I solarne elektrane po istoj matrici? Dva načina izigravanja propisa kod javnih nabavki i JPP

Predstavnici Vlade Srbije, Elektroprivrede Srbije (EPS) i konzorcijuma kompanija Hjundai i UGT (Hyundai engineering i UGT Renewables) nedavno su potpisali Ugovor o realizaciji projekta za izgradnju solarnih elektrana na teritoriji šest lokalnih samouprava u Srbiji.

U pitanju su samo-balansirajuće solarne elektrane kapaciteta jednog gigavata, što je pored solarne elektrane od 1,3 GW u Turskoj, najveći pojedinačni projekat izgradnje solarnih elektrana na teritoriji Evrope, poručuju iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Solarne elektrane će se graditi na šest lokacija u Srbiji. Najveća pojedinačna elektrana planirana je na teritoriji Negotina i Zaječara (tzv. Sikole 1 i 2) snage 460 MW, kao i ona u mestu Bošnjace, na teritoriji opštine Lebane, snage 302 MW. Godišnje će proizvoditi u proseku oko 1.600 GWh.
"Proizvodiće otprilike onoliko električne energije koliko uvozimo. Budući da se očekuje da će cena električne energije biti sve viša, ovaj projekat ima još veći i isplativiji značaj", navedeno je u odgovoru ministararstva rudarstva i energetike.

Kako je navedeno, na međunarodni javni poziv javile su se tri ponuđača i to konzorcijum Hjundai i UGRT, zatim Čajna enerdži internešenal grup (China energy international group), kao i nemačka kompanija Dajrekt solar ju grup (Direct solar kuhn Gmbh).

Potpisivanju ugovora prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ambasador SAD Kristofer Hil i ambasador Južne Koreje Đang Vu Li. Vučić je rekao da će izgradnja solarnih elektrana osigurati energetsku bezbednost i sigurnost Srbije.

Iako napisano deluje da je u redu i da radi se po uobičajenim standardima, to nije slučaj. U konkretnom slučaju, iako postoje tri ponuđača, u pitanju nije očekivani proces javne nabavke ili javno-privatnog partnerstva, već nešto što liči.

“Ovaj postupak, po svojoj strukturi i načelima, odgovara otvorenim postupcima javne nabavke koji se sprovode po pravilima međunarodnih finansijskih institucija”, napisano je u odgovoru ministarstva redakciji N1.

Kako navodi Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije "Transprentnost Srbija" u pitanju je samo još jedan primer izigravanja Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama.

Dva načina: Sporazum i poseban zakon

On za N1 kaže da je najčešći zastupljeni vid izigravanja ovih pravila zaključivanje međunarodnih sporazuma, kao što je to slučaj sa izgradnjom Beograda na vodi kada je u pitanju javno-privatno partnerstvo (JPP), odnosno većina deonica autoputeva i pruga, kada je reč o javnim nabavkama (JN).
"Drugi oblik izigravanja ovih propisa, primenjen u slučaju solarnih elektrana, je donošenje posebnih zakona za jedan ili niz sličnih projekata. Trenutno je najpoznatiji zakon o "Moravskom koridoru", a do prošle godine smo imali i Zakon o linijskoj infrastrukturi koji je primenjen na nekoliko projekata, a potom ukinut pod pritiskom EU. Takvi izuzeci se lakše provuku kada se ugrade u propis na koji nije usmerena pažnja ni domaćih ni stranih posmatrača javnih nabavki. To je upravo bio slučaj sa članom 89. Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije iz 2021, i njegovih izmena iz 2023. godine", ističe Nenandić.

Kako navodi, pravni mehanizam iz tog člana je isti kao u slučaju Moravskog koridora i ukinutog Zakona o linijskoj infrastrukturi. Tako umesto da se primeni redovna procedura izbora strateškog partnera, izmišlja se nova.

Nenadić objašnjava da u slučaju JPP, javni partner bi trebalo da odobri izradu predloga projekta i studije opravdanosti, a da taj projekat odobri komisija za JPP.

"Tek onda se može ići u nadmetanje koje se sprovodi po pravilima javnih nabavki. Primena tih pravila znači da se moraju postaviti relevantni i nediskriminatorni kriterijumi za odabir partnera, ali i to da firma koja smatra da uslovi i kriterijumi nisu takvi, može da ih ospori".

Međutim, kako objašnjava Nenadić, da bi se ta pravila zaobišla, ovim posebnim zakonima se propisuje da će kriterijume definisati Vlada Srbije uredbom, i to za svaki projekat pojedinačno.

"To se dogodilo i u ovom slučaju, Vlada je donela 2023. Uredbu i njom propisala kriterijume koji ne mogu biti preispitani u postupku nadmetanja", poručuje Nenadić.

"Neki od kriterijuma su više nego sporni"

On ističe i da su neki od tih kriterijuma više nego sporni, uključujući i onaj koji upadljivo nedostaje – cena projekta.

“Firme su mogle da se nadmeću po tome koja je instalisana snaga sistema, koliko imaju zaposlenih inženjera, koji garantni rok daju i na osnovu pojedinih tehničkih karakteristika, ali ne i po ceni projekta”, kaže Nenadić.

On navodi da kod javnih nabavki i "normalnih" JPP, postoji obaveza objavljivanja informacija o tome kako je vršena procena i zašto je odabran upravo partner koji je odabran.

"Za razliku od standardne procedure u ovom slučaju je javno dostupan javni poziv i dokumentacija, konačna odluka, ali ne i podaci o tome na koji način su evaluirane pristigle ponude", zaključuje Nenadić.

Tajnost podataka pratila je i rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu. Kao navodna prepreka pominjano je "odsustvo saglasnosti kineske ugovorne strane". Tokom tri godine državni organi Srbije nisu predočili građanima dokumente o tome šta jeste bilo predmet radova tokom trogodišnje rekonstrukcije te zgrade, koliko je za te radove plaćeno i ko je radove izvodio.

Kao pravni osnov da se ovi poslovi dodele bez nadmetanja iskorišćen je međudržavni sporazum iz 2009. godine, kao i zakoni kroz koje je Skupština odobrila kreditne aranžmane za pojedine projekte.