Građani će, u prvom koraku, dobiti 60 evra pomoći, ali ćemo posle nekoliko godina morati da vraćamo taj dug i to sa kamatom. A, plaćaće je i oni koji se nisu prijavili za ovu pomoć, istakla je za N1 Ivana Pavlović, novinarka Nove ekonomije, ukazujući da država vodi neozbiljnu socijalnu politiku i dalje dajući - svima isto.
„Zabrinjava što ovim merama, u trećem paketu pomoći, država i nakon godinu dana nije iskoristila priliku da pažljivo targetira i privrednike, ali i građane kojima je jako potrebna finansijska pomoć, kako bi im se nadoknadio finansijski gubitak koji imaju zbog smanjenog obima posla. To se i dalje ne dešava“, rekla je Ivana Pavlović.
Ona ukazuje da bi verovatno i reakcija Fiskalnog saveta koji je i do sada ukazivao da je isplata novca svim punoletnim građanima pogrešna mera – bila drugačija da je ova pmooć usmerena ka kategorijama kojima treba: penzionerima sa malim primanjima, ljudima koji su odmah izgubili posao s početka pandemije jer su radili na sivo ili sa „labavim“ ugovorima.
„Ako je u onom prvom naletu država bila zbunjena, pod pristiskom epidemije, nije mogla da razluči ispravno kome je novac potreban a kome ne – sada je već jasno da ima sektora koji su u debelom minusu. To je ugostiteljstvo, hotelijerstvo, saobraćaj… kojima treba daleko veća pomoć nego drugim industrijama koje su vrlo dobro radile u ovoj pandemiji, poput hemijske industrije, prerade i prodaje hrane, dostavnih servisa i slično. Država je međutim odlučila da opet svima podjednako podeli novac što nije dobro jer mi taj novac nemamo sada u budžetu i moraćemo da se ponovo zadužimo da bismo ga vraćali“, ukazuje Pavlović.
Prošle godine punoletni građani dobili su pomoć od sto evra, jednokratno, dok se sada najavljuje isplata 60 evra, u dve rate od po 30.
„Svima je jasno da će, ovaj put, dobiti nešto niži iznos. Država je makar svesna toga da je u ozbiljnoj ekonomskoj situaciji, da se ne treba zaduživati za iznos kao prošle godine, već nešto manji. Ako znamo da će pomoć biti u dve tranše, pri čemu će druga biti u novembru, pa to sada uporedimo sa 2020. godinom kada je pomoć od 100 evra došla baš uoči izbora, građani bi mogli da zaključe da nam se smeše neki izbori pred kraj godine“, navodi Pavlović.
Drugo pitanje je, navodi – zašto je ova pomoć iznenada najavljena.
„Prošlo je samo dva meseca od usvajanja budžeta za 2021. godinu, što sugeriše o nekoj vrsti neozbiljnosti u planiranju javnih finansija. To takoše ukazuje da je nekom ‘kliknulo’ da bi iz nekih razloga bilo dobro da se građanima ponudi 60 evra, penzionerima još 50 evra, bez obzira na njihovo materijalno stanje“, ukazala je ona.
Ivana Pavlović je navela i da su privrednici, organizovani u grupama na društvenim mrežava – već zbunjeni upustvima koja dobijaju za prijavljivanje za pomoć.
„Ili su već izračunali da im se ne isplati da uzmu državnu pomoć. Pitanje je i da li će privrednici – naročito u sklopu ovih novih mera ograničenja – moći da ispune uslove koje je postavila država da se zadrži isti nivo poslovne aktivnosti kao i ranije. Mnogim, naročito malim i srednjim preduzećima, nivo poslovne aktivnosti je već manji“, upozorila je Pavlović.
Za novi „lokdaun“, kaže, ne veruje da će se desiti i da za njega ima prostora, „baš zbog neozbiljnosti u tretiranju visokorizičnih događaja i politike zatvaranja koju smo imali ranije“.
„Dobrom delu privrede je već sada jako teško i jedva opstaju u sadašnjem režimu. Pored toga, to se preliva na materijalno stanje i dobrobit građana koji jako teško žive“, zaključila je Ivana Pavlović.
