Gosti N1: Slične havarije će se ponavljati u TENT-u, okrenuti se struci

Ekonomija 16. dec 202122:36 > 23:28 46 komentara
N1

Radnik TENT-a i član Glavnog odbora Sindikata rudarstva i energetike "Nezavisnost" Dragoslav Ljubičić kaže da trenutno u Termoelektrani Nikola Tesla rade četiri bloka na lokaciji TENT A i dva na TENT B, i da rade ispod tehničkog minimuma, što znači da taj rad nije bezbedan. Ističe da elektroenergetski sistem Srbije funkcioniše samo zahvaljujući kvalitetnom delu radne snage u EPS-u. Dodaje da nije mogao sneg biti razlog kolapsa elektroenergetskog sistema, "jer je meni ovo 105. sneg koji pamtim od kad radim u TENT-u i nikad se ovako nešto nije desilo". Smatra da je razlog pogrešno rukovođenje EPS-om, ali i "poniznost naroda i bolonjski sistem obrazovanja". Profesor na Elektrotehničkom fakultetu i predsednik Odbora za energetiku SANU Slobodan Vukosavić slaže se da je veliki problem nedostatak stručnih kadrova. "Moramo da se okrenemo struci, i ona mora da bude odgovorna", navodi on i ukazuje da će se ovakva situacija sa elektroenergetskim sistemom ponavljati i dodaje da je suštinski problem podela aktivnosti u EPS, odnosno imamo zasebnu kasu za rudnik i zasebnu za termoelektrane, umesto da je to jedinstven sistem koji bi procenjivao kvalitet uglja. Stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor se slaže da će se i u budućnosti dešavati slične havarije i ističe da su obnovljivi izvori energije sadašnjost, a ne budućnost, ocenjujući da se gasifikacija Srbije viši nepotrebno i da smo svesno izabrali samo jednog dobavljača - Ruse, ukazujući da treba da liberalizujemo tržište i pustimo na njega privatno preduzetništvo.

Povezane vesti

„Ovo se desilo zbog potpuno pogrešnog rukovođenja Elektroprivredom Srbije. Glavni krivac je poniznost naroda i Bolonja, kad kažem ‘Bolonja’ mislim na sistem obrazovanja koji je dozvolio pojavljivanje silnih fakulteta u Srbiji i trgovinu diplomama, te su ih mnogi kupili, što im je omogućilo da zauzmu rukovodeća mesta. Ugalj koji je u tom trenutku ušao su lakše mogli da upotrebe grnčari sa Zlakuse nego što je mogao da gori u TENT-u“, kaže Ljubičić u emisiji „360 stepeni“ na TV N1 povodom kraha elektroenergetskog sistema Srbije pošto je za vikend pala velika količina snega.

On dodaje da je daleko veći neprijatelj za elektroenergetski sistem mraz od minus pet, nego što je to sneg i zabrinut je šta može da se desi ako, kao što najavljuju meterolozi, ova zima bude hladna i sa dosta snežnih padavina.

„Ukoliko bude mrazeva bićemo u ozbiljnom problemu i rešićemo problem tako što ćemo uvoziti struju… Ceo prsten dalekovoda je pravljen tako da ako uvozimo struju uvozimo je sa severa da možemo da je prosledimo ka jugu. Kako su mi rekli, ulazni dalekovod kod Subotice je vrlo ograničenog kapaciteta, i ako bi se desio mraz, možda bi otkazao i vi nećete moći da uvezete potrebnu količinu struje. Ako mrazom bude ugrožen i TENT vi nećete imati mogućnost ni da proizvedete struju, i onda se dešava apokalipsa“, ukazuje Ljubičić i podseća da TENT proizvodi 55 odsto srpske struje u optimalnim uslovima, i da ta proizvodnja ne može da se nadoknadi iz drugih izvora.

Ističe da makar sad postavili Nikolu Teslu na čelo EPS-a, tek bi za pet godina bio primetan neki boljitak, jer je EPS veoma složen sistem.

