U Beogradu bi u narednom periodu moglo da bude izgrađeno naselje sa oko 3.500 tzv. "priuštivih" stanova, a najverovatnija lokacija tog projekta je nekadašnja industrijska zona u Rakovici.
Krov nad glavom u Beogradu nije priuštiv, stav je je većine ljudi koji žive u glavnom gradu, bar prema rezultatima istraživanja koje je sprovela nevladina organizacija Ministarstvo prostora, a čiji su rezultati objedinjeni početkom godine u izveštaju „Prioriteti razvoja Beograda“.
Čak 65 odsto građana koji su učestvovali u pomenutom istraživanju ocenilo je da su stambeni troškovi preobimni za njihov kućni budžet, a 80 odsto njih reklo je da želi da promeni svoj stambeni status, ali jednostavno to ne mogu zbog finansijskih razloga.
Tu poraznu statistiku donekle bi moglo da promeni naselje sa oko 3.500 „priuštivih stanova“ čiju je izgradnju nedavno najavio biznismen Milorad Mišković. I ne, nije lapsus, nije reč o Miroslavu Miškoviću – čija kompanija „Delta“ je jedan od „najvećih igrača“ na beogradskom tržištu nekretnina – već o njegovom prezimenjaku koji već decenijama sa ogromnim uspehom posluje u Pragu.
Milorad Mišković je u intervjuu za portal eKapija najavio izgradnju 3.500 „affordable living“ i „social living“ (dostupnih i socijalnih) stanova u Beogradu.
„Ukoliko uspešno završimo akviziciju, a radimo na njoj skoro tri godine jer je zaista kompleksna stvar, a i velika je za beogradsko tržište, mi ćemo na jednoj lokaciji realizovati 3.500 jedinica. To danas ne postoji u Beogradu, sem ukoliko ne uzmemo u obzir svojevremeni projekat gospodina Miroslava Miškovića vezano za Univerzijadu, tj. projekat poznat u našoj javnosti kao Belvil“, izjavio je Mišković za eKapiju.
Priuštivi stanovi ne znače i loš kvalitet
Priuštivi stanovi, naglasio je Mišković, ne znače odmah i loš kvalitet i lošu gradnju. Čak naprotiv.
„I socijalni i dostupni stanovi mogu biti na dobrim lokacijama, ali nam je za to potreban kvantitet, veća površina zemljišta na kojoj može da se uradi nešto takvo. To bi bilo nešto kao ‘gated community’, gde bi kupci stanova mogli da žive u tom ekosistemu bez potrebe za čestim izlaskom iz njega. Tu pre svega mislim na mlade porodice sa decom. Sve usluge i servisi koji su im neophodni bili bi u okviru tog sistema, a takvi projekti Beogradu jako fale“, istakao je.
Mišković se u Prag odselio davne 1993. godine i bio je aktivan učesnik uspona češke prestonice posle pada „Gvozdene zavese“. Dvanaest godina je radio u kompaniji Karlin grup koja je učestvovala u više od 50 stambenih i komercijalnih projekata u Pragu i čija se vrednost se kreće oko 1,1 milijarde evra.
Želja mu je da svoja iskustva primeni i u svom rodnom gradu, a u maju je za portal Biznis.rs ocenio da su „priuštivi“ stanovi nešto što Beogradu nedostaje.
„Beograd nema ono što bi se zvalo ‘affordable living’ projekte. To nisu socijalni stanovi, već bi to bile arhitektonski atraktivne zgrade, zanimljivog dizajna, ali ne toliko skupe iz građevinskog ugla. Nedostaje, dakle, četiri do pet projekata gde bi moglo da se razvije tri do četiri hiljade jedinica sa pristupačnim kvadratima čija bi cena bila između 2.000 i 2.500 evra“, kazao je tada Mišković.
Svi putokazi vode ka Rakovici
Milorad Mišković za eKapiju nije želeo da otkrije na kojoj lokaciji planira izgradnju „priuštivih stanova“, ali je napomenuo da je „dovoljno blizu gradu“ i da je, iz njegovog ugla, kao iskusnog developera, u pitanju atraktivna lokacija.
Međutim, iz njegovih ranijih izjava za češke medije, može se zaključiti da je reč o predgrađu sa velikim potencijalom – Rakovici.
Mišković je u junu za češki Forbes rekao da njegova kompanija privodi kraju akviziciju nekadašnje industrijske zone u Beogradu, gde priprema izgradnju 3.200 stanova.
O ovom projektu je govirio i za „Estate Business“, najavljujući revitalizaciju nekadašnje fabrike „na odličnoj lokaciji, nedaleko od rezidencije srpskih kraljeva“.
„To bi trebalo da bude pristupačno stanovanje, ali sa sjajnom arhitekturom i kvalitetnim javnim prostorom“, naveo je Mišković.
Nešto više detalja izneo je u intervju za portal „Estate“ u kom je precizirao da bi naselje bilo izgrađeno na površini od oko 20 hektara, i da bi nekoliko vrednih zgrada koje se već nalaze na tom mestu bilo sačuvano i pretvoreno u stanove i kancelarijski prostor, dok bi ostali objekti bili srušeni i na njihovom mestu bi bili izgrađeni novi.
„Sredinom tog područja protiče reka, ali je zatvorena pod zemljom. Otvorićemo je tako da postane deo nove četvrti“, najavio je Mišković.
Dakle, da sumiramo – reč je o zemljištu nekadašnje fabrike koja se prostire na 20 hektara, nedaleko od Belog dvora (nekadašnje rezidencije srpskih kraljeva), sa nekoliko istorijski vrednih objekata, a kroz koje protiče reka koja je trenutno „zatvorena pod zemljom“.
