Izostanak potpune saradnje MUP-a i Uprave za trezor Ministarstva finansija za posledicu je imao da su neki građani Srbije ostali uskraćeni za isplatu 100 evra kovid pomoći. Kako se navodi u Redovnom godišnjem izveštaju Zaštitnika građana za 2021. godinu, Zaštitnik je primio veći broj pritužbi građana koji su ukazivali da im, i pored činjenice da su prilikom prijave za jednokratnu novčanu pomoć dostavili podatke iz važeće lične karte i ispunjavali propisane uslove, ta pomoć - nije isplaćena. Osim na uskraćivanje ove pomoći, građani su se, u oblasti ekonomije i finansija, Zaštitniku žalili i na rad katastra, ali i Poreske uprave - a posredno na poslodavce koji im ne uplaćuju doprinose, zatim na rad Ministarstva finansija, ali i - banaka.
Zaštitnik građana primao je pritužbe građana zbog neisplaćivanja pomoći radi ublažavanja posledica pandemije i podsticajnih mera za imunizaciju.
„Pritužbe građana u najvećem broju slučajeva odnosile su se na rad Uprave za trezor Ministarstva finansija zbog neisplaćivanja novčane pomoći. Nakon pokretanja postupaka kontrole Uprava za trezor je propuste otklanjala razmatranjem i uvažavanjem prigovora i reklamacija građana i isplatom novčane pomoći“, navodi se u Redovnom godišnjem izveštaju Zaštitnika građana za 2021. godinu.
Pročitajte još:
Zaštitnik građana je u sprovedenom postupku kontrole rada, kako se ističe, utvrdio da usled nedostataka u radu Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave za trezor Ministarstva finansija, podnosiocima pritužbi nije isplaćena jednokratna novčana pomoć od 100 evra.
„Tokom postupka kontrole utvrđeno je da MUP, zbog nedostataka u evidenciji koju vodi posredstvom Informacionog sistema nije Upravi za trezor dostavljao ažurne i ispravne podatke, usled čega je došlo do neosnovanog odbijanja prijava pritužioca za dobijanje jednokratne novčane pomoći. S druge strane, Uprava za trezor nije izvršila isplatu jednokratne novčane pomoći pritužiocima ni nakon što je po upućenom upitu za pristup podacima iz Informacionog sistema Ministarstva unutrašnjih poslova dobila potvrdan odgovor o podudarnosti podataka“, objašnjava se u izveštaju.
U postupku kontrole utvrđeno je i da je neisplaćivanje jednokratne novčane pomoći građanima „posledica izostanka efikasne, delotvorne i potpune saradnje Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave za trezor“.
„Na osnovu utvrđenih nedostataka u radu, Zaštitnik građana je Ministarstvu unutrašnjih poslova i Upravi za trezor Ministarstva finansija uputio preporuke kako bi Ministarstvo unutrašnjih poslova uredilo svoj Informacioni sistem i u postupcima uplate jednokratne novčane pomoći i uplate novčane pomoći po zakonu obezbedilo dostavljanje ispravnih i ažuriranih podataka. Po preporuci je postupljeno“, napominje se u izveštaju.
Nije prvi put ni da se građani žale na rad Katastra.
Više žalbi na katastar
„Zaštitnik građana u oblasti ekonomsko-imovinskih prava u 2021. godini beleži znatan porast i inače velikog broja pritužbi na rad Republičkog geodetskog zavoda i službi za katastar nepokretnosti od blizu 20 odsto u odnosu na 2020. godinu. Zbog uočenih propusta u radu, Zaštitnik građana uputio je Republičkom geodetskom zavodu preporuke u više od 35 predmeta. Građani su pritužbama najčešće izražavali nezadovoljstvo nepostupanjem organa jedinice lokalne samouprave po podnetim zahtevima“, navodi se u Redovnom godišnjem izveštaju Zaštitnika građana za 2021. godinu.
U resoru finansija najveći broj pritužbi građana odnosio se na rad Poreske uprave Ministarstva finansija.
„Nedostaci u radu na koje su građani ukazivali odnosili su se na postupanje protivno pravilima postupka, najčešće neodlučivanje u zakonskim rokovima po zahtevima i poreskim prijavama građana ili neblagovremeno odlučivanje u ponovnom postupku nakon što je odlukom drugostepenog organa poništen prvostepeni poresko upravni akt i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje“, navodi se u izveštaju.
Poreski postupci po poreskim prijavama građana su, kako se ukazuje, u najvećem broju slučajeva okončavani donošenjem odluke u toku postupka kontrole od strane Zaštitnika građana, što je rezultiralo obustavama postupaka.
Poreznici, ali i poslodavci
Pritužbe građana na rad Poreske uprave ukazuju na nepostupanje po prijavama građana protiv poslodavaca zbog neplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kao i nepostojanja uredne evidencije i podataka o plaćenim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje osiguranika, naročito osiguranika po osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti.
„Zaštitnik građana smatra neophodnim da Poreska uprava kontinuirano preduzima sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti, kako bi se neuplaćeni doprinosi blagovremeno naplatili od poslodavaca koji ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze“, ističe se u izveštaju objavljenom na sajtu Zaštitnika građana.
Kao i u prethodnim izveštajnim periodima, veliki broj pritužbi građana odnosi se na rad Ministarstva finansija, kao drugostepenog organa, zbog neodlučivanja u zakonskom roku o žalbama građana protiv rešenja Poreske uprave i lokalnih poreskih administracija. Tokom postupka kontrole, Ministarstvo finansija je donosilo odluke o žalbama te je Zaštitnik građana obustavljao postupke.
I banke su tu
Građani su se Zaštitniku žalili i na postupanje banaka.
„Pritužbe na rad poslovnih banaka tokom izveštajnog perioda odnosile su se na njihovo odbijanje da građanima dostave ugovore o kreditu koje su zaključili sa bankom radi pokretanja sudskog spora radi povraćaja troškova naplate naknade za obradu kredita. Građani su ovim povodom podnosili pritužbe Narodnoj banci Srbije, koja je postupala na način i u rokovima propisanim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Stoga su pritužbe na rad Narodne banke Srbije u ovim slučajevima odbijane kao neosnovane od strane Zaštitnika građana“, ukazuje se u izveštaju.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare