Istraživanje o bezbednosti plaćanja: Na šta najlakše "kliknemo" i koliko smo oprezni

Više od polovine ispitanika (52 odsto) smatra da su dovoljno edukovani i da mogu da prepoznaju aktivnosti koje ukazuju na potencijalnu zloupotrebu, njih tri četvrtine (75 odsto) sa oprezom tretira poruke o nagradama i nagradnim igrama, besplatnim poklonima i poklon karticama, a skoro isti procenat (73 odsto) sumnja i u autentičnost poruka koje zahtevaju da se promeni lozinka i ažuriraju podaci, objavila je kompanije Visa rezultate studije koju je sprovela istraživačka agencija Wakefield Research1.

Čarls Lobo, viši potpredsednik za rizike CEMEA regiona u kompaniji Visa ukazuje da se zloupotrebe razvijaju na sofisticirane načine, a internet prevaranti koriste nove metode da prevare korisnike koji su nepripremljeni na situaciju u kojoj mogu biti žrtva zloupotrebe.
"Bilo da se radi o paketu zadržanom na carini, pretplati za strimovanje za koju se tvrdi da je istekla ili besplatnom vaučeru za omiljeni brend, prevaranti se služe izuzetno ubedljivim metodama kako bi prevarili svoje žrtve. Sa velikim porastom digitalnih transakcija i plaćanja, od ključne je važnosti, sada više nego ikada ranije, da korisnici razumeju jezik zloupotrebe i da se ponašaju i postupaju sa velikim stepenom opreza“, objašnjava Lobo.

U odnosu na sve zemlje u kojima je sprovedeno istraživanje, procenat ispitanika koji su bili žrtve zloupotrebe na internetu, najniži je upravo u našoj zemlji i iznosi 28 odsto.

"Ova studija nam je dodatno pomogla da uvidimo šta je to što može biti izvor problema, i u kojim oblastima treba da pojačamo edukaciju kako bi se u budućnosti broj zloupotreba sveo na minimum“, istakao je Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu.

Na nivou svih 17 tržišta na kojima je studija sprovedena, posebno se ukazuje na podatak da upravo korisnici koji su uvereni da su edukovani i osvešćeni po pitanju online zloupotreba su zapravo skloniji da postanu žrtve prevare.

Takođe, iako visok stepen ispitanika (56 odsto) tvrdi da mogu da uoče online i telefonske zloupotrebe, rezultati upozoravaju da će čak devet od deset (90 odsto) korisnika zanemariti znake koji upozoravaju da je reč o kriminalnoj aktivnosti, navodi se u saopštenju kompanije Visa.

Korisnici u Srbiji

Oprez pri plaćanju na internetu

"Među ispitanicima iz Srbije njih više od polovine (52 odsto) smatra za sebe da su veoma edukovani i da mogu da prepoznaju prevare na internetu. Ipak, manje od trećine (28 odsto) priznalo je da je bilo do sada žrtva ovakve vrste prevara", navodi se u saopštenju.

Sa druge strane podaci pokazuju da za razliku od ispitanika sa ostalih tržišta, korisnici iz Srbije će u niskom procentu odreagovati na poruke o prilici za finansijski dobitak ili besplatan poklon – manje od trećine (27 odsto i 26 odsto), u istoj meri kao i na poruke koje od njih traže određeno reagovanje (24 odsto).

Šta sve budi sumnju kod korisnika

Korisnici su prilično sumnjičavi kada im se traži da otkriju ili unesu svoju lozinku (73 odsto). Aktivnosti koje se odnose na praćenje statusa pošiljke ili šiping, sumnjive su skoro trećini ispitanika (27 odsto) u Srbiji, dok aktivnosti koje se predstavljaju kao marketinške i odnose se na prodaju ili ponudu novih proizvoda bude sumnju kod 38 odsto korisnika. Upit da podele svoje utiske i iskustvo o nekom proizvodu ili usluzi gotovo trećina učesnika (29 odsto) ankete posmatra kao znak za oprez.

Na šta nedovoljno obraćamo pažnju

Svega 15 odsto ispitanika vodi računa da li je mejl adresiran na njihovo ime, dok nešto više od petine (21 odsto) primećuje da li su vidljivi detalji njihovog naloga poput šifre. Takođe, 24 odsto učesnika ankete pridaje značaja slovnim i gramatičkim greškama koje su često jasan pokazatelj pokušaja zloupotrebe.

Primeri zloupotreba

Prevaranti na različite načine kreiraju poruke koje treba da deluju autentično, iskreno i da navedu korisnike da odmah reaguju na njih.

"Plaćaj bezbedno" studija identifikuje preovlađujuće jezičke obrasce koji se najviše povezuju sa prevarama, kao i koliko su ispitanici na tržištima koja su učestvovala u anketi pogodni da budu "lake žrtve".

Hitnost (orkestrirana)

Sajber kriminalci često koriste hitnost kao način da podstaknu korisnike da reaguju klikom na link ili odgovaranjem na imejl.

Ipak, kod ovakvih metoda korisnici su posebno oprezni, pa je tako za 73 odsto ispitanika poruka o ukradenoj lozinki ili krađa podataka "alarm za uzbunu", dok situacije koje treba da deluju kao obaveštenje od strane državnih ustanova ili o zakonskim obavezama mogu da prevare 46 odsto anketiranih iz Srbije.

Obaveštenja o finansijskom dobitku

Ispitanici su oprezni i imaju visok stepen svesti kada su u pitanju poruke o finansijskom dobitku.

Manje od trećine, odreagovalo bi na poruku koja počinje sa „besplatan poklon“, „izabrani ste“ ili „osvojili ste“. Studija je takođe pokazala da će korisnici koji pripadaju generaciji Z pre odreagovati na obaveštenje od državnih ustanova i policije (40 odsto) nego na poruku koja nudi priliku za osvajanje poklona (35 odsto).

Kako uočiti prevaru

Korisnici mogu bolje da se zaštite tako što će pre nego što kliknu na link, obratiti više pažnje i pokušati da bolje razumeju jezik koji prevaranti koriste, savetuju u ovoj kompaniji.

Jednostavni, ali efikasni načini koji mogu da pomognu u zaštiti od internet zloupotrebe:

- Informacije vezane za vaš lični nalog zadržite samo za sebe

- Ne otvarajte linkove za koje niste sigurni gde će vas odvesti

- Redovno proveravajte notifikacije koje dobijate prilikom online kupovine, a koje vam obezbeđuju da u realnom vremenu putem tekstualnih poruka ili imejlova budete informisani da je kupovina obavljena sa vašeg naloga

- Pozovite broj sa korporativnog vebsajta ili sa poleđine vaše kreditne ili debitne kartice ukoliko niste sigurni da je komunikacija pouzdana.