„Udarili smo sada u zid, i koga god da postavimo on ne može brzo promeniti situaciju“, navodi on i apeluje na to da „građani Srbije moraju da ukapiraju da je EPS njihova imovina“

Navodi da je veliki problem da godinama razna poslovodstva EPS ljute nosioce proizvodnje – smenske radnike – „a ovo rukovodstvo pritiska Vrhovni kasacioni sud da menja pozitivne presude u korist smenskih radnika, pa je pitanje koliko će oni biti motivisani da rade“.

Deregulacija – dobra ili loša

Vukosavić ističe da je suštinski problem koji će dovoditi da se slične havarije ponavljaju to što smo primenili deregulaciju, odnosno „smanjili smo navodno intervenciju države u EPS i podelili aktivnosti, tako da sada imate zasebnu kasu za rudnik i zasebnu kasu za termoelektrane“.

„Deregulacija je prvo primenjena u Americi sa idejom da će tržište električne energije dovesti do pada cena, što se nije dogodilo, već suprotno. Umesto da je to jedinstven sistem, gde bi imali jedinstven komunikaciono-informacioni sistem koji bi procenjivao kvalitet uglja, vi imate plaćanje uglja ugljenokopima po toni, dakle nema mere kalorijske vrednosti. Praktično, cena zavisi od mase iskopanog uglja, ne zavisi od toga koliko imate kalorija u tom uglju“, ukazuje on i dodaje da bi trebalo da se sprovodi homogenizacija, da se ujednači kvalitet uglja, „to se nije sprovelo“.

Dodaje da ćemo mi i u narednih 30 godina morati da se oslanjamo na termoenergetiku.

Kapor, pak, smatra da je deregulacija tržišta neophodna, „ako uzmemo u obzir demonopolizaciju tržišta, što kod nas nije slučaj“.

Ukazujući da su obnovljivi izvori sadašnjost a ne budućnost, ističe da mi ne koristimo potencijal bio mase koji je ogroman u Vojvodini, niti recimo mogućnost da se stanovnici Novog Beograda greju na toplovod iz Obrenovca, umesto da se ta topla voda prosipa u reku Savu.

I Vukosavić smatra da treba ubrzati tranziciju sa uglja na obnovljive izvore energije, ali kaže da to nije moguće u narednih 30-ak godina. Dodaje da za taj vremenski period Srbija i ima rezerve uglja, prema procenama.

Ističe da je na Kosovu skoro 80 odsto „svih naših rezervi uglja, ali je činjenica da je Kosovo okupirano i da trenutno ne možemo da ga eksploatišemo, i dok ne uspemo da vratimo naše, takse na ugljen-dioksid će porasti toliko da nećemo moći da koristimo termoelektrane“.

Kapor, međutim, kaže da Kosovo nije okupirana teritorija, „to nije naša teritorija, ta priča da ćemo jednog dana uzeti ugalj sa Kosova je nerealna i nelegalna“.

Vukosavić smatra da je najbolje da se koristi prirodni gas, i da se najpre sprovede postepena tranzicija na termoelektrane na gas, a potom i da se izgradi nuklearna centrala.

„Gas je dobro rešenje, jer on emituje četiri puta manje ugljen dioksida za istu energiju nego što to čini ugalj, ali on je skup“, ukazuje on i smatra da je cena skočila zbog američke intervencije, kako bi proizvodnja iz uljnih škriljaca postala isplativija.

Kapor se ni tu ne slaže, i poručuje da je cena gasa skočila zbog Severnog toka 2 i ruske intervencije koja je smanjila dotok prirodnog gasa.

Diversifikacija je ključ

„Diversifikacija je ključ, poštovanje zakona je ključ“, ističe Kapor i dodaje da je Srbija svesno izabrala da bude energetski zavisna od Rusije, odnosno „svesno ne diversifikujemo“, tj. smatra da je „odluka države što nemamo i američki gas“.

