Beogradska otovorena škola (BOŠ) i Regulatorni institut za obnovljivu energiju (RERI) organizovali su javnu raspravu o četiri zakona iz oblasti energetike i rudarstva čije se usvajanje uskoro očekuje u Narodnoj skupštini. Pored dobrih predloga, prema oceni većine učesnika, predloženi zakoni uglavnom ne prepoznaju interes građana u tim oblastima, piše Nova ekonomija.
Danas se završava javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, Nacrtu zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije kao i o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Predstavnici BOŠ i RERI naglašavaju da je zvanična državna javna rasprava za prigovore od strane građana i stručnjaka na predložene zakone trajala prekratko, svega sedam dana, što nije dovoljno da se detaljno sagledaju sva predložena rešenja, navodi Nova ekonomija.
Prema rečema Mirka Popovića iz RERI, država i društvo se prilikom usvajanja tih zakona nalaze pred izazovom.
Razlog za takvu ocenu prema njegovim rečima, leži u činjenici što „zarobljena država predviđa da sprovede energetsku tranziciju“ kroz nova zakonska rešenja (kroz Zakon o obnovljivim izvorima energije).
„Poštovanje procedura je temelj demokratije, a ovde nam se to onemogućava“, smatra Popović.
U Nacrtu Zakona o obnovljivim izvorima energije, prema njegovim rečima, nije definsano šta je to korišćenje obnovljivih izvora energije i kako objašnjava, nejasno je kako država utvrđuje javni interes kod strateških projekata u toj oblasti.
Podseća da u takvim slučajevima može doći do situacije da ograniče ljudska prava građanima, jer je u nekim slučajevim gradnje mini-hidroelektrana bilo negativnih iskustava sa eksproprijacijom zemljišta i pretvaranju privatnog u javni interes.
Popović zaključuje da se na taj način ne postiže energetska tranzicija, na koju Srbiju obavezuju institucije čiji je ona sama član, kao i Evropska unija, kojoj namerava da se pridruži.
Uvodi se pojam energetsko siromaštvo
Aleksandar Macura iz nevladine organizacije RES fondacija podseća da energetska tranzicija, ili dekarbonizacija (smanjenje emisije CO2, ugljen-dioksida) energetike ne može da se sprovede, ako se ne zabrane ugalj i lignit, energenti koji se u Srbiji inače obilato koriste iako zagađuju životnu sredinu.
Prema njegovom tumačenju, predloženi set zakona konačno uvodi u domaće zakonodavstvo načela koja su preuzeta od Energetske zajednice i koja su definisana u „Integrisanom nacionalnom planu za klimu i energiju“.
Smatra da Narodna skupština treba da ima veću ulogu u donošenju planova za tu vrstu tranzicije i naglašava da će RES fondacija insistirati upravo na toj njenoj ulozi.
„U suprotnom nećemo svojom voljom ostvariti energetsku tranziciju, može da se desi da nam to nametnu spolja“, kaže Macura.
Macura naglašava da se kroz nove predložene zakone iz obasti energetike konačno uvodi pojam „energetsko siromaštvo“, kao i da je taj problem prepoznat kao prioritet.
Kako naglašava to treba da doprinese primeni mera energetske efikasnosti kod siromašnih građana, a ne treba zaboraviti ni na ulogu stambenih zajednica u tim projektima.
Definisati pojam energetske zadruge
Prema rečima Slobodana Jerotića iz JKP „Toplana Šabac“ koji je između ostalog podržao i osnovanje energetske zadruge „Sunčani krovovi“, jedan od problema je što se novim zakonom ne definiše pojam energetske zadruge.
Prema njegovom mišljenju zakonima treba definisati interese građana, jer „veliki igrači“ na tržištu definišu i postavljaju uslove onako kako to samo onako kako njima odgovara.
„Ovaj zakon je sve samo ne prijateljski orijentisan prema građanima“, smatra Jerotić.
Prema rečima Viktora Beriše iz Mreže za klimatsku akciju neophodno je da se zakoni oslanjaju jedni na druge, ali najpre treba doneti dugoročnu strategiju u energetici, kojom bi se definisalo kuda ide država u toj oblasti, dok bi zakoni bili „alati“ za njeno sprovođenje.
„Zakoni važe do 2030, strategija (treba) da definiše šta treba da se radi posle“, kaže predstavnik Mreže za klimatsku akciju.
On naglašava da je to važno i zbog toga što će se slični zakoni 2030. godine menjati i u Evropskoj uniji, pa će Srbija morati da se usklađuje.
