Prema izveštaju „Malver pretnje na mobilnima telefonima u 2024. godini“ koji je kompanija Kasperski objavila na Svetskom mobilnom kongresu (MWC) u Barseloni, broj napada bankarskim trojancima na pametne telefone porastao je za 196 odsto u 2024. godini u poređenju sa prethodnom godinom.
„Sajber kriminalci menjaju taktiku, oslanjajući se na masovnu distribuciju malvera kako bi ukrali bankarske podatke. Tokom protekle godine, kompanija Kasperski je otkrila više od 33,3 miliona napada na korisnike pametnih telefona širom sveta, što uključuje različite vrste malvera i neželjenog softvera“, navodi se u izeštaju.
Broj napada bankarskim trojancima na Android pametne telefone povećao se sa 420.000 u 2023. na 1.242.000 u 2024. godini, pokazuje izveštaj.
„Trojanci u oblasti bankarstva su kreirani da ukradu korisničke podatke potrebne za pristup internet bankarstvu, uslugama e-plaćanja i sistemima kreditnih kartica“, navodi se u saopštenju.
Način prevare
Sajber kriminalci često svoje žrtve navedu da preuzmu trojance preko linkova poslatih putem SMS-a ili aplikacija za razmenu poruka, kao i putem zlonamernih priloga u porukama, a takođe i usmeravanjem korisnika na zlonamerene veb-stranice. Oni čak, objašnjava se, mogu slati poruke sa hakovanih naloga iz adresara, što prevaru čini verodostojnijom. Da bi prevarili korisnike, napadači često koriste aktuelne vesti i popularne teme kako bi stvorili osećaj hitnosti i smanjili oprez žrtve.
„Prevaranti su počeli da smanjuju napore koje ulažu pri kreiranju jedinstvenih paketa malvera i umesto toga se fokusiraju na distribuciju istih fajlova što većem broju žrtava. Danas je važnije nego ikada da budemo digitalno pismeni i da edukujemo naše voljene, od dece do starijih, jer niko nije potpuno zaštićen od dobro osmišljenih prevara i psiholoških trikova koji su osmišljeni da ukradu bankarske podatke“, kaže Anton Kiva, ekspert za bezbednost u kompaniji Kasperski.
Iako su trojanci u oblasti bankarstva najbrže rastući tip malvera, oni zauzimaju četvrto mesto sa udelom od šest odsto u ukupnim napadima.
Najrasprostranjenija kategorija i dalje je adver, koji čini 57 odsto napada, a slede opšti trojanci (25%) i RiskTools (12%).
Rangiranje uključuje malver, adver i neželjeni softver.
„U 2024. godini, sajber kriminalci su svakog meseca pokretali prosečno 2,8 miliona napada malverom, adverom i neželjenim softverom na mobilnim uređajima. Tokom godine, proizvodi kompanije Kasperski su blokirali ukupno 33,3 miliona napada. U 2024. godini, najaktivnija pretnja bila je Fakemoney, grupa prevarantskih aplikacija kreiranih za lažne investicije i isplate. Druga velika pretnja bile su modifikovane verzije WhatsApp aplikacije sa Triada trojancem, tj. malverom koji može da preuzme i izvrši dodatne zlonamerne ili adver module, i npr. prikaže oglase ili izvršava druge neželjene radnje. Ovi nezvanični modovi WhatsApp aplikacije zauzeli su treće mesto po aktivnosti, odmah iza kategorije opštih pretnji u cloud-u“, navodi se u saopštenju kompanije.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!