Vukosavić, pak, poručuje da ako neko kaže da je kupovina ruskog gasa po sada ugovorenoj ceni nešto loše, on radi protiv interesa zemlje.

„Najbolje da omogućimo konkurenciju između zapadnog i istočnog dotoka gasa, kako bismo imali manju cenu“, ističe on.

Dodaje da ni zelena energija nije uvek rešenje, jer „vi možete da koristite i energiju sunca i vetra, ali ste u problemu kad vetar prestane da duva, morate da imate skladište da sačuvate tu energiju“.

„Ta skladišta su veoma opasna. Irska pravi toliko skladište čija energija će biti ekvavilentna energiji 150 atomskih bombi. Najpametnije je koristiti svu energiju sunca i vetra koju možete, ali da dobijemo gasove, da bi njih mogli lakše da skladištimo i koristimo u automobilima“, kaže on i dodaje da je „bio masa prokletstvo Evrope“, jer se sadi brzorastuće drveće, repica, i druge kulture za gorenje, i to utiče na plodnost zemlje.

„U ovom trenu više od 60 odsto obnovljive energije dolazi iz bio mase. Ali, time utičete na plodnost zemlje, kada vam se na zemlji smanjuje obradiva površina, to ne bi smeli da radite“, upozorava on.

Nuklearke – da ili ne?

Povodom nuklearnih elektrana, Vukosavić kaže da one traže izuzetno sposoban kadar da njima upravlja, a mi ga nemamo, jer je kod nas moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana i na obrazovanje kadrova.

Dodaje da je ideja o modularnim nuklearnim elektranama dobra, i pojašnjava da se radi o „nekapsuliranim sistemima, napravljenim tako da je održavanje nulto“, za razliku od tradicionalnih nuklearnih elektrana u kojima morate da menjate gorivo.

„Dobra stvar sa njima je što su mnogo manje opasne od tradicionalnih, one se hlade tečnim metalima, solima, i opasnost je minimalna da se sa njima nešto dogodi. Ali, ne možete trenutno da ih kupite“, jer su još u fazi razvoja, naveo je Vukosavić i dodao da i ako nam trebaju nove tehnologije, ne treba se zaletati da budemo baš prvi klijenti.

Na pitanje kako se može prevazići postojeća kriza u EPS-u i da li je dovoljno što su smenjena četiri direktora, Ljubičić kaže da treba protiv njih povesti i istragu i da budu procesuirani, jer su dvojica od njih, koji su završili ETF, „izdali akademsku časnost“, jer im akademska čast nije smela da dozvoli da dovedu TENT u stanje u kojem se našao.

„Što se tiče kompletne odgovornosti, i EPS i svi sistemi moraju imati jasan lanac komandovanja, i neće biti da je kriv četvrti šraf, a da prvi šraf u komandovanju nije odgovoran“, ističe on i dodaje da je cela priča sa ugljem vezana i za ministarstvo, koje je, kako smatra, megalomansko jer se „prave prenaduvani bilansi i uporno se takmiče sa nekim pre njih“.

„Pa, prethodno rukovodstvo je postavio isti ovaj režim. Realno stanje je da je v.d. direktor EPS Milorad Grčić donosio odluke i trošio novac građana, i realno stanje je da je jedina oblast društvenog delovanja gde smo mogli imati neku nezavisnost elektroenergetika. Teoretski, mogli smo da budemo u ovom trenutku izvoznici samo da je domaćinski upravljano EPS-om“, ocenjuje Ljubičić i podseća da je EPS imovina svih građana Srbije i „bojim se da neko namerno obezvređuje moju imovinu – možda je to diverzija“.

„Energetika je, nažalost, nešto veoma kompleksno. Ne možete energetiku da prelomite preko kolena i morate da angažujete struku. Sve je manje inženjera u TENT-u“, poručuje Vukosavić i dodaje da se decenijama ni u svetu ne investira u termoelektrane.

„Nekako smo i mi to napustili, ne održavamo ih, a trebaće nam još 30-ak godina“, dodaje on.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare