Poslednjeg dana jula predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je opštinu Priboj i tom prilikom najavio novu investiciju za jugozapadni deo Srbije - gondolu koja će spajati zlatiborski vrh Tornik i Pribojsku banju.
Najskuplja gondola u Srbiji, čija je vrednost radova procenjena na 30 miliona evra trebalo bi da poveže zlatiborski vrh Tornik i Pribojsku Banju u dužini od 14,7 kilometara, piše Nova ekonomija.
Novu investiciju u novu gondolu na Zlatiboru najavili su predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kao i predsednik Opštine Čajetina, Milan Stamatović, preneli su mediji.
„Očekujemo da će sva dokumentacija za izgradnju nove gondole od zlatiborskog vrha Tornik do Pribojske banje biti spremna do kraja ove, i da ćemo u gradnju krenuti već početkom sledeće godine, a rok za završetak je godinu dana od početka radova“, rekao je Stamatović.
Kako je dodao 25 miliona evra za izgradnju obezbediće država, a ostatak Opština Čajetina.
Opština Čajetina prošle godine najavila je izgradnju nove gondole i od Ribničkog jezera do vrha Čigota, ali nema navoda o tome koliko bi taj posao mogao da košta, navodi Nova ekonomija. Magazin je i ranije pisao kako su stručnjaci Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objasnili da je bilo kakva žičara ili gondola na zlatiborskom vrhu Čigota nezakonita prema Uredbi o zaštiti Parka prirode Zlatibor.
Pored gondole koja se planira u jugozapadnoj Srbiji, gradiće se još jedna gondola na Kopaoniku, kao i gondola koja bi trebalo da poveže Vrnjačku Banju i planinu Goč, navodi Nova ekonomija.
Gondole u Srbiji postoje na Kopaoniku, Staroj planini i poslednja izgrađena godnola na Zlatiboru ili kako se drugačije naziva panoramska gondola.
Koliko bi koštale najvaljene gondole?
Kako navodi Nova ekonomija, nova gondola od Zlatibora do Pribojske banje trenalo bi košta bi 30 miliona evra.
Do sada nije precizirano koliko bi koštala gondola od Ribničkog jezera na Zlatiboru do vrha Čigota.
Godnola koja bi trebalo da poveže Vrnjačku Banju i planinu Goč u dužini od 6,8 kilometara, takođe spada u grupu najavljenih investicija. Procenjena vrednost javne nabavke za njeno idejno rešenje bila je 18,3 miliona dinara, piše Nova ekonomija.
Vrnjačka Banja
Opština Vrnjačka Banja raspisala je tender za izradu idejnog plana nove godnole do planine Goč koja bi bila dugačka oko sedam kilometara. Takođe, opština je oglasila je i Rani javni uvid povodom izrade plana detaljne regulacije gondola i pristipila izradi strateške procene uticaja plana na životnu sredinu, navodi Nova ekonomija.
Kako je pisala Nova ekonomija, procenjena vrednost javne nabavke za njeno idejno rešenje iznosila je 18,3 miliona dinara.
Ono što nije poznato jeste kolika je procenjena vrednost ove investicije, ali je sa druge strane poznato da bi gondola nosila naziv po srpskom teniseru Novaku Đokoviću.
Kopaonik
U pravcu od mesta Brzeće do žičara koje već postoje na Kopaoniku, planirana je gradnja još jedne gondolske žičare.
Prema planu o kome se pričalo 2020. godine, kabinsko-gondolska žičara, prosečnog kapaciteta 3.000 putnika na čas, predviđa se na pravcu Brzeće – Bregovi – Srebrnac, dužine oko 4.7 kilometara, piše NE.
Prva faza tih radova o kojima se priča već duže vremena, izvodila bi se na pravcu Brzeće – Srebrnac, preko među stanice Bregovi, a u drugoj od Brusa do Bregova.
Koje su gondole do sada izgrađene u Srbiji?
U Srbiji su od 2012. godine izgrađene gondole na Staroj planini, Zlatiboru i Kopaoniku.
Prva gondola u Srbiji izgrađena je na Staroj planini i puštena u januaru 2012. godine.
Prema ranijim najavama vrednost čitave investicije bila je oko pet miliona evra, a investitor je bilo Javno preduzeće „Skijališta Srbije“, navodi Nova ekonomija.
Južne vesti su tada pisale kako je izgradnja gondole na vrhu Babin zub urađena bez građevinske dozvole, kao i da je tada Republička građevinska inspekcija naredila njeno rušenje.
Gold Gondola, žičara duga devet kilometara spaja centar Zlatibora sa vrhom Tornik bila je najveća investicija te opštine u vrednosti 13,5 miliona evra, a puštena je u rad u januaru 2021. godine. Često se naglašavalo kako je to najduža panoramska gondola u svetu, jer se prostire u dužini od 9.000 metara.
Gondola koja je izgrađena na Kopaoniku povezuje mesta Brzeće i Mali karaman i puštena je u rad 12. februara 2021. godine i dugačka je 843 metra. U nju je Javno preduzeće „Skijališta Srbije“ uložilo 27 miliona evra, a izgradnja je krenula u junu 2020. godine, a kako su prilikom njenog otvaranja preneli mediji, u cenu su uračunati i prateći sadržaji.
Preko 22 hektara šume posečeno je u zaštićenim područjima Kopaonika i Zlatibora zbog izgradnje novih ski-staza i ski-liftova ili zbog njihove rekonstrukcije, ranije je pisala Nova ekonomija.
Dosadašnja ulaganja u brojkama:
Kako navodi Nova ekonomija, Gold Gondola na Zlatiboru koštala je 13,5 miliona evra.
Gondola od Brzeća do Malog karamana na obroncima Kopaonika koštala je 27 miliona evra.
Prva gondola koja je izgrađena u Srbiji, 2012. godine, na Staroj Planini, koštala je 5 miliona evra i dugačka je 1,1 kilometar. Kabine imaju kapacitet za osam putnika, piše NE.
Od toga, 14 hektara na Kopaoniku, a 8,04 hektara na Zlatiboru, vidi se iz rešenja koje je donelo Ministarstvo za zaštitu prirode u toku 2021. godine, prenosi NE.
Koliko su se ulaganja isplatila?
Samo godinu dana od početka rada, zlatiborska Gold Gondola, koja spaja centar Zlatibora sa Ski-centrom Tornik, najveći turistički poduhvat na toj planini, u potpunosti je isplaćena.
Gondolom se do tada prevezlo više od 250.000 posetilaca Zlatibora.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu tog preduzeća, kapacitet zlatiborske gondole je 1.000 putnika na sat.
Zlatiborsko centralno naselje je posebno na udaru, a prema oceni nekih stručnjaka ono je izgradnjom višespratica izgubilo svoj status vazdušne banje po čemu je i kao lešilište i kao turističko mesto poznato još pre Drugog svetskog rata.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare