Hoće li se FTX klijentima vratiti novac posle bankrota? Gujaničić kaže – do 10%

Biznis 17. nov 202218:416 komentara

Više od 100 hiljada klijenata platforme za trgovinu kriptovalutama FTX koja je bankrotirala prošle nedelje verovatno će ostati bez novca i mogu da očekuju da im bude vraćeno od pet do 10 odsto depozita, kaže za N1 glavni broker u kompaniji Moment Sekjuritis Nenad Gujaničić.

Gujaničić objašnjava da je platforma porasla tokom 2019. i posebno tokom pandemijske 2020. godine – kada je beležila veliki rast profitabilnosti i postala popularna, reklamirajući se na televizijama, sportskim dogadjajima, što je privuklo brojne ulagače.

Pročitajte još:

Šta je izazvalo njen bankrot, koliko je novca izgubljeno, i kakve su posledice?

Problematično u radu platforme je, kaže, to što su depoziti klijenata korišćeni za rizična ulaganja.

„Tu je bilo svega, akcije nekih kompanija, kompanije Robin Hud i akcije Tvitera, ali najveći su problem neke kvazi kriptovalute i tokeni, osnivač nekih od njih je bio baš FTX. Suština je sukob interesa, gde je vlasnik FTX bio i vlasnik trgovačke firme za kriptovalute i veliki deo novca je otišao tamo“, kaže Gujaničić.

Ono što se dešava na razvijenim anglosaksonskim tržištima je brzo reagovanje, te vlasnika platforem FTX verovatno čeka zatvorska kazna.

„Bitnije je – kakva je posledica po kriptotržište koje je imalo veliki uzlet, ali je prilično slabo regulisano, i zato je plodno tle za razne prevare. S jedne ste imali ogromne zarade, što je privlačilo ljude, a sa druge to je jedna novotarija, bez regulacije, i kao takvo plodno tle za zloupotrebe“, naglašava  sagovornik Infobiza.

Ova kompanije je, navodi, bila velika – u jednom trenutku je tržišna kapitalizacija bila 30 ili 40 milijardi dolara.

„To je velika kapitalizacija i za američke prilike, ali kada govorimo o bankrotstvu protraćeni depoziti ulagača su veličine pet do 10 milijardi dolara“,  navodi on.

Teško, kaže, može biti nekog domino efekta, osim na kriptotržište, što se već desilo.

„Najpoznatije kriptovalute su izgubile na vrednosti, a bankrotirale su i neke platforme. Na strani pasive su obaveze te platforme, depoziti ulagača, u dolarima i bitkoinima, i imovina od koje bi oni trebalo da se naplate. Ta imovina je trenutno desetak puta manja, nego što su ti depoziti, uglavnom je to nelikvidna imovina, u tom smislu klijenti ne mogu računati osim na pet do deset odsto svoje imovine“, objašnjava Gujaničić.

Nema, kaže, tačnih podataka da li je bilo naših građana kao investitora.

„Pouzdano znamo da određen broj građana trguje na kriptotržištu, ali ne učestvuje sa velikim iznosima. Obično ulažu sumu od koje su spremni da se oproste. Nažalost, te atraktivne zarade su primamljive a mi nemamo neki zavidan nivo finansijske pismenosti, i relativno lako će prosečni građanin da se uhvati za neku reklamu, gde će se zaraditi neki basnoslovan iznos, dok će teško pristati da kupe akcije kompanije koja posluje 50 ili 100 godina, u tom smislu moguće je da je bilo naših ulagača, ali to je sada teško utvrditi“, kaže Gujaničić.

Komentari

Vaš komentar