što je Evropa mogla da dobije“. Evropa se teši time da je postignut sporazum saveznika i prekid trgovinskih tenzija, a time i neizvesnosti koja je vladala poslednjih meseci.

Većina političkih lidera zemalja članica EU imala je mlake reakcije na postignuti sporazum, na liniji reakcije iz zvaničnog Brisela. Iako nije sasvim zadovoljan postignutim, jer će carine od 15 odsto negativno uticati na nemačku izvoznu privredu, kancelar ove zemlje kaže da je „svestan da više od ovoga nije bilo moguće“.

Ni zvanična Francuska nije prezadovoljna onim što je Brisel postigao u pregovorima sa Vašingtonom. Čeka se još reakcija francuskog predsednika Makrona, pogotovo zbog njegovog pređašnjeg stava da Evropa mora zauzeti čvršću pregovaračku poziciju sa Vašingtonom. Sa druge strane, premijer ove zemlje Fransoa Bajru izjavio je da je EU kapitulirala, odnosno da je postignuti sporazum „mračan dan“ za EU.

Sa druge strane, mađarski premijer Viktor Orban bio je mnogo eksplicitniji. Kaže da je Tramp „pojeo Ursulu fon der Lajen za doručak“.

Forbes Srbija istraživao je šta je sa srpskim pregovorima o istoj ovoj stvari, jer rok za primenu carina koje je Tramp razrezao proletos ističe 1. avgusta. Da li je dogovor i kakav blizu? I kako će, između ostalog, sporazum EU i SAD uticati na domaću ekonomiju?

Izvor Forbes Srbija u Vladi kaže da nema sumnje da je dugoročno ovo loš sporazum za Evropsku uniju. I slaže se sa naslovom teksta Fajnenšel tajmsa. Iako su berze pozitivno reagovale na ovu vest, a nema sumnje i da je evropska ekonomija dobila predah, jasno je da je Tramp uspeo u nameri da istera svoje. I da u borbi protiv Kine i njene ekonomije disciplinuje ključne saveznike. I Japan i Evropu. Počeo je ovu politiku pretnjom o povećanju carina na 37 odsto za veliki broj zemalja, a završio, iz njegovih cipela gledano, ogromnim ustupkom prema saveznicima i carinama koje će za većinu proizvoda biti 15 odsto.

Predrag Bjelić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta kaže za Forbes Srbija da mu ovo zaista liči na evropsku kapitulaciju. I da nije jasno zbog čega je Evropa kao jedna od ključnih trgovinskih sila u svetu naprečac odlučila da pristane na Trampove uslove.

„Ovo je još jedan udarac na svetsku trgovinu i na proces globalizacije. Evropa nije pristala samo na carine što će njene proizvode učiniti manje konkurentnim na američkom tržištu, nego i na veći uvoz gasa iz SAD-a. A pošto je taj gas najskuplji na tržištu, evropska ekonomija će da trpi dvostruku štetu“, kaže Bjelić. On dodaje da iza ove odluke očigledno stoje nekakvi politički i bezbednosni interesi, jer da je reč samo o trgovini Evropa ne bi pristala na postignuti dogovor.

Dodaje da će zbog ovakvih odluka trpeti ceo svet, uključujući i Srbiju. Ne bi ga iznenadilo, tvrdi, da se kasnije, kada se budu videli stvarni efekti ovakvih carina na globalnu ekonomiju, promeni politika.

„Nazvali bismo to korupcijom“: Generalštab i dalje među neobjavljenim poslovima Trampovih firmi

Donald Tramp ranije nije mnogo zarađivao od inostranih poslova. Zatim je ponovo došao na vlast - i odbacio pretvaranje da ga etika zanima.

Dana 30. januara, 10 dana nakon inauguracije Donalda Trampa, firma povezana s predsednikom osnovala je dve kompanije u američkoj saveznoj državi Delaver: DT Marks Abu Dhabi LLC i DT Marks Abu Dhabi Member Corp. Način imenovanja tih firmi - Trampovi inicijali, zatim reč „Marks“, pa lokacija budućeg projekta — poklapa se s načinom na koji je predsednik nazvao više od 30 drugih pravnih subjekata za licenciranje u svom portfoliju.

Trump Organization još nije objavila dogovor u glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali verovatno je to samo pitanje vremena. Od prošle jeseni, Tramp je u naletu sklapanja poslova.

Njegova kompanija je objavila osam novih projekata u samo 10 meseci. Prihodi od inostranih licenci porasli su mu sa procenjenih šest miliona dolara u 2023. na skoro 50 miliona prošle godine. A novi poslovi su već na vidiku. Dokumentacija firmi ukazuje na najmanje tri neobjavljena dogovora - u Abu Dabiju, Srbiji i Mađarskoj.

Sve to predstavlja potpuni zaokret za predsednika, koji je tokom svog prvog mandata zadržao vlasništvo nad imovinom, ali je prebacio u fond i obećao da neće pokretati nove inostrane poduhvate. Tokom šest godina nakon svoje prve izborne pobede, dodao je samo jedan inostrani posao. Dogovor da svoj brend pripoji golf kompleksu u Omanu.

Šta se sprema Petrohemiji: Disciplinuje li ministarka Đedović NIS ili ne čitaju iste agende

Pančevačka Petrohemija, najveći gubitaš u Srbiji, prema podacima iz 2023. godine, ni u prošloj godini nije uspela da izađe na zelenu granu.

Neto gubitak je više nego prepolovljen, umesto 18,3 milijarde dinara iznosio je tek 7,6 milijardi, ali ovo preduzeće je hronično već u minusu.

Ako se izuzmu godine kovida i rekordno visokih cena energenata.

Ništa drugačije nije ni u prvoj polovini ove godine. Prema kvartalnom izveštaju NIS grupe za prvu polovinu 2025, juče objavljenom, gubitak Petrohemije bio je 4,7 milijardi dinara.

„U prvih šest meseci pokazatelj EBITDA je negativan i iznosi -4,1 milijardi dinara, što je slabiji rezultat u poređenju sa istim ovim periodom 2024. Neto rezultat je isto lošiji u odnosu na uporedni period prethodne godine. Za investicije je u prvoj polovini godine izdvojeno 0,5 milijardi dinara, što je 19 odsto manje nego u prva dva kvartala 2024“, navodi se u izveštaju NIS-a.

Moguće je da je upravo ovo nedavno ponukalo resornu ministarku Dubravku Đedović Handanović da, prilikom izbora novih članova Odbora direktora NIS-a, izjavi sledeće: “Stabilizacija poslovanja i finansijska konsolidacija Petrohemije mora da bude visoko na agendi u narednom periodu”.

Na pitanje Forbes Srbija resornoj ministarki Đedović, na čijoj agendi će Petrohemija biti visoko pozicionirana u narednom periodu, stigao je odgovor:

„Molimo vas da se za odgovore na dostavljena pitanja obratite Naftnoj industriji Srbije”.

Ministarstvo privrede u ime Vlade, kompanija NIS i HIP Petrohemija potpisali su u decembru 2021. godine Ugovor o strateškom partnerstvu. Njime je NIS povećao vlasnički udeo sa 20,86 odsto na 90 odsto. Dogovorena je i obavezna novčana dokapitalizacija od 150 miliona evra i izgradnja postrojenja za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje, podsećaju u NIS-u.

„HIP Petrohemija za NIS predstavlja strateški aktiv zbog tehničko-tehnološke povezanosti rafinerije nafte u Pančevu i Petrohemije. Strategija razvoja HIP Petrohemije zasniva se na modernizaciji osnovnih proizvodnih kapaciteta. To za cilj ima povećanu pouzdanost rada i izgradnju novih postrojenja. Takođe, povećanu energetsku efikasnost i efikasnost poslovanja, izmenu korporativne kulture u HIPP, kao i realizaciju projekata iz oblasti zaštite životne sredine”, kažu u NIS-u.

Infrastruktura železnice seli deo zaposlenih iz Nemanjine: U odgovoru za Forbes zahvaljuju zbog brige za njihovu bezbednost

Od tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu prošlo je tačno devet meseci. I prvi put od tada, Forbes Srbija dobio je odgovor od državnog preduzeća Infrastruktura železnice Srbije. Doduše, ne na konkretno postavljena pitanja i ne u vezi sa ovom tragedijom.

Odgovori su nam stigli, na upit kojim smo želeli da proverimo tačnost informacija koje smo dobili od zaposlenih u tom preduzeću. Naime, deo radnika, njih oko 60, zabrinut je zbog najavljenog preseljenja iz zgrade u Nemanjinoj ulici broj 6, gde su do juče radili.

Traženo im je, kako kažu, da se isele 1. avgusta. „Od direktora našeg sektora smo prošle nedelje dobili usmeno naređenje da se iselimo“.

Forbes Srbija razgovarao je sa nekoliko radnika ovog preduzeća kojima je odluka o selidbi preneta usmeno. Do sada, kako tvrde, nemaju nikakvo zvanično objašnjenje o planu i razlozima za ovo preseljenje.

Kako saznajemo od njih, razlog za selidbu je namera da se u tu zgradu usele neki od zaposlenih u resornom Ministarstvu saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, iz sektora za železnički saobraćaj. Radnici kažu da se to priča u kompaniji, ali da za to nemaju zvaničnu potvrdu.

Forbes Srbija uputio je pitanja i pres službi Infrastrukture železnice Srbije. Pitali smo ih da li su tačne informacije da se planira selidba pojedinih sektora iz Nemanjine na drugu lokaciju.

Za promenu, nakon devetomesečnog ćutanja na upite koje je Forbes Srbija slao ovom preduzeću, a u vezi sa tragedijom u Novom Sadu, ovoga puta stigli su odgovori.

„Raspored sedenja zaposlenih u Infrastrukturi železnice Srbije je pitanje unutrašnje organizacije rada i funkcionisanja u ovoj kompaniji i isključivo je stvar kompanije. Uz svo uvažavanje vaše zainteresovanosti za ovu temu, navedena pitanja svakako ne predstavljaju oblast koja bi trebalo da bude od značaja za javnost“, kaže se u njihovom odgovoru.

Oni dodaju da zaposleni sede i sedeće u prostorijama koje pripadaju ovoj kompaniji. To je, kako kažu, najvažnije.

„Verujemo da je pravo svake firme da ta pitanja samostalno uređuje na najboljni mogući način, sa ciljem efikasnosti i uspešnije organizacije rada. Zahvaljujemo vam se na brizi za bezbednost i prava zaposlenih u kompaniji, ali ona svakako ni u jednoj situaciji nisu, niti će biti ugrožena, naročito kada se radi o temama ko što je raspored njihovog sedenja“, navode na kraju svojih odgovora.

Drugim rečima, umesto konkretnih odgovora koji bi razrešili dilemu o preseljenju zaposlenih ovog državnog preduzeća Forbes Srbija dobio je svojevrsnu lekciju o javnom interesu i novinarstvu.