Metro je, reklo bi se, sve dalje od realizacije, još nije početa izgradnja mosta preko Dunava na Adi Huji, kao ni radovi na drumsko-železničkoj obilaznici i mostu kod Vinče. Nije se počelo ni sa tunelima ispod Ekonomskog fakulteta, kao ni sa izgradnjom tunela kroz Topčider, a Beograđani su ostali i bez mogućnosti da se prevezu preko Starog savskog mosta... Na sve to ih od dogodine, prema planovima, čeka 1.300 dana rekonstrukcije Pančevačkog mosta. Šta su naprednjaci, posle 10 godina vlasti u Beogradu, uradili ili nisu da se smanje gužve?
Ako se izuzmu ulice u naselju Beograd na vodi u Savamali, nove ulice retko niču bez obzira na brojne građevinske radove.
Jedna od posledica je sve sporiji saobraćaj, a brojni projekti trebalo je da olakšaju prevoz građana, međutim – ili nisu realizovani ili se sa njima dosta kasni. Trenutno, Beograd je u stanju stalnog „špica“, što osim svakodnevnog gubitka privatnog vremena stotina hiljada zaposlenih utiče i na dodatno zagađenje vazduha zbog više izduvnih gasova.
Iako su u planu projekti koji će garantovati dodatnu gužvu u saobraćaju, odgovorni za sve „okrivljuju“ porast broja vozila. Međutim, činjenica je da tokom 10 godina vladavine SNS u glavnom gradu nije urađen niti jedan veliki projekat kojim bi se iole ozbiljnije smanjile gužve u saobraćaju.
Dok su gužve u Beogradu svakodnevne, stalne i sve veće, sa pratećim rastom nervoze i nasilja, sindikati Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) nedavno su istakli da je javni prevoz nepouzdan kao nikad od sada. Ipak, gradonačelnik Aleksandar Šapić misli drugačije.
„Ako Bog da“
Šapić je nedavno izjavio da će od početka njegovog mandata, zaključno sa 31. decembrom 2024. godine biti nabavljeno 750 novih autobusa, a da se pripremaju finansije za nabavku 80 tramvaja i trolejbusa, dok se očekuje da se 25 novih trolejbusa pojavi na ulicama Beograda.
Maja ove godine Šapić je rekao da “veruje da će Beograd za godinu i po, do dve imati jedan od najboljih javnih prevoza u regionu“, da će svi preći sa nafte na gas i da “nećemo imati vozila starija od tri godine”.
U septembru Šapić je javnosti predstavio novih 80 autobusa koji će uskoro pojačati „flotu“ gradskog prevoza.
„Ako Bog da, ovde ćemo da budemo svi zajedno u oktobru mesecu kada ćemo 350 vozila da pokažemo, koji će takođe postati sastavni deo beogradskog javnog prevoza. Do kraja godine očekujemo 400, to je ovaj novi ugovor“, rekao je Šapić.
Povezane vesti
Oktobar je prošao bez reči o novim autobusima. Nije poznato ni da li je do Boga ili nečeg drugog.
Istovremeno, iz sindikata GSP tvrde da su autobusi koji su slikani u njihovim pogonima kao novi, nisu gradski već privatni, a u sindikatu su istakli da je „prvi čovek Beograda postao prvi gradonačelnik koji se pohvalio nečim što je kupila privatna firma“.
I dok Beograđani imaju problem da primete stotine novih autobusa, ali i nove tramvaje, a pre svega trolejbuse koji su u najgorem stanju od svih vidova javnog prevoza, od juna 2022. kada je Šapić prvi put izabran za gradonačelnika, više puta je najavio rešavanje gužvi na Novom Beogradu i rasterećenja za stotine hiljada ljudi.
“Izgradnja podvožnjaka u Bulevaru umetnosti, koja je započeta, trebalo bi da predstavlja ključni projekat za unapređenje saobraćajne infrastrukture Novog Beograda. Podvožnjak će povezati dve strane Bulevara umetnosti i omogućiti denivelisano ukrštanje sa železničkom prugom Beograd-Batajnica-Šid, smanjujući saobraćajne gužve u ovom delu grada. Vrednost projekta procenjena je na 980 miliona dinara, a rok za završetak radova je 450 dana“, izjavio je Šapić u maju ove godine.
U međuvremenu najavio je iseljavanje velikog pogona GSP-a sa Novog Beograda. Poslednji tramvajski saobraćajni depo GSP pušten u rad 1988. godine, a autobuski depo 1982. godine.
Ipak, gledajući na njegove prethodnike na funkciji, deluje da je Šapić uradio više, makar kada su u pitanju proširenja ulica čime se povećao protok saobraćaja.
„Na Novom Beogradu je prošireno više ulica u poslednje dve godine nego u poslednjih 20 godina“, rekao Šapić.
Ulice su širene pretežno na Novom Beogradu na kome je Šapić bio gradonačelnik i na kome živi. Tako su proširene ulice oko Tošinog bunara, Bežanijske kose. Slučajno ili ne, gradonačelnik ima kuću na Bežanijskoj kosi. Van Novog Beograda, proširena je Višnjička ulica na Karaburmi. Gradonačelnik se pohvalio i proširenjem i produžetkom Grčke ulice i spajanju sa Surčinskom. Kao rešenja za smanjenje gužvi Šapić je najavio izgradnju velikog broja kružnih tokova. Gužve se do sada nisu smanjile.
Mali obećavao voz, metro, tunele, most
Za vreme dok je gradonačelnik bio Siniša Mali, Beograd je dobio pristupne saobraćajnice kod železničke stanice „Prokop“ i Mosta na Adi. Mali je 2017. godine najavio da će „Bg voz“ biti znatno ojačan. Naime, te godine je „Bg voz“ spao samo na jednu liniju, iako je nekoliko godina ranije vozio do Pančeva i Stare Pazove. Mali je rekao da se radi na novoj liniju od Vukovog spomenika do Resnika.
Povezane vesti
„Sledeći korak je povezivanje Aerodroma ‘Nikola Tesla’ i Surčina sa Novim Beogradom, a potom ostaje još jedna linija – od Makiškog polja, kroz tunel Makiš–Rakovica pa do Karaburme. Uz nove kompozicije, povećanje usluga i nove stanice, ‘BG voz’ će biti laki šinski sistem koji će moći da zadovolji potrebe građana. Plan je takav da se koristi postojeća infrastruktura, koja za relativno malo novca može da pruži najviše”, istakao je Mali.
Danas, sedam godina kasnije, uvedena je linija do Resnika, a kompozicije BG voza su starije od svih u Srbiji, dok nove nisu nabavljane. Vozovi u špicu idu na pola sata, a na sat vremena van njega.
Iste 2017. godine, predstavljući master plan saobraćajne infrastrukture Beograda – smart plan, osim što je najavljivao metro, most preko Dunava na Adi Huji, još je najavio drumsko železničku obilaznicu, tunele ispod Ekonomskog fakulteta i ispod Topčidera.
Mali je očekivao da se te 2017. godine počne s gradnjom, a najdalje 2019. godine se i završi nova međugradska autobuska stanica, koja je sa privremenim objektom umesto prave stanične zgrade otvorena tek ove godine.
Vesić obećavao obilaznice, sedam mostova, Bulevar patrijarha Pavla
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je 2019. godine na RTS izjavio da postoji mnogo projekata koji će omogućiti da se saobraćaj brže odvija.
Vesić je istakao obilaznicu oko Beograda, unutrašnju obilaznicu koja treba da spoji Most na Adi sa novim mostom na Adi Huji. Osim ovog mosta obećani su redom, reč o mostu kod Vinče, obilaznica oko Beograda, dva mosta u funkciji BG voza, jedan most u centru grada, kao i jedan most koji će spajati Surčin i Obrenovac, jer će BG voz ići i do Obrenovca. I to nije sve, Tokom predizborne kampanje 2022. godine, Vesić i SNS su obećali i dva pešačko-biciklistička mosta, most koji će spajati Adu Ciganliju i Novi Beograd i most koji će spajati Zemunski kej sa Velikim ratnim ostrvom. Njima treba dodati i najavljenu izgradnju novog mosta preko Save na mestu Starog.
Vesić je obećao i završetak rekonstrukcije Bulevara patrijarha Pavla koja je započeta 2019. godine. Do danas radovi nisu završeni, iako je trebalo da budu posle 540 dana – koliki je bio ugovoreni rok.
Do sada su probijeni brojni rokovi, obarani su tenderi, tako da od dve kolovozne trake u svakom smeru i tramvajske pruge i dalje nema ništa. Plan je bio da se po završetku te deonice odmah krene da se, po istom principu, radi deo bulevara od Mosta na Adi do Košutnjaka.
Vesić je govorio da će metro krenuti 2020. godine, a da su u toku pripreme tunela koji treba da spoji potez od Ekonomskog fakulteta do Pančevačkog mosta. Nešto kasnije, Vesić je 2022. godine, ali ovog puta kao ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture rekao da će taj tunel „smanjiti saobraćaj za oko 14 odsto u Beogradu“. On je tada najavio još jedan most preko Dunava, kod Vinče, koji je i dalje godinama daleko od realizacije.
Kada je u pitanju prevoz, 2019. godine Beograd je kupio 174 gradska autobusa kineskog proizvođača. Dok su se u većem delu Beograda borili sa gužvama, stanovnici Male i Velike Moštanice, Vranića i Meljaka dobili su alternativni put u koji je uloženo blizu 100 miliona dinara.
Vesić i Šapić: Mnogo je automobila
I Vesić i Šapić su kao razlog nesmanjivanja gužvi ili tačnije njihovom povećanju naveli povećan broj motornih vozila. Prema Šapiću, razlog je 200.000 novih automobila u poslednjih 10 godina, dok je Vesić 2019. godine govorio o 50.000 vozila godišnje.
Aktuelni gradski sekretar za saobraćaj Bojan Bovan rekao je nedavno na RTS da je u Beogradu (i okolini, beogradske tablice, prim.a) registrovano više od 700.000 automobila, a da godišnje ima između 13.000 i 15.000 novih automobila. On je rekao i da su saobraćajni špicevi najveći problem u Beogradu, a da od 10h do 14h nema većih problema ukoliko ne dođe do sudara ili zastoja.
Povezane vesti
Niko od navedenih nije izjavio zašto gradska vlast godinama nije uradila nešto efikasno, što bi bi ublažilo gužve.
Vesić je, primera radi, rekao da se infrastrukturom u Beogradu nije niko bavio decenijama, dok je Šapić izjavljivao da se, kad su u pitanju planovi koje je iznosi, radi o nečemu što do sada niko nije radio i da će ta rešenja znatno da rasterete saobraćaj, pre svega, na Novom Beogradu i uz obale reka.
Još jedan od razloga većih gužvi jeste gradnja u starom delu grada. Veliki je broj primera gde se gradilo neprimereno i gde saobraćajna infrastruktura nije u stanju da primi novi broj ljudi i automobila.
Tako su nikla nova naselja poput K distrikta koji se nalazi pored Kalemegdana, u blizini je Novi Dorćol sa velikim brojem višespratnica, dok je broj slučajeva ogromnih zgrada na mestu livada, porodičnih kuća – veoma veliki. Delovi Vračara su umesto prizmenih kuća dobijali višespratnice dok je infrastrukrutra ostajala ista. Vračar je već deceijama najgušće naseljena opština u Srbiji. Slično je i u drugim delovima šireg centra, opštini Stari Grad.
Umesto toga, Beograđani imaju jedan most manje – Stari savski, što će najviše odraziti na tramvajski saobraćaj. Kako su nedavno naveli u sindikatu GSP „umesto širenja tramvajske mreže i povećanja broja tramvajskih linija koje treba da prate razvoj grada i potrebe građana, došli smo u stanje da je starost tramvaja nikada veća, eksploataciona brzina tramvaja sve manja i da se čak planira skraćivanje ili ukidanje pojedinih linija“, poput čuvene „dvojke“, upozoravaju sindikati.
Epska renoviranja, premeštanja stanica i metro
Jedno od odlika gradske vlasti Srpske napredne stranke u Beogradu jesu izuzetno duga renoviranja ulica i trgova čime su se gužve samo pojačavale.
Tako je renoviranje tzv. zelenog bulevara od spomenika Vuku Karadžiću do Dorćola umesto 200 dana, trajalo dve godine.
Sređivanje Trga Republike je trajalo skoro 600 dana, a zatim su zbog pogrešno postavljenih kocki na kolovozu ponovo zatvaran i „prekockan“. Par stotina metara Karađorđeve ulice je rekonstruisano oko 400 dana. Glavna ulica u Zeminu rađena je 300 dana.
Gradska vlast će ostati zapamćena i što je uklonila glavnu železničku, a zatim i glavnu autobusku stanicu, što takođe nije doprinelo manjim gužvama, već naprotiv. Sadašnje stanice nisu prilagođene potrebama velikog grada, a železnička stanica Prokop je izuzetno slabo povezana sa drugim delovima grada. Osim Glavne, Beograđani su ostali i bez Dunav stanice kod Pančevačkog mosta. Zbog toga se sada opasne materije železnicom prevoze kroz centar Beograda, Vračarskim tunelom, noću. Savski trg, gde se nekad nalazila Glavna železnička stanica takođe je rekonsturisan. Započet je 2019. godine, završen početkom 2021. godine.
Beogradskim metroom, prema najavama, već 2022. godine trebalo je građani da se voze. Međutim, JKP „Beogradski voz i metro“ su objavili da je rok za završetak prve linije pomeren na 2030. godinu.
„Godine 2022. će se Beograđani voziti metroom“, izjavio je tokom predizborne kampanje 2018. godine tadašnji gradonačelnik Siniša Mali.
Posle je rok pomeran više puta, a pre poslednjeg pomeranja, prvu liniju metroa Siniša Mali, ali i Aleksandar Vučić su obećali 2028. godine, dok je Šapić najavio drugu liniju 2030. godine.
Širenje Beograda na vodi, rušenje mosta, Marina Dorćol
Projekat koji je najviše pomogao Beograđanima u saobraćaju jeste završetak dela obilaznice. Ipak, taj projekat nije delo gradskih vlasti već Republike Srbije. U pitanju je deonica od Dobanovaca do Bubanj Potoka u dužini od 47 kilometara, a otvaranje je bilo u junu 2023. godine.
U pitanju je projekat na kome se radi 30 godina, a do konačnog završetka ostala je da se uradi još jedna deonica.
Što se tiče daljih radova koji imaju veze sa saobraćajem u gradu, u planu je da se Beograd na vodi proširi na još 300 hektara i da obuhvati delove opština Čukarica, Savski Venac i Novi Beograd. Uz zatvaranje Starog savskog mosta gužve su zagarantovane, a Beograđane očekuje i najavljena rekonstrukcija Pančevačkog mosta planirana da traje 1.314 dana. Ukoliko se nabave sredstva, početak rekonstrukcije se očekuje u 2025. godini. To je jedini most na Dunavu u tom delu grada – ne računumo „Pupinov“ koji se nalazi na drugom kraju, spaja Zemun i Borču i ne može da služi kao zamena.
Druga opcija je, u stvari, stari plan, a to je da se pre rekonstrukcije sačeka da se izgradi most kod Ade Huje koji je trebalo da bude izgrađen novcem iz republičkog, a ne gradskog budžeta. Početak gradnje mosta preko Ada Huje, čelnici iz SNS su najavljivali svake godine još od 2017, da bi prošle godine gradonačelnik Šapić rekao da od toga nema ništa.
Već su počeli radovi na Marini Dorćol gde se planira izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa. Imaće 15 objekata u kojima će biti 564 stana, 68 poslovnih apartmana, 39 lokala i izvesno je neće doprineti smanjenju saobraćajnih gužvi. Još jedan projekat, pun kvadrata, koji garantuje veće gužve je i hotel „Jugoslavija“ gde se planira hotel Ric Karlton, ali i dve kule sa stambeno-poslovnim prostorima.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare