Od svih sankcija koje je Zapad uveo Rusiji, najbolnije biće isključenje njenih banaka iz međunarodnog SWIFT sistema plaćanja, tvrde zvaničnici u Vašingtonu i Briselu. Isključenje iz SWIFT-a znači da banka, slikovito rečeno, ostaje slepa i ne može više da vidi novac svojih klijenata u inostranstvu, a samim tim ne može više ni da raspolaže tim depozitima, objašnjavaju ekonomisti, uz napomenu da izbacivanje iz SWIFT-a može dovesti i do propasti banaka. Vladimir Putin naredio je zabranu stanovnicima Rusije da prebacuju devize u inostranstvo.
Izbacivanje ruskih banaka iz sistema SWIFT vratiće rusku ekonomiju u doba plaćanja faksom, saopštila je Bela kuća, a profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović potvrđuje da takva tvrdnja nije veliko preterivanje.
„Kad vas neko isključi sa SWIFT-a vi faktički ostajete slepi, jer banka je samo posrednik onoga što klijenti imaju kod nje kao depozite. Bez obzira da li primate ili šaljete novac, vi ostajete bez tog bankarskog intraneta i vi, jednostavno, ne možete raspolagati svojim parama na računima drugih banaka. To je velik i problem za klijente, bilo da su to fizička lica, kompanije ili država“, navodi Ismail Musabegović iz Beogradske bankarske akademije.
Video: N1/ Reuters/ Agencije
Međutim, nisu sve ruske banke izbačene iz SWIFT-a. Da je to učinila, Evropska unija bi sama sebi naudila.
Povezano:
„Sankcije koje je uveo Zapad ostavile su jedan kanal, a to je energetika. Ako bi zatvorili taj kanal, cena gasa bi skočila na više od 2000 dolara po kubiku. Skočila bi i nafta i to bi onda bio problem za ceo svet“, ističe Musabegović.
Pre Putinove sudbonosne odluke da napadne Ukrajinu, ruska ekonomija nije stajala loše ni po nivou duga, ni deviznim rezervama, objašnjava ekonomista Dejan Šoškić. Ali, izbacivanje iz SWIFT-a menja tok stvari.
„Ako se sada sve to stavi na led, jedan dobar deo tih deviznih rezervi koje su inače značajne, Rusija ima preko 600 milijardi dolara deviznih rezervi, ostaće praktično van funkcije, pa će teško biti moguće braniti kurs rublje. Već vidimo da rublja klizi, a da je pritom reakcija Ruske centralne banke dramatična i da je dignuta kamatna stopa na 20 odsto. Reč je o pokušaju da se obuzda inflacija. Svakako su ozbiljna iskušenja pred Rusijom nakon ovih sankcija“, ocenjuje Šoškić.
Problemi sa bankama i privredom, naizgled bar, još ne brinu predsednika Rusije, koji i odluku o SWIFT-u komentariše kao deo kampanje „zapadnog carstva laži“.
„Pozvao sam vas ovde da bismo razgovarali o sankcijama koje nam je Zapad nametrnuo o čemu smo detaljno već pričali g. Mišustin i ja. O tim sankcijama koje uvodi Zapadna zajednica, koju sam nazvao već, kao što ste čuli, carstvom laži“, naveo je Putin.
Narodna banka Srbije saopštila je da Sberbank Srbija nastavlja da posluje bez problema i da je potpuno stabilna. Sama Sberbanka je jutros poslala poruku svim svojim klijentima:
„Poštovani, obaveštavamo vas da je AIK banka dobila saglasnost Narodne banke Srbije za preuzimanje i sticanje vlasništva nad Sberbank Srbija. Sberbank Srbija postaje deo AIK Banke kao jedne od kapitalno najsnažnijih, najlikvidnijih i izuzetno profitabilnih banaka na domaćem tržištu i tako nastavlja svoje poslovanje pružajući klijentima pun pristup svojim depozitima i kreditima“.
Rusija je posle uvođenja sankcija 2014. razvila svoj sistem međubankarske razmene, ali u njemu je samo oko 400 banaka, dok je u sistemu SWIFT više od 11 000 finansijskih institucija širom sveta. Kada je 2012. Iran isključen iz sistema plaćanja SWIFT već u narednim mesecima je njegova spoljna trgovima opala za 30 odsto.
Sva dešavanja u vezi sa Rusijom i Ukrajinom, pratite u našem BLOGU UŽIVO, iz minuita u minut…
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare