Broker Nenad Gujaničić ocenuje da su najave kupovine 5 odsto akcija u NIS-u od strane države - običan spam, odnosno informacija koja nije toliko bitna.

"Tih dodatnih 5 odsto vlasništva je prilično nebitno. Mnogo bitnije je da štitimo interese, pa makar imali i 10 odsto vlasništva", dodaje.

"Suština jeste da je država Srbije sa 30 odsto vlasništva imala više nego ozbiljan komad u vlasničkoj strukturi i da je imala velika prava da ostvari mnoge ciljeve. Zašto to nije uradila? Pa možemo videti na primeru svih drugih preduzeća od javnog interesa gde je država većinski vlasnik ili manjinski akcionar, da jednostavno ne ume da upravlja svojom imovinom", navodi.

Kako kaže, bolje je imati 35 odsto, nego 30 odsto udela u vlasništvu, ali ako niste štitili svoja osnovna prava ranije, zašto bi to sada bio slučaj.

Kupovinom još 5 odsto akcija NIS-a, kaže naš sagovornik, ne vidi da bi promenilo ili poboljšalo prava Srbije u poslovanju ove kompanije.

"Prvo, pitanje je da li će se to i desiti. Dakle, to je tehnički izuzetno teško ostvariti. Hajde da pretpostavimo da će doći do kupoprodajne transakcije i 56 odsto vlasništva bi kupio nekakav novi strateški investitor, najviše se spominje MOL. Dakle, moguće je da se postigne dogovor sa tim novim strateškim partnerom da on, recimo, odustane od 5 odsto vlasništva. I to je u praksi najrealnije da se desi, ako postoji taj sporazum", objašnjava.

Postoji, kaže, dosta otežavajućih okolnosti na prodajnoj strani.

"Da je kompanija prodavana pre par godina kada su bili mnogo bolji uslovi na naftnom tržištu, kada nisu bile sankcije, svakako bi se postigla mnogo veća prodajna cena NIS-a", navodi.

Srbija trebalo da se izbori da ima kontrolni uticaj

Ruska strana se sa punim pravom borila za svojih 56 odsto akcija i zašto bi ih ona prodavala po nečijem diktatu, navodi.

"Ono zašto je Srbija mogla da se bori, jeste to ono što je zapravo nedostaje u svakom preduzeću kojim država upravlja - da vrši kontrolu poslovanja. Ako je negde većinski vlasnik - da vrši kontrolu upravnog odbora i direktora, ako je manjinski akcionar - da kontroliše upravne organe te kompanije. Na primeru NIS-a mi smo videli da je ta kompanija postala prilično dobra, moderna i finansijski i tehnološki, ali država je mogla da napravi da situacija bude mnogo bolja", navodi.

NIS bi, kaže, bila jedna znatno bolja firma da je Srbija kao krupan manjinski akcionar vršila kontrolu poslovanja.