Profesor na Ekonomskom fakultetu Milorad Filipović i programski direktor ekonomske istraživačke jedinice organizacije „Libek“ Mihajlo Gajić ocenili su za N1 da posledice rata u Ukrajini mogu biti veoma ozbiljne po Srbiju. "Plašim se da one mogu biti i dugotrajne pre svega u odnosu na Rusku Federaciju sa kojom imamo daleko veći obim i strateški značaj trgovinske razmene, gde imamo veliki deficit i od koje smo velikim delom energetski zavisni", rekao je profesor Filipović. On ističe da u ovoj godini, ako ne i duže, očekuje veliki udar na cenu energenata - nafte i gasa, što će sigurno pogurati inflaciju u Srbiji.

Kada se odmrznu cene goriva i hrane kod nas, a Rusija i Ukrajina su najveći proizvođači žitarica, možemo očekivati značajne inflatorene udare ka našoj ekonomiji, rekao je Filipović u emisiji „Da razumemo“. On dodaje da pozitivna stvar u toj priči da se očekuje dalji rast cena žitarica na svetskom tržištu pa da i mi koji ih proizvodimo, možemo očekivati veći priliv po tom osnovu, ali će to neminovno uticati i na cene.

Gajić kaže da se u Srbiji već polako približavamo ceni od 200 dinara za litar goriva, ali da to i nije toliko važno, već da je važno šta će biti uopšte sa svetskom ekonomijom i kako će se sve preliti na nas.

„Ne bih da budem pesimista, ali ovo nije na početku kraja koji možemo da vidimo“, rekao je Gajić i podsetio da ne treba zaboraviti da u Rusiju izvozimo 1,1 milijardi doolara različite robe. „A kako je rublja devalvirala značajno u prethodna dva dana, znači da će kupovna moć ruskih potrošača sada biti mnogo manja, pa će i kupovati manje proizvoda“, rekao je Gajić i istakao da stoga možemo da očekujemo smanjen izvoz i u Ukrajinu i u Rusku federaciju.

On naglašava da sankcije, koje je Rusiji nametnula EU, „kao i mač imaju dve oštrice“, te podsetio na izveštaje u medijima u kojima se videlo da su industrije zemalja EU koje su imale jake lobističke kapacitete uspele da izdejstvuju da ne budu deo sankcija prema Ruskoj federaciji, na primer – proizvođači luksuznih roba iz Italije uspeli su da izdejstvuju da se na njih ne odnose sankcije.

Gajić ističe da globalna posledica rata može biti i usporavanje ili zaustavljane rasta kamatnih stopa koje je bilo već najavljeno, imajući u vidu privedni rast u razvijenim zemljama. „Sada kada imate ovakva kretanja, mogu da pretpostavim da će da se ide opreznije sa rastom nego što je to bila namera pre nekoliko meseci“, kaže Gajić.

Nema realne bojazni od većih nestašica, osim za dotok gasa

Profesor Filipović kaže da ne postoji realna bojazan od nestašica u Srbiji zbog ukrajinske krize, a da se jedino ona može pojaviti oko dotoka gasa „jer on ne može da preskoči ostale koji su uveli sankcije Rusiji i dođe do nas“. „A za ostalo ne verujem, pogotovo oko hrane i prehrambenih proizvoda“, naglasio je Filipović.

On je naglasio i da će izbacivanje ruskih banaka iz SWIFT-a imati posledice jer SWIFT nema realno alternativu.

I profesor Filipović slaže se sa Gajićem da su zemlje EU pravile izuzetke za pojedine kompanije, pa tako i za Gasprom koji je bitan za privredu EU, pa nije stavljen pod sankcije i nalazi se alternativa kako da se obavlja promet i dalje.

Filipović je podsetio da je isti princip važio i za nas – kada su 90-tih kod nas važile sankcije, zabrana nije bila uvedena na izvoz smrznute maline jer je to bio proizvod potreban Evropi, a sada im je potreban ruski gas.

„Naš bankarski sistem stabilan i solventan“, koliko smo dalje od EU?

Gajić navodi da u Srbiji nemamo ruske banke, da je tu donedavno bila Sberbanka ali da je prodata i da postoji samo jedna mala banka koja je u vlasništvu ruskog fizičkog lica, ali on godinbama živi i radi u Srbiji. Podsetio je i da je NBS kada je videla da će doći do sankcija prema Sberbanci ekspresno dala dozvolu da AIK banka može da je kupi.

Sve u svemu, prema mišljenju Gajića, naš bankarski sistem je stabilan i solventan i u tom smislu kriza oko Ukrajine ne bi trebalo da ima veći uticaj na nas.

Povodom političkih aspekata krize u Ukrajini i položaja Srbije na međunarodnoj sceni, Gajić kaže da ne vidi da će Srbija u bližoj budućnosti biti članica EU, ali i da na njenom putu ka intergracijama očekuje sve jače političke pritske da Srbija treba da neke od koraka uskladi sa EU. „Ne možemo zauvek da sedimo na dve stolice“, rekao je Gajić.

Profesor FIlipović kaže da naš politički stav može da nas košta jer se indirektno govori da treba razmotriti dalje veze i napredovanje u integracijama Srbije.

„Sa daljom eskalacijom sukoba u Ukrajini, naš manevarski prostor biće sve manji i manji dok nam se otvoreno ne kaže ovako ili onako i mislim da će do toga brzo doći ako se nastavi eskalacija u Ukrajini“, rekao je profesor.

