Isključite svetla, izvadite punjače iz utičnica, promenite sijalice, kupite kvalitetniju belu tehniku, samo su neki od saveta Vlade Srbije domaćinstvima za uštedu električne energije. Energetski stručnjak Miodrag Kapor i urednica "Biznis magazina" Radojka Nikolić slažu se da bi najavljene mere građani trebalo da shvate ozbiljno, iako kod nas postoji sklonost da se takvi saveti doživljavaju groteksno i sa humorom. Nikolić ističe da je zbog eneregetske krize koja svet, pa i nas, očekuje predstojeće zime, bolje poštovati te savete nego ih ismevati. Kapor kaže i da se ne očekuju sistemske restrikcije u Srbiji na zimu, ali da može doći do pojedinačnih. On ukazuje i na probleme u elektroenergetskom sistemu Srbije koji nisu posledica samo međunarodne situacije, već i višegodišnje nebrige prema elektroenergetskom sektoru u zemlji.
Povezane vesti
Preporuke države za štednju struje Kapor smatra logičnim očajničkim potezom nakon te višegodišnje nebrige, a da bi trebalo poštovati sve šta god može da pomogne pred predstojeću zimu. Prihvatljivo je, kaže, sve „uključujući i gašenje individualnih sijalica“, uzevši u obzir da je Srbija juče plaćala jednu od najskupljih struja u Evropi, sa tendencijom i daljeg mogućeg rasta.
Nikolić na pitanje da li poštovanjem preporuka o štednji građani zaista mogu da pomognu, ona odgovara potvrdno, ako se pogleda struktura potrošnje električne energije. Naime, od ukupne potrošnje električne energije, domaćinstva troše 42 odsto, industrija 25 posto, javni sektor 17, transport oko tri posto. Ali naš veliki problem, kako ističe Nikolić, su takozvani tehnički gubici koji iznose čak 13 posto, gotovo kao javni sektor.
Tehnički gubici, objašnjava, mogu da znače da vam nije dobar prenosni sistem, ali i mnogo više od toga ukazuju na krađu struje – da se mnogi priključuju na sistem, a ne plaćaju struju. Nikolić navodi da u svim zemljama ima tehničkih gubitaka na mrežama, ali da taj procenat u Evropi iznosi oko pet posto, a kod nas 13, a nekada je znao da iznosi i 20 posto.
Ona naglašava da bi to moglo da se promeni rigoroznijim kontrolama i strožim kaznama, pogotovo što Srbija nije prevelika zemlja i u svakoj opštini možete da znate gde se šta krade i kako je sve rešivo.
I pored toga, ona ocenjuje da bi preporuke države o uštedi struje bile efikasne, ali da smo kao narod često skloni da malo groteksno posmatramo neke stavri i izvrgavamo smehu sve, pa i ovo – da li da upališ ili ugasiš svetlo. „Mogu vam reći da su ovo ozbiljne mere štednje“, navodi.
Nikolić kaže i da smo mi u Srbiji rasipnici energije po dva osnova – jedan je što nemamo dovoljno stanova koji su funkcionalni u smislu izolacije, a drugi je nehat. Dodaje da su ekstremno siromašmi ljudi manji potrošači, ali da je mnogo veća potrošnja u porodičnim domaćinstvima, gde je stalno uključen bojler i sva svetla su upaljena.
Kapor ističe i da ne treba izgubiti iz vida da je ovde ključni problem vladavina prava, te da je problem što se ne utvrđuje odgovornost Milorada Grčića i „osoba koje su povezane s tom osobom“ i da se u skladu sa odnosom države prema elektronergetskom sistemu ponaša i pojedinac kada ne vodi računa o rasipanju energije.
Povodom izjave ministarke da su problemi nastali zbog krize u Ukrajini i lošeg upravljanja EPS-om, on smatra da redosled nabrojanih problema nije tačan, ali da jeste tačno da su ti problemi faktori, između ostalih, oni koji izazivaju krizu.
Dodatni problem je i situacija oko Zaporožja koje je ogromno energetsko čvorište i utiče i na struju.
On kaže i da je imao prilike da se uveri da se naši građani koji žive o u inostranstvu prilagođavaju novom sistemu mera štednje, budući da tu važi „sistem štapa i šargarepe“. Pojedinac se, kako dodaje, prilagođava sistemu, što u određenoj meri zavisi i od nivoa obrazovanja. Ali sistem jeste problem, rekao je Kapor i naglasio da mere štednje koje je predložila država sada može da podrži kao urgentne mere pošto je udar na budžet veliki.
Nikolić se slaže da je u interesu građana da štede jer ćemo tako svi manje da plaćamo struju. Naime, svi ćemo platiti skupu struju koja se uvozi kroz poreze.
Kapor, međutim ne očekuje sistemske restrikcije i dodaje da je sistem izdržavao i ranije, iako smo imali veće havarije – posle bombradovanja na primer, kada nas je Ukrajina dobrim delom tada spasila.
Veći problem, prema njegovim rečima, je udar na budžet i koliko je Srbija sposobna i spremna da izdvoji novca da se nadoknadi nedostatak struje.
„U kratkoročnom roku moguće je da ne bude restrikcija ali ćemo veliku cenu toga da platimo u naredniom periodu. Složio bih se sa gospodinom Kovačevićem da sistemskih restrikcija neće biti, ali da pojedinačne moguće“, rekao je Kapor i precizirao da su moguće recimo restrikcije za pojedine potrošače.
Komentari (77)
Vidi sve komentare