Poslednjih godina, u celom svetu raste interesovanje za uzgoj industrijske konoplje, a samo u Evropi godišnji promet od te kulture iznosi 56 milijardi evra. U Srbiji je potencijal uzgajanje te biljke malo iskorišćen, jer je proizvodnja prehrambenih proizvoda praktično onemogućena strogom zakonskom regulativom.

Na hiljade hektara vojvođanskih oranica nekada je bilo pod industrijskom konopljom. U srcu Bačke još se u vreme Habsburške monarhije određivala cena kudelje na svetskoj pijaci. Sve do 60-ih godina prošlog veka Jugoslavija je po proizvodnji bila prva u Evropi i treća u svetu. Danas je Srbija na svetskom začelju, iako broj hektara pod ovom biljkom poslednjih godina raste.

„Konoplja je ponovo interesantna sa novim trendovima ekologije i ekološke proizvodnje s obzirom da sama konoplja ne zahteva nikakve pesticide, nikakvu hemiju, prilikom tretiranja i uzgajanja a kasnije sama njena prerada je multidisciplinarna, odnosno može da se koristi i kao hrana i znači za građevinu i kao energent i da leči“, kaže Dragan Mirković, proizvođač industrijske konoplje.

BiIjka ne zahteva mnogo ulaganja, pa je biznis isplativ i za male privrednike. Dragan Mirković jedan je od dvadesetak proizvođača koji ovu biljku, koristi za proizvodnju, kako kaže, „super hrane“.

„Sam protein sadrži 20 aminokiselina od kojih je devet esencijalnih, što je jedinstveno u svetu bilja“, navodi Mirković.

Jedan sastojak ipak pravi zavrlamu – psihoaktivni THC, koji se za razliku od sestrinske biljke marihuane, u industrijskoj konoplji nalazi tek u tragovima, a u gotovim proizvodima ga često uopšte i nema.

„Na primer, u renu se takođe nalazi THC, taj zakon ne obuhvata prodaju na tržištu Srbije što se tiče rena, a na primer, sama slačica takođe u sebi sadrži THC, a to je jedan od sastojaka koji se koristi za senf… Sad onda tu smo pravili neke kompromise, pošto u Gradskom zavodu za javno zdravlje, koji je akreditovan da na teritoriji Srbije proverava nivo THC-a, mi smo dobijali da u nekim određenim uzorcima čak da uopšte THC nije prisutan i nije detektovan“, priča Marković.

Do nedavno su se ti proizvodi mogli videti na rafovima prodavnica zdrave hrane. Novo je da ih, po starom zakonu iz 2011. sada uklanjaju sa polica. Zakon naime ne definiše sasvim jasno da li hrana na bazi konoplje, koja THC sadrži u tragovima, sme da se plasira na domaće tržište – zakon to niti eksplicitno dozvoljava, niti eksplicitno zabranjuje.

Da se zakon izmeni, inicijativu je podnosila i Privredna komora.

„To je grana industrije koja je jako dobro razvijena u mnogim zemljama, pa čak i u mnogim zemljama Evropske unije. Mi smo imali i u Privrednoj komori nekoliko različitih sastanaka i upita i od strane stranih investitora koji su bili zainteresovani i da pokrenu proizvodnju konoplje, ali isto tako i preradu, s obzirom da su ovo proizvodi koji se jako dobro prodaju na svetskom tržištu i imaju dobru cenu“, izjavio je Aleksandar Bogunović iz PKS.

Prorizvođači sada najavljuju širu građansku incijativu za izmenu zakona, tako da se usaglasi sa onima u svim zemljama EU, u SAD-u i Kini – dakle, da konoplja bude dozvoljena za ishranu, u vreme kada je to jedna od najbrže rastućih industrija u celom svetu.