Jedan vatrogasac na 1.865 stanovnika Srbije: DRI o zaštiti od požara

A požara je u Srbiji, u periodu koji je obuhvatila revizija - od 2019. do kraja 2023. godine - bilo ukupno 119.609, što je 77 odsto svih vanrednih događaja.

U istom periodu, kako se navodi u izveštaju Državne revizorske institucije, u požarima su poginule 484 osobe, povređeno je 1.770, a spaseno 1.655 osoba.
"Požar je proces nekontrolisanog sagorevanja kojim se ugrožavaju život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životna sredina i predstavlja realnu opasnost. Planiranjem i sprovođenjem preventivnih mera u oblasti protivpožarne zaštite, požari se mogu svesti na minimum. Svaka zemlja ima odgovornost da štiti svoje građane od prirodnih i drugih opasnosti. Države sa razvijenim zakonskim i institucionalnim okvirom za smanjenje rizika od prirodnih i drugih opasnosti i one koje su u mogućnosti da razvijaju i prate napredak putem specifičnih i merljivih indikatora, imaju veći kapacitet da upravljaju rizicima. Prema pokazateljima organizacija UN koje se bave smanjenjem rizika od katastrofa, svaki dinar koji se uloži u preventivu vraća se u odnosu 1:8", navodi se u izveštaju DRI.

Revizori konstatuju da u našoj zemlji nije uspostavljen strateško-planski okvir koji bi pružio adekvatnu osnovu za protivpožarnu zaštitu, jer nadležni organi kasne sa donošenjem ključnih dokumenata.

"Strategija zaštite od požara nije izrađena, dok je Strategija smanjenja rizika od katastrofa u fazi izrade. Propisani planovi iz oblasti zaštite od požara i smanjenja rizika od katastrofa, na sva tri nivoa vlasti, uglavnom nisu doneti. Trenutni način finansiranja preventivne zaštite od požara, posebno od strane lokalnih samouprava, ne obezbeđuje sredstva u potrebnom obimu, niti se ta sredstva efikasno koriste", upozorili su revizori.

Uvođenje programske aktivnosti koja se odnosi na prevenciju zaštite od požara uz donošenje preventivnih planova i njihovo usklađivanje sa odlukama o budžetu doprinelo bi transparentnosti (u koje konkretne svrhe se sredstva troše i kakvi se rezultati ostvaruju).

Revizori su ukazali i da kontrolne aktivnosti u cilju unapređenja zaštite od požara nisu u potpunosti sprovedene, "jer kategorizacija objekata prema nivou ugroženosti od požara nije izvršena u celosti, inspekcijski nadzor nije ujednačen u postupanju dok je praćenje rezultata izostalo, što je umanjilo njihovu efikasnost".

DRI je sprovela ovu reviziju kod subjekata revizije Ministarstvo unutrašnjih poslova, Autonomna Pokrajina Vojvodina – Sekretarijat pokrajinske vlade, gradovi Beograd, Pančevo, Šabac i Kruševac.

"Najbolja zaštita od požara je prevencija i planiranje. Prevencija bi morala da ima značajno mesto u zaštiti od požara, jer direktno doprinosi eliminisanju/smanjenju potencijalih rizika i opasnosti. Nakon sprovedene revizije svrsishodnosti poslovanja, zaključili smo da iako se požari ne mogu u potpunosti sprečiti, efikasnost preventivnih mera se može unaprediti uspostavljanjem efektivnog strateško-planskog okvira, poboljšanjem materijalno-tehničke opremljenosti i stepena popunjenosti vatrogasnih jedinica, kao i pojačanim kontrolnim aktivnostima", naveli su revizori.

Broj vatrogasaca u Srbiji

Srbija je, navode revizori, ispod evropskog standarda po broju vatrogasaca na hiljadu stanovnika, dok poseban problem, kako se ukazuje - predstavlja njihova nejednaka teritorijalna raspodeljenost

"Najveći deo sistema protivpožarne zaštite u Srbiji čine Vatrogasno-spasilačke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, dok značajan deo sistema čine i dobrovoljne vatrogasne jedinice. Broj vatrogasaca trebalo bi da bude srazmeran broju intervencija, teritoriji koju štite i broju stanovnika. Evropski standard predviđa da na hiljadu stanovnika dolazi jedan vatrogasac. Republika Srbija je ispod Evropskog standarda po broju vatrogasaca na hiljadu stanovnika. U Srbiji jedan vatrogasac-spasilac dolazi na 1.865 stanovnika (indeks 0,5). Indeks se popravlja na 0,8 ako uključimo pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih društava", navodi DRI.
Poseban problem, ističu revizori - predstavlja njihova nejednaka teritorijalna raspodeljenost.

"Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova teritorijalno je organizovan, ima 27 organizacionih jedinica i to: četiri Uprave i 23 Odeljenja. Teritorijalna organizovanost Sektora za vanredne situacije se u najvećoj meri podudara sa obrazovanim Upravnim okruzima u Republici Srbiji. Prema Pravilniku o organizaciji i načinu rada vatrogasno-spasilačkih jedinica, u područnim upravama organizuju se vatrogasno-spasilačke brigade koje čini najmanje 170 pripadnika, dok se u područnim odeljenjima organizuju vatrogasno- spasilački bataljoni sa najmanje 85 pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice. U periodu 2019–2023. godine u dve Uprave od ukupno četiri organizovane su vatrogasno-spasilačke brigade sa manje pripadnika nego što je propisano Pravilnikom", ukazali su revizori.

U istom periodu u devet odeljenja, od ukupno 23, organizovani su vatrogasnospasilački bataljoni sa manje pripadnika nego što je propisano Pravilnikom.

"Prilikom izrade sistematizacije radnih mesta u MUP u toku 2023. godine Sektor za vanredne situacije je iskazao potrebu za sistematizovanje novih vatrogasnospasilačkih jedinica, gde je prepoznato i pet jedinica lokalne samouprave u kojima ne postoji vatrogasnospasilačka jedinica. Opštine u kojima je formiranje vatrogasnospasilačkih jedinica u planu su one u kojima je obezbeđeno zemljište za izgradnju i opremanje objekata za smeštaj i funkcionisanje VSJ. Velika uloga u obezbeđivanju zemljišta za izgradnju je na opštinama", navode revizori.

Dobrovoljna vatrogasna društva predstavljaju, kako se navodi - značajnu operativnu komponentu i dodatnu ispomoć profesionalnim vatrogasno-spasilačkim jedinicama kada za time postoji potreba.

Dobrovoljna vatrogasna društva formiraju dobrovoljne vatrogasne jedinice radi sprovođenja zaštite od požara, spasavanja ljudi i imovine, sprečavanja i suzbijanja drugih tehničko-tehnoloških nesreća i elementarnih nepogoda. Formiranje dobrovoljne vatrogasne jedinice je uslov da bi dobrovoljno vatrogasno društvo uopšte moglo da se registruje po Zakonu o dobrovoljnom vatrogastvu, a uverenje o ispunjenosti ovog uslova izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova, objašnjava se u izveštaju.

Dobrovoljne vatrogasne jedinice mogu biti jedinice prve, druge ili treće kategorije u zavisnosti od materijalno-tehničke opremljenosti i broja pripadnika.

"Na dan 31. decembar 2023. godine u Republici Srbiji postoji 95 dobrovoljnih vatrogasnih društava sa 1.526 članova koja su ispunila ovaj uslov, odnosno poseduju dobrovoljnu vatrogasnu jedinicu određene kategorije. Ovih 95 dobrovoljnih vatrogasnih društava se nalazi na teritoriji 56 jedinica lokalnih samouprava (oko trećine ukupnog broja opština i gradova), dok na teritoriji 106 jedinica lokalnih samouprava nije formirano nijedno dobrovoljno vatrogasno društvo", navode revizori.

Velike razlike u broju vatrogasaca po okruzima

Evropski standard predviđa da na hiljadu stanovnika dolazi jedan vatrogasac.

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine Republika Srbija ima 6.647.003 stanovnika, dok na dan 31. decembar 2023. godine ima 3.564 vatrogasca-spasilaca (profesionalni – pripadnici SVS MUP-a) što dovodi do toga da jedan vatrogasac-spasilac dolazi na 1.865 stanovnika (indeks 0,5).
"Ako profesionalnim vatrogascima spasiocima dodamo i pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih jedinica kojih u Republici Srbiji na dan 31. decembar 2023. godine ima 1.526, ovaj odnos se značajno popravlja, na 1.306 stanovnika dolazi jedan vatrogasac (indeks 0,8). Međutim, Srbija je i dalje ispod Evropskog proseka", ukazuju revizori.

Ako ovaj odnos posmatramo po upravnim okruzima - primetne su velike oscilacije između okruga.

Indeks ide od 0,5 (grad Beograd, Sremski upravni okrug i Rasinski upravni okrug) do 1,7 (Severnobački upravni okrug), što ukazuje na teritorijalnu nejednakost pokrivenosti stanovništva, odnosno da su pojedini upravni okruzi znatno ispod, dok su neki i značajno iznad evropskog standarda.

"Rasinski upravni okrug Pokriva teritoriju od 2.668 kvadratnih kilometara, od čega je 93.558 hektara pod šumom i na kojoj živi 207.197 stanovnika. Na dan 31. decembar 2023.  ima 104 pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica (profesionalnih) i nema nijedno dobrovoljno vatrogasno društvo (nema pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih jedinica), a indeks je 0,5, odnosno jedan vatrogasac na 1.992 stanovnika. Severnobački upravni okrug pokriva teritoriju od 1.784 kvadratna kilometra, od čega je 3.765 hektara pod šumom i na kojoj živi 160.163 stanovnika. Na dan 31. decembra 2023. ima 65 pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica (profesionalnih) i 201 pripadnika dobrovoljnih vatrogasnih jedinica koji su organizovani u 13 DVD. Indeks je 0,4, odnosno jedan vatrogasac na 2.464 stanovnika (ako posmatramo samo profesionalne pripadnike VSJ), ali kada u odnos uključimo i pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih jedinica indeks se značajno popravlja i iznosi 1,7, odnosno jedan vatrogasac na 602 stanovnika", navodi DRI.

Starost vozila

Pravilnikom o organizaciji i načinu rada vatrogasno-spasilačkih jedinica predviđeno je da vatrogasno-spasilačke jedinice budu opremljene vatrogasno-spasilačkim vozilima, spravama, opremom i sredstvima neophodnim za efikasno intervenisanje na teritoriji Republike Srbije.

Pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice su dužni da vozila, sprave, opremu i sredstva za gašenje požara koja koriste kontrolišu, održavaju, u slučaju neispravnosti preduzimaju mere za dovođenje u ispravno stanje kao i da tome vode evidenciju, navodi DRI.

"S obzirom na značajna finansijska sredstva koja je neophodno izdvojiti za servis i popravku ovih specijalnih tipova vozila, ograničena budžetska sredstva koja su dodeljivana logistikama Policijskih uprava nisu omogućavala adekvatno održavanje vatrogasno-spasilačkih vozila. Ovo je praktično dovelo do toga da je u periodu 2016–2019. godine veliki broj vozila bio neispravan – van funkcije. Pored toga, nije vršeno kontinuirano zanavljanje vozila, već je značajnije započeto tokom 2017. godine usvajanjem i implementacijom kapitalnih projekata (prva vozila su nabavljena tokom 2018. godine).  U periodu 2019–2023. godine nabavljeno je 420 vozila za potrebe VSJ, od čega je realizacijom pet kapitalnih projekata nabavljeno 349 vozila (navalnih, cisterni, terenskih i drugih), a 71 vozilo po drugim osnovama (IPA projekti, RORS projekti, donacije i dr.). Sve ovo je pozitivno uticalo na prosečnu starost, ali ne i na broj vozila jer je u istom periodu približno isti broj vozila rashodovan. Prosečna starost vozila je 27 godina što i dalje predstavlja veoma star vozni park, i deo vozila je usled starosti povremeno van upotrebe", upozoravaju revizori.

U izveštaju se navodi da gašenje iz vazduha vrši helikopterska jedinica MUP-a višenamenskim letilicama koje se koriste prema potrebi.

Objekti za smeštaj

Poseban problem su objekti u kojima borave vatrogasno-spasilačke jedinice, ukazuje se u izveštaju DRI.

"Uslovnost oko polovine ovih objekata nije u potpunosti u skladu sa potrebama za smeštaj ljudstva i skladištenje vozila, tehnike i opreme potrebna su investiciona ulaganja kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje VSJ. Da bi ulaganja bila moguća neophodno je prvo utvrditi svojinu (vlasnika) objekta kao i regulisati pravni osnov na osnovu koga VSJ koristi isti. Naime, za više od 50 odsto objekata ne postoji pravni akt (Ugovor, Zaključak, Odluka, Sporazum ili slično) na osnovu koga MUP koristi objekat, dok je u RGZ za četvrtinu objekata kao svojina upisana društvena ili državna RS, dok pravo korišćenja na objektu ima DVD ili Vatrogasni savez koji faktički upravlja objektom, ili je vlasnik/držalac nepoznat", naveli su revizori.

Ceo izveštaj Državne revizorske institucije dostupan je OVDE.