Odgovor može biti samo jedan – Industrija motora Rakovica (IMR):
-
Nekadašnji IMR prostire se na oko 22 hektara.
-
Od Belog dvora je udaljen oko dva kilometra i najbliže je industrijsko postrojenje rezidenciji srpskih kraljeva.
-
Kroz zemljište IMR-a protiče reka Topčiderka koja je na tom mestu pokrivena.
IMR trenutno u rukama MK grupe
IMR je 2019. godine iz stečaja, kao pravno lice, kupio konzorcijum dve domaće kompanije – Institut za izgradnju grad i Hempro AD – iza kojih je u to vreme stajao biznismen Zvonko Gobeljić.
Iako je vrednost IMR-a u stečaju bila procenjena na 2,9 milijardi dinara, Odbor poverilaca ovog akcionarskog društva odlučio je da prihvati ponudu od 1,1 milijarde koju su dale Gobeljićeve firme.
Prema pisanju Forbes Srbija, IMR je od od pre dve godine u rukama je firme registrovane na Kipru Batting limited, a koja je povezana sa MK grupom.
Kompanija Batting limited, čiji direktor je prema navodima u kiparskom poslovnom registru, Luka Bjeković, inače rukovodilac divizije MK Energy i glavni čovek MK grupe za spajanja i akvizicije, stekla je imovinu IMR-a kupovinom od Gobeljića, objavio je Forbes Srbija u julu ove godine.
Tu informaciju su za Forbes Srbija potvrdili i u MK grupi, a na pitanje šta su njihovi dalji planovi kada je reč o IMR-u, odgovorili su da „u ovom trenutku ne postoje definitivni planovi“.
„Kada budu postojale informacije od značaja za javnost, blagovremeno ćemo ih podeliti sa vama, kao što je bila naša praksa i do sada kada su poslovni planovi u pitanju“, naveli su iz MK grupe.
Naselje ogromnog potencijala
Naznaku u kom smeru bi išla transformacija nekadašnjeg prostora IMR-a, mogli smo videti u proleće 2023. godine, kada je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda na rani javni uvid stavio Plan detaljne regulacije (PDR) za to područje.
Na mestu IMR-a je, kako je tada navedeno, planirana izgradnja novih stambenih kompleksa na 350.000 kvadrata, čime će se površine za stanovanje gotovo utrostručiti.
Kako se navodi u planu, jedan od glavnih zadataka je formiranje opštinskog centra, koji će pored postojeće ponude javnih sadržaja, dobiti nove, komplementarne sadržaje i rekreativne i zelene površine, koji bi doprineli formiranju centra.
IMR se nalazi u Ulici patrijarha Dimitrija koja bi trebalo da budu proširena u okviru treće faze neslavne rekonstrukcije i izgradnje Bulevara patrijarha Pavla. Ovaj projekat je trenutno „zaglavljen u mestu“, ali bi potencijalno stambeno naselje na ovoj lokaciji u budućnosti trebalo da ima brzu, direktnu vezu sa Mostom na Adi.
Kada je reč o javnom prevozu, IMR je sa centrom grada povezan tramvajskom linijom 3 (koja već godinama ne saobraća upravo zbog rekonstrukcije Bulevara patrijarha Pavla), a bivši fabrički kompleks nalazi se praktično prekoputa železničke stanice Rakovica odakle saobraća linija BG voza do stanice „Prokop„. Prema planovima Infrastrukture železnice Srbije, optimizacijom beogradskog železničkog čvora bi se omogućilo da ova linija BG voza saobraća na 15 minuta u špicu i 30 minuta van špica.
Nesuđeni direktor Beograda na vodi
Milorad Mišković imao je priliku i da ranije uđe na beogradsko tržište nekretnina. Naime, kako je 2022. godine otkrio u intervjuu za „Real Estate Magazine“, svojevremeno je imao ponudu da postane direktor preduzeća „Beograd na vodi“.
„Pregovarao sam sa našom političkom elitom o tome pre osam ili devet godina, kad je postojala samo ideja o projektu i preliminarna urbanistička studija. I bio sam vrlo zainteresovan, jer bi za mene to bio projekat sa emotivnom komponentom. Nismo se dogovorili na kraju“, naveo je on.
Prilika da se Beograd spusti na reku, prema njegovim rečima, nije najbolje iskorišćena.
„Trebalo je da arhitektonska rešenja budu atraktivnija, što ne znači nužno da bi bilo skuplje. Novi deo grada urbanistički je trebalo da se više prilagodi starom delu grada i njegovim reprezentativnim simbolima, poput zgrade Beograđanke ili Hrama Svetog Save. Taj miks starog i novog za mene bi bio fantastičan izazov. Kako god, Beograd na vodi je svakako veliko osveženje za Beograd, i povrh svega je dao veliki impuls stanogradnji“, ocenio je Mišković.
U nedavnom razgovoru za eKapiju izneo je ocenu da je tom delu grada, ali i celom Beogradu potrebna „korekcija urbanizma“.
„Tu je urađeno šta je urađeno i Beograd se sigurno urbanistički sad ne može promeniti, ali se može primeniti ono što ja zovem korekcija urbanizma. A to znači da kada dođu pravi investitori i uhvate se pravih projekata, slika Beograda može da se promeni u narednih nekoliko decenija. Ne može 100 posto, jer ono što je bilo najatraktivnije već je dato pre 12, 13 godina“, istakao je Mišković.
Osim naselja sa 3.500 priuštivih stanova, Milorad Mišković u Beogradu najavljuje i izgradnju maloprodajnog parka u blizini aerodroma „Nikola Tesla“, ali i još nekoliko projekata o kojima, kako kaže, ne bi da otkiva previše detalja dok se oni ne ostvare.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare