Grubišić o rastu provizija: Banke amortizuju pad prihoda od kamata

Biznis 06. jun 202220:263 komentara

Bankarski sektor Srbije poslovao je u 2021. godini - drugoj godini korone - sa profitom, ali zarada se nije vratila na nivo pre pandemije. Posle oporezivanja banke su zaradile 417, 8 miliona evra, dok se pre pandemije ta zarada kretala i do 600 miliona evra. Prihod od kamata porastao je prošle godine za 12,2 odsto, ali je najveći rast zarade, od čak 50 odsto, bankarski sektor ostvario u segmentu naknada i provizija. Troškovi održavanja računa, dizanja novca, uzimanja čekova i korišćenja elektronskog bankarstva, znatno su porasli - pa godišnje na njih damo nekoliko hiljada dinara. Uvećanjem naknada banke, prema rečima Zorana Grubišića, profesora Beogradske bankarske akademije, pokušavaju da amortizuju pad prihoda po osnovu kamata.

Uzrok rasta provizija i banaka je, smatra gost Infobiza – u poslovnoj politici banaka koje upravljaju rizikom.

Pročitajte još:

„Palo je učešće kamatonosnih prihoda i banke nadoknađuju pad dela prihoda ovim nekamatonosnim, a to su naknade i provizije. Klijenti ne mogu da izbegnu plaćanje naknade – ako ste kod neke banke, morate da platite te naknade za održavanje računa, mobilno bankarstvo, transfer novca…“, navodi Grubišić.

Banke su se, dodaje, malo više preorijentisale na to da amortizuju pad prihoda po osnovu kamata.

Međutim, kada kamatne stope porastu, profesor Grubišić ne očekuje da naknade krenu „na dole“.

„Cene, kamatne stope, naknade su rigidne u kretanju na dole. I kada bi došlo do rasta kamata, naknade bi ili stajale na određenom nivou ili išle blago na gore, stepenik po stepenih. Ne očekujem da će da krenu na dole“, rekao je Grubišić.

On ističe da je bankarsto tržište specifično.

„Rekao bih da je to tržište oligopolskog karaktera – imate male i velike igrače. Imate pet, šest banaka koje drže najveći deo tržišnog kolača i onda smo najviše okrenuti tome kako oni funkcionišu, jer je tu najveći broj klijenata. To je taj nivo cena koji smo spremni da prihvatimo“, pojašnjava sagovornik N1.

Komerntarišući konsolidaciju bankarskog tržišta Grubišić navodi da svojinsko transformirsanje i bankarsko restrukturiranje za klijente znači samo bolje usluge.

„Jer, lakše je upravljati portfoliom velike banke i ulagati u marketing, IT i sve ostalo za unapređenje novih proizvoda i usluga. Mislim da je to na dobrobit klijenata – definitivno smo imali prevelik broj banaka“, navodi Zoran Grubišić.

Pad profita

Profit bankarskog sektora smanjen je u odnosu na 2019. godinu oko 20 odsto.

„Godina 2020. bila je u znaku korone, potom je 2021. došlo do značajnog rasta profita, ali je on i dalje niži u odnosu na 2019. godinu. Nakako je sve to proteklo u znakku korone i neizvesnosti. Protšla, 2021. godine donela je i energetsku krizu – troškovi kompanija su rasli, rasle su cene na svetskom tržištu i priča se sve više o podizanju kamatnih stopa koje 2022. počinju da rastu“, navodi Grubišić.

U samom očekivanju rasta kamatnih stopa, očekivano je, kaže, i da su rezultati poslovanja nešto lošiji.

„To je još uvek apsolutno mereno visok nivo profita, samo što su nešto slabiji rezultati bankarskog sektora u odnosu na one ostvarene pre korone“, ukazuje Grubišić.

Komentari

Vaš komentar