Koliko rezervi zlata ima u Srbiji i koliku bismo korist imali od rudnika

Biznis 26. jan 202311:1052 komentara

Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda, izjavio je u Novom danu, govoreći o nalazištu zlata koje je pominjao predsednik, da "pronalazak svakog novog ležišta ili otvaranje novog rudnika bilo koje sirovine predstavlja dobitak za državu". Ekonomski novinar lista "Danas" Gojko Vlaović kaže da je "velika nesreća u svemu tome ne samo što nemamo državno preduzeće, nego što nemamo moćnu privatnu kompaniju iz naše zemlje koja bi mogla time da se bavi". "Bez obzira što ima dosta nepoznanica u vezi sa rudnikom koji treba da se oformi, ako je ta investicija velika kao što govori predsednik, to je svakako dobro. Za naše uslove to bi svakako bila dobra investicija", kaže on.

Mijatović kaže da podatak o nalazištu zlata koji je izneo predsednik treba da raduje.

„Pronalazak svakog novog ležišta ili otvaranje novog rudnika bilo koje sirovine predstavlja dobitak za državu. Koliko sam ja uspeo da razumem iz predsednikove izjave, još se rade istraživanja na tom ležištu. Znaćemo da li je revolucionarno kada se izađe sa konkretnim podacima kolike su te rezerve“, kaže on.

Dodaje da za sada imamo samo grubu procenu kolike su rezerve Srbije.

Pročitajte još

„Rezerve sigurne ili bilansne rezerve zlata otprilike se kreću negde oko nepunih 400 tona, nešto preko 100 tona vanbilansnih rezervi, to znači da trenutno u ovom trenutku zbog nečega ne mogu ekonomski da se eksploatišu“, kaže on.

Prema Mijatovićevim rečima, postoje i prostori na kojima se može očekivati da se nađu nove količine rezervi.

„Postoje svi geološki uslovi, podaci dobijeni prilikom istraživanja… Postoji veliki prostor gde se mogu očekivati nova ležišta. Kod nas sve zlato koje se eksploatiše, to je u okviru eksploatacija rude bakra u Boru“, kaže on.

Vlaović kaže da se, koliko je njemu poznato, u ovom trenutku u Srbiji samo na dve lokacije iskopava zlato.

„Mislim da smo imali i jedan rudnik u okolini Majdanpeka, iz kog je dobijano čisto zlato. Srbija tih direktnih rudnika iz kojih se dobija zlato baš nema u ovom trenutku, ja se slažem da je to velika stvar za Srbiju, da se nađe jedno takvo nalazište“, kaže Vlaović.

Prema njegovim rečima, „nažalost posle prodaje Bora stranom kapitalu više nemamo nijedan državni rudnik koji bi mogao da se bavi takvim stvarima“.

„Kao što je iskopavanje bilo kakve rude. Jasno je da će onaj ko je investitor pokupiti najveći deo kolača. Nama će ostati rudna renta i nadamo se da će biti na visokom nivou da država ima koristi, jer znamo da je država imala običaj da smanjuje rudne rente, zbog investicija“, kaže on.

Mijatović objašnjava da, da bi neka strana firma ovde istraživala, mora da otvori ovde firmu po našim zakonima i da podnese Ministarstvu rudarstva i energetike projekat istraživanja.

„Najbolji primer je ležište Čukaru Peki, za to se znalo i ranije, zašto ova država nikad nije tu uradila ozbiljna istraživanja, ne znam, ali tu se zna da postoji ležište 30 godina, onda smo morali da sačekamo da dođe strana kompanija. Od prvih rezultata 2010, 2011. do odbrane elaborata 2021. prošlo je 10 godina“, kaže on.

Vlaović kaže da je vrlo interesantno na koje mesto je mislio predsednik kada je govorio o osnivanju tog rudnika.

„Pretpostavlja se da je mislio na istražno mesto u okolini Bosilegrada, ali još nemamo dokaza za to. Ako ta kompanija ne želi da se izlazi u javnost sa tom informacijom, a naša država želi da bude dobar partner te kompanije, ne znam što je onda izlazio uopšte sa tom informacijom“, kaže on.

Dodaje da je „velika nesreća u svemu tome ne samo što nemamo državno preduzeće, nego što nemamo moćnu privatnu kompaniju iz naše zemlje koja bi mogla time da se bavi“.

„Zašto naša država ne bi imala svoju kompaniju koja će se baviti rudarstvom i da se sredstva slivaju u budžet, zašto se to ne bi razmatralo. Nažalost, veću će korist od tog rudnika imati stranci, nego Srbija kao država“, kaže.

Mijatović objašnjava da štetnih posledica nema.

„Ima ako se eksploatacija i prerada te rude obavlja nekontrolisano, ako ne postoji kontrola, projekti, kada se uspostavi monitoring nad određenim objektom mogućnost zagađenja je svedena na minimum“, kaže on.

Vlaović misli „da je velika greška što mi to sami ne radimo“.

„Da imamo našu kompaniju, onda bi mogla sa drugom stranom u kooperaciji da radi. Bez obzira što ima dosta nepoznanica u vezi sa rudnikom koji treba da se oformi, ako je ta investicija velika kao što govori predsednik, to je svakako dobro. Za naše uslove to bi svakako bila dobra investicija“, kaže on.

Komentari

Vaš komentar