Ima i zaduženijih od Srbije, ali zašto smo baš mi u problemu?

Dug Srbije narastao je na više od 30 milijardi evra, a profesor Filipović je izneo podatke o njegovoj strukuri koji pokazuju da je dug 71,5 posto u valuti, od toga je 57,7 odsto u evrima, 10, 8 odsto u dolarima, dva posto u specijalnim pravima vučenja, 0,2 posto u švajcarskim francima i 0,8 posto u raznim drugim valutama, a učešće u dinarima je svega 28,5 procenata.

On je naglasio da je problem u tome da imate zemlje koje su daleko više zadužene od Srbije, kad se uzme odnos između dohotka koji stvaraju i javnog duga ali da su to stabilne ekonomije koje su predvidljive u rastu i razvoju.

Te zemlje, poput Italije, kako dodaje nisu imale sankcije, bombardovanja i druge prelomne trenutke u periodu od sto dvesta godina unazad. „Kod nas su stalno neki prelomi“, kaže profesor.

Gajić navodi da je razlika i u kamatnim stopama koje dobijate kada ste stabilna ekonomija i kada imate prijatelje da „priteknu u pomoć“, kao Grčka na primer.

On je objasnio da Nemačka svoj javni dug koji iznosi 60 posto BDP-a finansira iz kamata koje su blizu nuli, a mi plaćamo mnogo veće kamate. „Mi samo za kamate moramo da izdvajamo 10 puta više nego Nemci“, kaže.

Na pitanje da li naš BDP može da se sunovrati u novim okolnostima profesor Filipović kaže da je studija Svetske banke objavljena prošle godine pokazala na čemu se bazira rast privrede Srbije – da je od 2007. do 2018. godine sedam godina bilo sušno, da je podbacila poljoprivredna proizvobnja a da su nas pogodile i poplave 2014. godine. Poljopreivreda i prehrambena industrija imaju visoko učešće u kreiranju BDP-a Srbije. „Od prinosa u poljoprivrednoj proizvodnji zavisi i izvoz i zaposlenost“, kaže.

On naglašava da je loše što u BDP-u preovlađuju te grane koje proizvode esencijalne proizvode, jer one dugoročno ne predstavljau sigurnost za razvoj nacionalne ekonomije.

Kaže da se razvoj najprosperitetnijih zemalja zasniva na kreativnimn indutrijama, a to nisu prerada tekstila i drveta.

„Pre 10 – 15 godina svi su se kleli u izvoz maline koji je 500 miliona evra svake godine iznosio, a tada je izvoz u It sektoru bio na nivou ispod nivoa izvoza maline. Danas IT sektor godišnje izveze preko dve milijarde evra, a izvoz maline iznosi isto. U tome je razlika u BDP kad ga stvarate u tekstilu i malinama, a ne u visokim inovativnim tehnolgijama“, rekao je profesor.

Dugove će vraćati i oni koji se nisu rodili

Profesor Filipović slaže se sa ocenom da će dugove države vraćati i oni koji se nisu rodili.

„Mi smo kao SFRJ imali krize dugova, sedamdesetih, osamdesetih godina prošlog veka pa nam je i to zapalo u nasleđe“, rekao je profesor i dodao da imamo razlikovanje između učešća domaće štednje i učešća investicija mereno prema BDP-u.

„Mi strašno malo štedimo, pa čak i kada se upoređujemo sa Severnom Makedonijom, Mađarskom, Slovačkom, Rumunijom“, rekao je Filipović.

Upitan šta da uradimo da bismo mogli da se razvijamo pošto nemamo domaće štednje, on ističe da smo u prvoj deceniji veka išli na privatizaciju i rasprodali fabrike, a da su posle 2008. godine ti prihodi prestali i da tada kreće zaduživanje. To će, kako kaže trajati dok ne možemo iz dohotka odvojimo za štednju i da njom finansiramo naš razvoj.

Da li je dobro uzimati kineske kredite?

Dug Srbije prema kineskim bankama je četiri odsto ukupnog javnog duga, a ukupna vrednost infrastrutkturnih projekata sa Kinezima je 8,5 milijardi dolara.

Postavlja se pitanje da li je dobro uzimati kineske kredite.

Profesor Filipović kaže da je to stvar izbora i da mi možemo da dobijamo i kredite i podsticaje iz EU, ali da ta sredstva moraju po transparentnim procedurama da se nabavljaju i sa jasnim tenderima, bez favorizovanja bilo kog izvođača radova, moraju da se sprovedu tenderske procedure. „Kada to uradite, trebalo bi da dobijete najpovoljnije cene za izgradnju puteva, pruga…“Ako hoćete da to zaobiđete, pare Kinezi imaju i daju ih bez bilo kakvih preduslova. To nama odgovara, ali kad Kinezi daju pare, kao i Rusi i Nemci, daju da bi bile angažovane njihove firme ili makar njihovi isporučioci opreme“, rekao je profesor.

Na pitanje imamo li izbora, Gajić kaže da je to pitanje političke volje i dodaje da je jedan od problema sa strateškim međudržavnim poslovima „zamagljenost kompletne konstrukcije posla“ i da to traje od privatiozacije Er Srbije, ugovora sa Fijatom, do ugovora oko izgradnje infrastukturnih projekata – da često ne znamo detalje jer se ugovor proglasi za međudržavnižavni posao i – nema ko šta da pita.